- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Izložba Egzistencijalna pitanja u savremenoj vajarskoj praksi u Studiju Trnavac
Izložba Egzistencijalna pitanja u savremenoj vajarskoj praksi u Studiju Trnavac
Autor objektiva
05/03/2024
Izložba „Egzistencijalna pitanja u savremenoj vajarskoj praksi“ biće otvorena u četvrtak, 7. marta 2024. godine, u 19 časova, u Međunarodnom umetničkom studiju „Radovan Tranavac Mića“.
Izložba je organizovana u saradnji sa Galerijom savremene likovne umetnosti iz Niša, u okviru programa obeležavanja Dani grada Valjeva.
Povodom predstojeće izložbe u Internacionalnom umetničkom studiju “Radovan Trnavac Mića”, autorka izložbe, muzejska savetnica, Milica Todorović je u predgovoru, za prateći katalog izložbe, napisala:
“Galerija savremene likovne umetnosti Niš (GSLU) sa velikim zadovoljstvom neguje saradnju sa Internacionalnim umetničkim studijom „Radovan Trnavac Mića“ iz Valjeva. Saradnja, započeta 2018. godine, pospešuje cirkulaciju ideja i razmenu iskustava na različitim nivoima, odvija se na principima neposredne komunikativnosti, a njeni efekti su empirijski pozitivni i saznajno dragoceni za stručnu i širu publiku.
Za razliku od predhodnih ciklusa saradnje, kada je niška Galerija likovnoj publici u Valjevu predstavila dominantno slike i grafike iz svoje bogate umetničke kolekcije, ovom prilikom, promovišemo Zbirku skulpture, izložbom pod nazivom „Egzistencijalna pitanja u savremenoj skulptorskoj praksi“, čije je autor muzejska savetnica Milica Todorović.
Zbirka savremene skulpture u fondu GSLU Niš dominantno počiva na delima umetnika iz Srbije, mada su zastupljeni i autori iz svih bivših jugoslovenskih republika. Iako je nevelikog obima, zbirka na prilično adekvatan način svedoči o kretanjima u okviru skulptorskog izražavanja od šezdesetih godina prošlog veka sa nizom paralelno egzistirajućih pravaca i stilova u okviru figurativnog, asocijativnog ili apstraktnog skulptorskog izražavanja. Neki od zastupljenih umetnika u zbirci su: Aleksandar Zarin, Oto Logo, Branko Ružić, Mira Jurišić, Radmila Graovac, Svetomir Arsić Basara, Momčilo Krković, Ante Marinović i mnogi drugi. Međutim, povodom prezentacije u Valjevu sačinjen je izbor od deset skulptura nastalih tokom poslednjih dvadesetak godina. Izložba je koncepcijski osmišljena tako da akcentuje dve karakteristike tipične za noviju skulptorsku praksu. Prva je likovno-vizuelnog karaktera i podrazumeva fenomen probijanja i proširenja ustaljenog pojma skulpturalnog, što je praćeno procesom relativizacije definicija skulpture. Naše doba je sa insistiranjem na pluralističkom razmišljanju umetnika, na inovativnosti, primeni novih materijala sa velikim udelom mašina u realizaciji i uplivom naprednih sofisticiranih tehnologija, uslovilo promene u ontološkom statusu skulpture, odnosno njeno približavanje drugim medijima i transformaciju u prostorna i objektna umetnička dela.
Druga promena je sadržinsko-saznajnog karaktera, a manifestuje se pre svega u domenu proširenja tematskog repertoara vajarskih dela onim temama koje sadrže jasnu aluziju na egzistencijalna pitanja života čoveka zatečenog u lavirintu postojećih društvenih prilika. Moramo naglasiti da je proces uzdrmavanja „sigurnosti“ modernizma koji se zadovoljavao takozvanim neutralnim temama i uglavnom larpurlartističkim istraživanjima, započet pojavom nove generacije skulptora uglavnom beogradske likovne scene, krajem osamdesetih godina XX veka, ali je svoj ozbiljan zamajac doživeo tek u ovom veku, odnosno poslednjih dvadesetak godina. Upravo je osvešćivanje savremene humanističko-etičke problematike zajednički imenitelj dela koja čine izložbu u Valjevu, upućujući nas na postojanje različitih aspekata likovne angažovanosti. Svakako, ne radi se o angažovanosti programskog ustrojstva koja, ima za cilj glorifikaciju određene ideologije, partije ili grupacije, već isključivo o angažovanosti individualističkog karaktera i koncepta koja počiva na analitičkom i kritičkom preispitivanju i prikazivanju društveno-političke stvarnosti, vrednosnog sistema i egzistencijalnih pitanja.
Kao visoko svesni i odgovorni pojedinci, umetnici deluju unutar društveno-kulturnog konteksta svog vremena, detektuju određe društvene procese, probleme i paradokse, pozicioniraju se prema njima i podvrgavaju ih analizi. Rukovođeni pre svega vlastitim emotivnim i etičkim kodeksom i osećanjem odgovornosti, oni stvaraju dela koja poseduju potencijal da osveste i racio posmatrača u adekvatnom tumačenju i doživljaju važnih aktuelnih pitanja. Stoga ne treba zanemarivati efekte dejstva njihovog stvaranja sa stanovišta uticaja na proces formiranja kritičkog javnog mnjenja, tako neophodnog da bi postojeći svet bio bolji.
Desetoro umetnika, čija dela čine izložbu, na simboličan i metaforičan način tretira potpuno različite fenomene stvarnosti, preko narativa čija izvorišta pripadaju oblastima ljudske psihologije, etike ili su iz domena ekologije, socijalne i društvene politike. Za Zlatka Glamočaka intrigantne su najniže ljudske pobude koje provociraju ubistva, krvoprolića i stradanja nevinih. Mirko Marić se bavi pitanjem definisanja ličnog identiteta u uslovima provocirane ugroženosti. Rajko Popivoda ukazuje na maskiranje pravih stanja duha i karaktera savremenog čoveka, socijalnom mimikrijom. Dragan Jelenković preko elemenata narodnog graditeljstva procesuira pitanja pojačanih migracija ka urbanim područjima. Zdravko Joksimović podseća da je pitanje rasne nejednakosti još uvek aktuelno, iako postoji iluzija da su postignuta zadovoljavajuća rešenja. Za Marka Crnobrnju uticaj virtuelnih mreža na odrastanje u periodu adolescencije je problem čije posledice zanemarujemo. U fokusu pažnje Mrđana Bajića je proces transformacije radničke klase, u tranzicionim društvima, iz relevantnog društvenog faktora u potrošni materijal. Gabrijel Glid prepoznaje da mehanizmi funkcionisanja potrošačkog društva individue svode na jedinke nejasnih misli i ideja koje su okrenute materijalnim vrednostima na uštrb moralne budnosti. Radoš Antonijević kritički tretira pitanje društvenog raslojavanja simbolično upozoravajući da u dehumanizovanom svetu kapitala svaki pojedinac može da se suoči sa egzistencijalnom nestabilnošću i materijalnim kolapsom. U kontekstu dela Radeta Mutapovića stoji razmišljanje o posledicama koje primena genetskog inženjeringa može da uzrokuje prirodnim eko sistemima i vrstama.
Aktivna komunikacija sa postojećim društvenim i socijalnim fenomenima, misaona poruka likovno uobličena na metaforičan način i vizuelna definisanost zasnovana na novoj koncepciji likovne forme, čije građenje izmiče uobičajnoj stilističkoj kodifiraciji, perfekcija realizacije i uspešno kombinovanje tradicionalnih i novih materijala i postupaka, su zajedničke komponente zastupljenih dela međusobno različitih individualnih skulptorskih izraza njihovih autora.
Pomenuti umetnici su izuzetno značajni akteri recentne skulptorske prakse, neguju autentične pristupe skulpturi, imaju razvijene opuse i bogatu izložbenu aktivnost na nacionalnoj i međunarodnoj sceni, a Galerija savremene likovne umetnosti Niš je svoju kolekciju obogatila izloženim delima zahvaljujući njihovom učestvovanju u radu Likovne kolonije „Sićevo“, ili otkupima sa samostalnih i kolektivnih izložbi realizovanih u Nišu”, naglašava muzejska savetnica Milica Todorović.
Otvaranje izložbe Egzistencijalna pitanja u savremenoj vajarskoj praksi, 7. mart, 19 sati, Studio „Tranavac“. Izložba će biti otvorena do 1. aprila 2024. godine.