12/08/2022
Najnovije vesti
Aleksandar Saša Stevanović ekonomista Beograd Valjevo

INFLACIJA KAO NI JEDNA DO SADA

Autor 22/11/2021

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, mesečna stopa inflacije za oktobar 2021. godine iznosila je 0,9%, dok je u odnosu na oktobar 2020. veća za 6,6%. Od početka godine, prosečna međugodišnja inflacija iznosila je 3,4%.

Projektovana inflacija

Da li je dobijenih 6,6 odsto prikaz svemogućih statističkih igara, refleksija svetske zdravstvene krize na ekonomske relacije, ili procenat koji već zastrašujuće deluje? Šta očekivati u predstojećem periodu i kakva bi mogla biti inflatorna kretanja u narednoj godini, pitamo ekonomskog eksperta iz Beograda, Aleksandra Stevanovića.

Jedan od najuzaludnijih poslova, a ujedno i onih koji vređaju inteligenciju ljudi, je ubeđivati ih da li žive dobro ili loše, kao i koliko mogu da kupe za platu ili drugo primanje kojim raspolažu. Realnost je da za 1000 dinara danas možemo kupiti manje nego pre godinu dana, ali ne simbolično manjih 1-2% kao prethodnih godina, nego je sada situacija značajno nepovoljnija. Stariji od 40 godina dobro pamte inflacije koje su bile državna pljačka građana Srbije i pitaju se da li se nakon lagodnih 8 godina stabilnosti vraćaju stare inflatorne prakse – kaže Stevanović.

Prema navodima iz kabineta guvernera Narodne banke Srbije, tri četvrtine međugodišnje inflacije u oktobru bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče, a reč je o cenama hrane i energenata.

Svetske cene primarnih proizvoda: nafte, metala i minerala, hrane (FAO)

Dakle, šta nam kaže logika domaćice koja nesposobnost za život definiše rečima „ne zna ni u pare, ni u kantar“? Da li je sve poskupelo 6,6% i mi ostali bez 66 dinara od 1000, umesto 10 -15 dinara kao poslednjih godina? Ili je situacija gora? Da li je „Topčider proradio“ i naša država opet želi da nas pljačka kao u vreme ratova 1990-ih?

Loša vest je da su poskupljenja stvarna. Dobra vest je da su ona zaista 6,6%. Neke stvari su naravno znatno poskupele kao benzin, ali neke nisu, kao struja. Poljoprivredni proizvodi su skuplji jer su prinosi bili slabiji u 2021, ali s druge strane nikada nije bilo moguće avionom otići i vratiti se za 10 evra iz Niša u Bergamo ili Beč. Kako bilo, u zavisnosti od toga od čega zarađujemo i na šta trošimo, lične finansije su nam bolje ili gore. Ko proizvodi voće, ako ga je sačuvao od mraza i grada, govori o berićetnoj godini. Ko voli da jede voće, a živi na asfaltu nije srećan. Ko ne voli voće, a voli testenine i hleb misli da je godina sasvim u redu sa stanovišta ishrane – navodi Stevanović.

Podaci podsećaju da je prošle godine bila znatno veća ponuda, pa su i cene svežeg povrća i voća bile niske. Proizvođači su se snalazili i dopremali proizvode na kućnu adresu, tokom perioda nametnute izolacije. Ove jeseni, nakon sušnog leta, situacija, posebno u pogledu cena hrane i mesa, znatno drugačija.

Ukupna i bazna inflacija za period od 2008. do 2020. godine

Cene neprerađene hrane u oktobru 2021. u odnosu na isti mesec prošle godine povećane su za 19,8%. Sveže povrće je skuplje za 26,9%, sveže meso 21%, sveže voće za 14,4%. Poskupljenje sirove hrane, zatim i povećanje proizvodnih troškova, uslovljavaju i rast cena prerađene hrane, tako da, sagledavano u oktobru međugodišnji nivo je viši za 5,1 odsto…

Ko je kriv? Dobra vest je da Topčider nije proradio. Šta više opet nam je Narodna banka bila razborita. Kako je to uopšte moguće, kada smo navikli da nam je za nivo cena uvek i jedino kriv, NBS?

Prvo, 2020. godina je bila godina pada privrednih aktivnosti i konsekventno, pada mnogih cena. Godina 2021. je godina oporavka i to je poguralo cene na svetskom nivou. NBS može da postavi na glavu, ali da utiče na cene nafte i gasa ne može. Vlada može, ali je šteta od takve politike višestruko veća od trpljenja kretanja cena. Malo ko se pitao „ko je kriv“ za niske cene 2020. godine.

Drugo, iako nismo velesila u poljoprivredi, jesmo zemlja gde je poljoprivreda vrlo značajna. Godina 2021. je bila loša za poljoprivredu, a ako nečega imate manje, cene rastu. Pijaca je pogurala inflaciju. Svi će naredne godine zaboraviti kada pijaca bude usporila inflaciju. Lako se naviknemo na dobro.

Treće, na svetskom tržištu prisustvujemo globalnom šoku. Godinama su Evropska centralna banka i Fed (Američka centralna banka) prilično relaksirano emitovale novac. Onda se desio Covid-19. Veliki deo tog novca je ušao u sistem. S druge strane imamo velike probleme u transportu iz Kine i Azije i značajno poskupljenje istog.

Cene prekomorskog kontejnerskog saobraćaja

Voleli smo globalizaciju kada nam je isporučivala jeftinu garderobu, obuću, tehniku i štagod zamislimo. Trenutno je ne volimo jer nam ispostavlja cenu. Kada se stvari sa Covid-19 smire, opet ćemo je zavoleti i nema tu ništa loše. Najbolje je kada nam je u ekonomiji ljubav bazirana na interesu. Međutim, trenutno nas zapljuskuje talas inflacije koji su pokrenule Centralne banke koje su nam uzori i koje će posle Covid-19 krize to opet da budu, kao i nedostatak roba usled problema u globalnom transportu. I sve to još u godini oporavka.

Cene divljaju, ali dobra je vest da neće još dugo. Sledi nam obnova lanaca snabdevanja, usporavanje rasta zemalja koje su ove godine htele da nadoknade propušteno u 2020, a Evropska centralna banka, koje je za nas ključna, će itekako prestati da široko emituje evre. Rast cena će se usporiti u evro zoni, pa će se ista pojava desiti i kod nas. Otvorenost Srbije je dobra najveći broj godina, a ponekad nam uspostavi račun. Zatvorenost uvek ispostavi račun i to visok.

Nominalna zarada po delatnostima, poredbeni periodi jul – avgust 2020. i isti period 2021.

Da li je NBS mogla nešto da uradi? Mogla je da emituje manje dinara, ali to bi ojačalo dinar i srozalo našu konkurentnost na ključnim tržištima CEFTA i EU. Dara bi višestruko bila veća od mere. Mogla je i da podigne kamate. Efekat posezanja za eskontnom stopom i obaveznim rezervama bi bio nikakav. One ne bi uticale na svetsku cenu nafte, svetsku raspoloživost kontejnera, Božju volju, politike Evropske centralne banke. Ali bi imali mnogo štete unutar zemlje sa takvim merama.

Strpljen spašen. Godina 2022. neće nam doneti novu inflaciju nego smirivanje. Idu lepši dani – u očito ohrabrujućem tonu, rezimira ekonomski ekspert, Aleksandar Stevanović.

Ostaje nada da su cenovne oscilacije samo trenutne, da u dugoročnom periodu neće biti poskupljenja energenata i struje. Navedeni procenti, pojedinačno – nisu opterećujući.

Kretanje prosečne nominalne zarade u periodu od 2018. do 2021.

Međutim, 25. oktobra je objavljena statistika o prosečnoj zaradi za avgust 2021. godine: prosečna bruto zarada iznosila je 89 202 dinara, dok je prosečna neto zarada, bez poreza i doprinosa, 64 639 dinara. I prema navodima Republičkog zavoda za statistiku: “U periodu januar – avgust 2021. godine u odnosu na isti period prošle godine, ostvaren je nominalni rast prosečnih neto zarada od 8,7%. U istom periodu neto zarade su realno porasle za 5,8%.”

Sa jedne strane usklik: “Blago onom ko te ima!” Međutim, kada se saberu svi gore navedeni procenti, odnosno poskupljenja cena, dovoljno je uzeti u obzir samo osnovnih prehrambenih proizvoda, deluje da će biti najrentabilnije da se vozimo avionom i, bez izuzetka, budemo zadovoljni manistrom usuvo. Bez umaka, naravno.