17/04/2024
Najnovije vesti
  • Home
  • Vesti
  • Ministarka energetike sa predstavnicima Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija o Planu rasta za Zapadni Balkan i energetskom sektoru u Srbiji
FOTO-IZVOR-Ministarstvo-rudarstva-i-energetike-sastanak-u-Beograd-Foto-Emilija-Jovanovic-23-02-2024-prenosi-Objektiva.rs-vesti-Valjevo

Ministarka energetike sa predstavnicima Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija o Planu rasta za Zapadni Balkan i energetskom sektoru u Srbiji

Autor 24/02/2024

Evropska unija je najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra grant sredstava od 2000. godine.

EU je 2023. godine obezbedila Srbiji Paket energetske podrške od 165 miliona evra kako bi pomogla građanima i malim i srednjim preduzećima u prevazilaženju posledica energetske krize i tokom zelene energetske tranzicije. Takođe, odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac i 16,1 milion evra za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana, navedeno je u saopštenju pres službe Ministarstva rudarstva i energetike.

“Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović sastala se sa ambasadorom EU u Srbiji Emanueleom Žiofreom, predstavnicima Evropske komisije i delegacijama međunarodnih finansijskih institucija, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Evropsku investicionu banku (EIB), Svetsku banku, Razvojnu banku Saveta Evrope, Nemačku razvojnu banku (KfW) i Francusku agenciju za razvoj (AFD).

Kroz „Plan rasta“ za Zapadni Balkan Evropske Unije predviđen je veliki paket finansijske pomoći od šest milijardi evra u periodu od naredne četiri godine. Plan treba da podstakne ubrzanje reformi i pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Ministarka Đedović Handanović navela je da je Energetska zajednica prepoznala Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi u 2023. godini i predstavila je planove Srbije u energetskom sektoru, koji su i deo plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“. Ona je naglasila značaj podrške Evropske unije u prethodnom periodu, koja je doprinela uspešnoj realizaciji projekata, pre svega u oblasti razvoja prenosne mreže i izgradnji gasnih interkonekcija.

Zahvalila je i na pravovremenoj finansijskoj podršci EU Srbiji početkom prethodne godine u jeku energetske krize, koja je pored povećanja obuhvata najugroženih građana olakšicama za struju, gas i grejanje, omogućila i pokretanje velikih investicija u modernizaciju distributivne mreže, uključujući nabavku pametnih brojila.

„Imamo jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre Polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. Definisali smo prioritete i u sektoru proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, skladištenja energije, kao i u sektoru nafte i gasa u skladu sa našim ciljevima u energetskoj tranziciji i diversifikaciji izvora snabdevanja. Bez održivog finansiranja realizacija projekata nije realna, stoga nam je podrška EU na putu zelene tranzicije i reforme našeg energetskog miksa ka čistijim izvorima energije jako važna.“

Ministarka je navela da je Srbija prošle godine uspešno sprovela najveće aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije u regionu, koje će obezbediti milijardu evra novih investicija iz privatnog sektora, kao i da je usvojen trogodišnji plan aukcija kojim će se nastaviti s realizacijom ovog programa.

„Očekujemo da ćemo do kraja decenije imati novih 2.000 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, tri nove gasne interkonekcije kapaciteta 3 milijarde kubika gasa i da ćemo ojačati gasnu infrastrukturu unutar zemlje, čije je proširivanje i modernizacija preduslov za ostvarivanje ciljeva diversifikacije izvora snabdevanja ovim energentom. Najpre mislim na izgradnju gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koji su projekti od regionalnog značaja“, navela je ona.

Planovi za budućnost uključuju diversifikaciju izvora gasa i nafte, revitalizaciju hidroelektrana, izgradnju solarnih elektrana na površinskim kopovima koji više nisu u upotrebi, jačanje gasne mreže unutar zemlje i unapređenje gasne infrastrukture radi korišćenja zelenog vodonika.

„Tranzicija mora da bude i pravedna, odnosno pri prelasku na čistije izvore energije treba da se zaštite radna mesta i lokalne zajednice koje se oslanjaju na ugalj. U ovom trenutku Srbija nema pristup fondovima Evropske Unije kojima se finansira pravedna tranzicija i stoga je važno da razgovaramo o mehanizmima i instrumentima kojima bi se podržala pravedna tranzicija u Srbiji, jer je gotovo dve trećine proizvodnje električne energije iz uglja“, rekla je ona.

Tokom sastanka predstavnici Generalnog direktorata Evropske komisije i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović su razgovarali o finansiranju projekata i reformama u narednih nekoliko godina, pri čemu je poseban naglasak stavljen na energetiku kao jedan od glavnih prioriteta za Evropsku uniju.

Pohvaljeni su dosadašnji napori Srbije i izražena je spremnost za dalju podršku kako bi se postigli zajednički ciljevi u energetici, posebno kroz projekte od regionalnog značaja.

Evropska unija je najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra grant sredstava od 2000. godine. EU je 2023. godine obezbedila Srbiji Paket energetske podrške od 165 miliona evra kako bi pomogla građanima i malim i srednjim preduzećima u prevazilaženju posledica energetske krize i tokom zelene energetske tranzicije. Takođe, odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac i 16,1 milion evra za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana”, navedeno je u saopštenju pres službe Ministarstva rudarstva i energetike.