Dr Vesna Krstevski: “Čestice PM 2,5 su najopasnije – prodiru svugde, talože se i u mozgu”
Autor objektiva
28/01/2024
Dr Vesna Krstevski, specijalista patologije pojašnjava da radi zaštite od aerozagađenja treba upotrebljavati maske sa filterima ili višeslojne, sa minimum četiri sloja. Takođe, treba održavati unutrašnju sredinu kućnog vazduha. PM 2,5 čestice su najopasnije jer prodiru svugde i talože se i u mozgu, i na krvnim sudovima, u polnim organima, upozorava dr Krstevski, dodajući da aerozagađenje utiče i na neuro razvoj.
Udruženje Lokalni odgovor održalo je radionicu, u okviru projekta “Zajedno za životnu sredinu” kao deo akcije “Aero Alarm 2.0”, povodom višegodišnje izloženosti stanovništva Valjeva uticaju zagađenog vazduha. Prema navodima, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da aerozagađenje svake godine u Valjevu izazove 242 prerane smrti.
Tom prilikom, o uticaju aerozagađenja na zdravlje govorile su aktivistkinja Lokalnog odgovora, Tatjana Petković, zatim sanitarno-ekološki inženjer, Slađana Stanković i dr Vesna Krstevski, lekar specijalista patologije, koja je segment svoje bogate karijere i istraživanja usmerila na uticaj aerozagađenja na natalitet i razvoj mladih, pa upozorava na veoma opsežne opasnosti od aerozagađenja, koje pogađa celokupnu populaciju.
Prema rečima dr Vesne Krstevski, lekara specijaliste patologije, zbog aerozagađenja je ugroženo i rađanje, pokazuju studije koje proučava.
“14,5% steriliteta se vezuje za aerozagađenje. Ako premostimo taj problem steriliteta, onda su trudnice na meti i smatra se da, ukoliko je ono dugotrajno ili čak periodično u dužem vremenskom periodu izložena, ona sama kao osoba će imati problema: hipertenzije, anemije, mogućnosti preeklampsije ili čak eklampsije”, kažedr Krstevski i napominje da, usled uticaja aerozagađenja, može doći do i do sonatnog pobačaja, prevremenog porođaja, rođenja deteta sa malom težinom, sa anomalijama, nezrelim organima, sklonosti ka infekcijama, alergijama, sa raznim problemima sa zdravljem, i sa fizičkim i sa neuro razvojem.
Ono što svi primećujemo, jer sam i ja radila kao predvač u školi, deca nešto slabo pamte, to sam zaključila. Ali, kada se poveže sve, i genetika, aerozagađenje i te kako utiče na neuro razvoj. Smatra se da su prvih 1000 dana života presudni za zdravlje svakog pojedinca, a pogotovu na neuro razvoj. Deca se slabije fokusiraju, pažnja im je oslabljena, slabije memorišu, imaju niži koeficijent inteligencije, slabije rešavaju probleme… Ne sva, ali uvek postoji osetljivija populacija. Pa, postoji sklonost dijabetesu kod dece, pa gojaznosti, pojave čestih respiratornih infekcija, i bakterijskih infekcija, pa čak i maligniteta.”
Donja tabela ističe preporučenu referentnu vrednost za svaki zagađivač, Izvor: Svetska zdravstvena organizacija
Pri tome dr Vesna Krstevski napominje da su preporuke Svetske zdravstvene organizacije za najsitnije čestice pet mikrograma po metru kubnog vazduha: “To je prosečno dozvoljena godišnja koncentracija, a dozvoljena je najviše 15, dnevno prosečna, ali samo tri – četiri dana. To SZO preporučuje”, napominje dr Krstevski uz opasku da uporedimo vrednosti koje su kod nas, bezmalo svakodnevno prisutne.
“Čestice PM 2,5 su najopasnije jer one prodiru svugde. One se talože i u mozgu, i na krvnim sudovima, i u polnim organima, ma nema gde ih nema. I vidite te preporuke SZO i onog što se nama dešava.
Znači, ovo je zaista poslednji trenutak da zajednica, opština, država, ovakve organizacije, da se svi udruže da se nešto uradi.”
Na naše pitanje o zaštiti od zagađenja, dr Vesna Krstevski kaže da obične maske ne znače: “Potrebne su višeslojne maske, sa četiri sloja najmanje, ili maske sa filterima”, dok o mogućim simptomima koji ukazuju na reakciju organizma na aerozagađenje naznačava: “Zdrav čovek – njemu će biti nelagodno. Nadražaj očiju, peckanje, suzenje, kašalj, kratak dah, recimo može da dobije i tahikardiju, osećaj nekog gušenja, teskobe, eto to je neko ko je baš zdrav.
Šta raditi? Bitno je održavati unutrašnji vazduh. Nema pušenja. E sad: kako se grejemo, da li koristimo neke hemije za čišćenje, itd. Ako možemo tu unutrašnju sredinu da zaštitimo maksimalno, pa kada je tako, onda smo u kući”, kaže dr Vesna Krstevski, lekar specijalista patologije.
Umesto zaključka, citiramo Svetsku zdravstvenu organizaciju:
“Čist vazduh je temelj zdravlja.
U poređenju sa pre 15 godina, kada je objavljeno prethodno izdanje ovih smernica, sada postoji mnogo snažniji dokaz koji pokazuje kako zagađenje vazduha utiče na različite aspekte zdravlja u čak nižim koncentracijama nego što se ranije podrazumevalo. Ali evo šta se nije promenilo: svake godine se procenjuje da izlaganje zagađenju vazduha i dalje izaziva milione smrti i gubitak zdravih godina života.
Procenjuje se da je teret bolesti koji se može pripisati zagađenju vazduha u rangu sa drugim velikim globalnim zdravstvenim rizicima kao što su nezdrava ishrana i pušenje duvana.
2015. godine, Svetska zdravstvena skupština usvojila je značajnu rezoluciju o kvalitetu vazduha i zdravlju, prepoznajući zagađenje vazduha kao faktor rizika za nezarazne bolesti kao što su ishemijska bolest srca, moždani udar, hronična opstruktivna bolest pluća, astma i rak, i ekonomski danak koji oni uzimaju.
Globalna priroda izazova zahteva pojačan globalni odgovor.”