17/04/2024
Najnovije vesti
Akademija-odsek-Valjevo-ucesnice-panela-FOTO-Snezana-Jakovljevic-Krunic-za-Objektiva.rs-vesti

Akademija strukovnih studija odsek Valjevo: Održivost kao podsticaj razvoja i većeg profita

Autor 07/12/2023

Na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Valjevo, povodom panel diskusije “Uključivanje održivosti u obrazovanje u oblasti revizije i računovodstva“ sa međunarodnim učesnicima, kroz kvalitetne primere iz prakse pojašnjeni su razlozi za uvođenje i poštovanje  standarda održivosti, kao i neophodnost obrazovanja menadžera radi primene održivosti u oblasti revizije i računovodstva.

Pred početak diskusije, prisutne su pozdravili profesor dr Mlađen Vićentić, rukovodioc  valjevskog odseka Akademije, kao i direktorka Turističke organizacije Valjevo, Ana Marković.

Primarna tema panela bila je održivost i obrazovanje u oblasti revizije i računovodstva. Tim povodom, moderator diskusije, profesor dr Kosana Vićentijević sa Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija Odseka Valjevo koja ukratko rezimira da je obrazovanje o održivosti u oblasti revizije i računovodstva, kao i kontinuirana edukacija stručnjaka u ovim oblastima od izuzetnog značaja za unapređenje kvaliteta revizorskih i računovodstvenih usluga u savremenom poslovnom okruženju.

Akademija-odsek-Valjevo-naslovna-panel-FOTO-SJK-Objektiva.rs-vesti
Marija Pantelić, Vidosava Džagić, Aleksandra Tanasković i profesor dr Kosana Vićentijević FOTO Snežana Jakovljević Krunić Objektiva.rs

Iskustva i stavove o benefitima primene i poštovanja normativa održivog razvoja baziranom na cirkularnoj ekonomiji, prisutnimasu preneli Vidosava Džagić, predstavnica PK Srbije – Privredne komore Beograda, Marija Pantelić iz kompanije Bosis Valjevo, prof. dr Neda Vitezić sa Ekonomskog fakulteta iz Rijeke, prof. dr Ijan Tompson sa Univerziteta Dandi u Ujedinjenom kraljevstvu, kao i predstavnico Udruženja internih revizora Srbije dr Nebojša Jeremić i revizorske kuće Ernst&Young Srbija, Valjevka Aleksandra Tanasković, zatim sa Univerziteta FINRA iz Tuzle prof. dr Edin Glogić, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Dejan Jovanović, Alfa BK Univerziteta prof. dr Jozefina Beke Trivunac i sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu prof. dr Snežana Knežević.

Prema rečima dr Dejana Jovanovića, vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu i predstavnika Centra za zelenu ekonomiju Univerziteta u Kragujevcu, od poslednje akreditacije imaju nekoliko predmeta koji se bave datom problematikom. Odnosno na osnovnim studijama imaju izborni predmet Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine na modulu Računovodstvo, revizija i poslovne finansije; na master studijama imaju predmet Kontroling, dok na doktorskim studijama imaju predmet Računovodstvo održivog razvoja. Naglašava da su jedinstveni i u okruženju, kao i da je reč oaktuelnim i značajnim predmetima.

“Činjenica je da je u osnovi poslovanja profit, ali taj profit treba obojiti zeleno i treba voditi računa o životnoj sredini”, naznačava prof. dr Jovanović i dodaje:

“Ako vežemo za računovodstvenu profesiju, definitivno, nismo usaglašeni jer vidite da da su se novine desile 2022, 23. neke novine će biti u primeni od 2024. godine, a u Zakonu o računovodstvu, samo jedan član govori o nefinansijskom izveštavanju. Ali, samim tim što smo potpisnici Sofijske dekleracije mnoge stvari nam se nameću i moramo da poslujemo u skladu sa principima Evropskog zelenog dogovora, da budemo ugljenični neutralna zemlja, a i ono što sada pogađa srpska preduzeća koja izvoze u Evropsku uniju su takse i preduzeća, ako žele da se pojave na tržištu, da budu konkurentna, moraju da vode računa o ugljeničnom otisku. Trudimo se da ispratimo. Možda, najveći problem kod nas nije problem da ne postoje zakoni, nego što zakoni nisu na adekvatan način, implementirani”, kaže prof. dr Jovanović napominjući da neke zakone imamo, ali ih ne primenjujemo dovoljno.  

Prema njegovim rečima, upravo radi lakšeg odgonetanja tih pitanja koja često ostaju otvorena, Univerzitet u Kragujevcu je tokom aprila osnovao Centar za zelenu ekonomiju čiji je cilj da tzv. zelenu tranziciju i transformaciju malih i srednjih preduzeća učini jednostavnijom i približi im normative održivog poslovanja.

Profesor dr Edin Glogić sa Univerziteta FINRA iz Tuzle kaže da u Bosni i Hercegonini još uvek nemaju zakonski uređenu oblast, ali da zastupljeni bankarski sistem, koji je 90% inostrani, nameće privredi normative, samim tim i razvoj održivog poslovanja.

“Suštinski ono što se radi je profesionalno tijelo u BiH, kao što je Komisija za računovodstvo i reviziju Bosne i Hercegovine, koje intenzivno radi na inoviranju svih nastavnih planova i programa vezano za sticanje znanja certificiranog računovođe, ovlaštenog revizora, gdje upravo kroz segmente povezuju sa finansijskim izveštavanjem i uvrštavaju sve ovo što predstavlja nefinansijsko izveštavanje što predstavlja zahteve i trendove u svijetu.

Na tragu toga mi, kao obrazovna institucija, smo pristupili inoviranju naših nastavnih planova i programa, pa tako imamo na master studijama predmet Kontroling koji također u jednom delu tretira ovaj dio, a na dodiplomskom studiju imamo predmet koji se zove Finansijsko izveštavanje koji je potpuno sinhronizovan sa ovim što radi profesionalno tijelo. Znači, okrenut je ka praksi i mi intenzivno radimo na inoviranju tog predmeta da bi naši studenti stekli kombinovana znanja, i iz finansijskog i nefinansijskog izveštavanja, koja će po završetku studija moći primeniti na tržištu rada, odnosno odgovoriti na zahteve poslodavca.

Što se tiče zakonskog uređenja, mi nemamo još uvek donešene zakone. Znam da je Srbija već ranije krenula, donela Zakon, da postoje obaveze izveštavanja ovog tipa. Kod nas to još nije zakonska obaveza, nego je na dobrovoljnom principu i evo, uslovljeno od strane banaka”, pojašnjava profesor dr Edin Glogić sa Univerziteta FINRA iz Tuzle.

Na naše pitanje o održivom razvoju, rizicima i bonitetu firmi, kaže da ima preduzeća koja procesu nefinansijskog izveštavanja pristupaju krajnje formalno, tek da bi ispoštovali zakonsku formu: “Ali, suština izveštavanja o održivosti i nefinansijskog izveštavanja, nije formalizam. To smo čuli i na panelu od govornica koje su rekle da  je to jedan sistemski pristup i kontinuirana aktivnost koja se sprovodi dugi niz godina i za cilj ima upravo dvosmerno djelovanje i umrežavanje čitavog sistema. Daje se prednost kompanijama koje vode računa o svim segmentima standardizacije, i o okolišu, i o društvu, korporativnom upravljanju, tako da se otvaraju mogućnosti da mogu učestvovati i ostvariti bolje rezultate i povećati sve sagledavane performanse kroz finansijske pokazatelje jer svaki rizik koji se pojavi se meri finansijskim iznosima.”

O prednostima primene nefinansijskog izveštavanja, očuvanju boniteta firme, blagovremenom sveobuhvatnom upravljanju rizicima, profesor dr Dejan Jovanović, kao predstavnik Centra za zelenu ekonomiju Univerziteta u Kragujevcu, naglašava da je neophodno da postoje standardi koji će biti poštovani.

“Kada je u pitanju zeleno, nefinansijsko izveštavanje, mi imamo problem što naš Zakon o računovodstvu tu kaže dovoljno je da sastavite neki nefinansijski izveštaj, ne kaže kakav, ne kaže po kojim standardima, ne kaže kolikog obima. Znači možete da napištet tri rečenice, ili 15 strana, vi imate nefinansijski izveštaj, ali oni nisu uporedivi.

Pre smo čuli, GRI standarde (univerzalni, sektorski i tematski standardi za izveštaje), odnosno Globalna inicijativa je izdala standarde za izveštavanje koje oko deset hiljada kompanija u svetu primenjuje. A, kada bismo svi primenjivali te standarde, onda bismo mogli da poredimo i revizorima bi bilo daleko lakše da utvrde da li ispunjavate određene uslove, da li izveštavate u skladu sa standardima. Ali neke kompanije se koriste Greenwashing-om, odnosno manipulativnim “zelenim” marketingom i prikazuju sebe “zelenim”. Tu je taj problem jer to ne možemo da proverimo i te standarde, prvo treba doneti globalno”, kaže prof. dr Jovanović pri tome napominjući da je i sistem kontrole veoma bitan radi utvrđivanja stvarnog stanja (poslovanja, izveštavanja, kvaliteta proizvoda i dr.) i, ukoliko je to neophodno, radi izricanja kaznenih mera za aktere u svetu privređivanja koji ne poštuju date normative.

Prof. dr Jozefina Beke Trivunac, prof. dr Snežana Knežević, prof. dr Edin Glogić, dr Nebojša Jeremić, prof. dr Dejan Jovanović i prof. dr Marina Janković Perić sa Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija – odsek Valjevo, koja je učesnicima uručila zahvalnice

Organizatori panel diskusije Uključivanje održivosti u obrazovanje u oblasti revizije i računovodstva Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Valjevo, je pružila mogućnost za sveobuhvatno sagledavanje važnih ekonomskih, kao i obrazovih pitanja, uz iskustava učesnika iz različitih poslovnih sektora i država. Pri tome su dobijene bitne smernce radi neophodnosti stalne dinamike i obrazovnog sistema kako bi kvalitetnom edukacijom studenata oni bili spremni za poslovno okruženje, neposredno po sticanju diplome.

Obeležavanje Dana Akademije strukovnih studija u Valjevu – pročitajte OVDE

Pored savremenih studijskih planova i programa, neophodno je i kontinuirano obrazovanje stručnog kadra u oblasti računovodstva i revizije jer međusobna uslovljenost sistema, putem održivog razvoja, utiče na neprekidno povećavanje kvaliteta revizorskih usluga u savremenom obrazovnom, kao i poslovnom okruženju.