18/05/2024
Najnovije vesti
  • Home
  • Zdravstvo
  • Dan planete – Zemlju bi trebalo čuvati svakodnevno
Aero zagađenje 03 12 2022 zagadjen vazduh smog Valjevo-03-12-2022-smog-FOTO-Dragan-Krunic-Objektiva.rs Valjevo

Dan planete – Zemlju bi trebalo čuvati svakodnevno

Autor 22/04/2024

Dana planete Zemlje, 22. april, obeležava više od dve stotine država radi podsećanja na vrednosti čistog prirodnog okruženja, ali i zbog ukazivanja na ekološke probleme i zagađenje.

Narušavanje prirodne ravnoteže sečenjem šuma, krivolovom, zagađenjem pesticidima, aerozagađenje su samo pojedine aktivnosti koje ostavljaju trajne negativne posledice na prirodno okruženje.

Tema ovogodišnjeg Dana planete bila je smanjenje proizvodnje plastike za 60% do 2040. godine. U pripremi je Sporazum UN o plastici koji treba da bude završen do kraja kalendarske godine. Tema “Planeta protiv plastike” izabrana je radi skretanja pažnje na zagađenje i štetnost plastike po zdravlje.  

Ovom temom su se bavili i učenici u Prvoj osnovnoj. Priredili su veoma maštovitu i zanimljvu izložbu od recikliranih proizvoda od plastike dajući im potpuno novu, dugoročnu, čak i dekorativnu namenu. Uz brojne informativne panoe deca su pokazala da su svesna problema zagađenja koji pogađa sav živi svet.

Međutim, u Valjevu je već duže najprisutnije pitanje aerozagađenja. Ove zime smo bili i najzagađeniji grad na svetu. U prvom tromesečju 2024. u 63 dana prekoračene su dozvoljene vrednosti PM čestica -godišnji dozvoljeni maksimum je 35 dana.

S obzirom na povezanost vazduha, vode i tla, dr Slađanu Mukić, zamenika načelnika Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje Valjevo, pitamo o sveobuhvatnom uticaju aerozagađenja na živi svet, a posebno na zdravlje stanovništva.

“Biosfera predstavlja sloj planete Zemlje koji naseljavaju živa bića. Sastoji se od: vazdušnog sloja – atmosfere, vodenog sloja – hidrosfere i spoljašnjeg omotača – litosfere. Jedinstvo žive i nežive prirode proteže se kroz sve delove biosfere. Aktivnosti čoveka utiču na životnu sredinu, što se manifestuje kroz mikroklimatske promene, kao i promene u ekosistemima.

S druge strane, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije “zdravlje nije samo odsustvo bolesti i invaliditeta, već potpuno mentalno, fizičko i socijalno blagostanje”. Mnogo je faktora koji utiču na zdravlje ljudi: genetski, biološki, način života, zdravstveni sistemi i životna sredina.

Promene u životnoj sredini, koje su rezultat antropogenih uticaja (usled aktivnosti čoveka), mogu imati štetne posledice po zdravlje ljudi, ukoliko postoji izloženost stanovništva. Zatim govorimo o opasnostima po životnu sredinu.

U našem gradu, posebno u zimskim mesecima, susrećemo se sa problemom zagađenja vazduha, gde se kao jedan od uzroka izdvaja veliki broj pojedinačnih ložišta. Rezultat je izloženost stanovništva česticama PM10 i PM2,5 koje prodiru u respiratorni sistem sve do alveola. Ove čestice se sastoje od različitih hemijskih supstanci, koje se akumuliraju u ćelijama ljudskog organizma. Dugotrajnim izlaganjem podstiče se njihovo kumulativno dejstvo, što je preduslov za nastanak bolesti.

Snabdevanje vodom na teritoriji grada Valjeva i pripadajućih opština je centralizovano i njime upravljaju javna komunalna preduzeća. U ruralnim sredinama, međutim, snabdevanje vodom za piće je iz pojedinačnih ili manjih izvora, tzv. seoskih vodovoda. O ovim izvorima se najčešće brinu fizička lica, zbog čega se često susrećemo sa uzorcima vode za piće koji nisu zdravi. Razlog za ovaj zdravstveni problem je uglavnom njegova mikrobiološka neispravnost, a to se može manifestovati kroz pojavu dijarejnih sindroma i drugih oboljenja gastrointestinalnog trakta.

Mikroklimatske promene utiču na poljoprivredne kulture, što doprinosi smanjenju proizvodnje hrane. Posledica nedostatka hranljivih materija u ljudskoj ishrani može doprineti razvoju različitih energetskih i nutritivnih deficita. S druge strane, primena različitih hemijskih supstanci u gajenju biljnih i životinjskih vrsta može doprineti nastanku poremećaja kod velikog broja organa u ljudskom telu.

Nekontrolisana proizvodnja i odlaganje otpada direktno utiče na zagađenje životne sredine, kroz kontaminaciju zemljišta, vazduha, vode i hrane. Treba da budemo svesni da će nam se sve što dajemo prirodi na kraju vratiti jer materija i energija neprestano kruže u prirodi.

Svetski dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila. Ovogodišnja tema je „Planeta protiv plastike“, čiji je cilj smanjenje proizvodnje plastike za 60 odsto do 2040. godine. Iz tog razloga se preporučuje smanjenje upotrebe plastične ambalaže i, ako se koristi, da nije za jednokratnu upotrebu, da se plastika reciklira, da se koristi kao sirovina za dobijanje energije i na kraju da se konačni otpad bezbedno odlaže.

Na ovaj način se smanjuje zagađenje površinskih voda, zemljišta, vazduha, vode za piće i hrane, a samim tim i štetnih posledica po zdravlje ljudi.

U pogledu zaštite i unapređenja zdravlja stanovništva, Institut za javno zdravlje Valjevo preporučuje poštovanje smernica u vezi sa vrednostima indeksa kvaliteta vazduha i UV indeksa, redovno održavanje lične i opšte higijene, korišćenje zdrave vode za piće, ishranu u skladu sa “Vodičem pravilna ishrana”, uz redovnu fizičku aktivnost i bezbedno odlaganje otpada”, zaključuje dr Slađana Mukić, zamenik načelnika Centra za higijenu i humanu ekologiju i šef Odseka za poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (DDD).

Prvi Dan planete su 1970. pokrenuli ekolog i američki senator, Gejlord Nelson i diplomac sa Harvarda, Denis Hejs. Nakon nešto više od pola veka od obeležavanja prvog Dana planete, mnogi pitaju koji su konkretni pomaci u pogledu očuvanja Zemlje s obzirom da smo sada svedoci aerozagađenja, globalnog zagrevanja, promene obrazaca padavina, poplava i suša, otapanja leda, izumiranja pojedinih biljnih i životinjskih vrsta… Osnovni razlozi izumranja vrsta su zagađenje i uništavanje staništa.

Umesto zaključka, podsećamo na reči bivšeg direktora sekretarijata UN za klimatske promene, Ive de Bura: “Uz gomilu problema koji guraju naše ekološke izazove na dno liste prioriteta u društvu, događaji kao što je Dan planete Zemlje podsećaju nas na dugoročnu cenu kratkoročnih politika”.