18/07/2024
Najnovije vesti
Ljubica-Arsic-i-Zoran-Hamovic-Gradska-biblioteka-26-06-2024-foto-Dragan-Krunic-Objektiva.rs-vesti-Valjevo-kolubarski-region-News-Serbie-Culture-Art

Valjevska biblioteka -Tradicionalna manifestacija, aktuelne teme

Autor 03/07/2024

Krajem jula svečano je počela 37. po redu manifestacija Booka u Dvorištu, u organizaciji Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” iz Valjeva. Na putu sazrevanja, razgovori u Dvorištu bivaju sve interesantniji uz analizu aktuelnih tema.

Program je počeo razgovorom o delu Dragi Pjer Paolo Dače Maraini, podsetivši prisutne na lik i delo Pazolinija. Već sutradan usledilo je predstavljanje ostvarenja profesora dr Aleksandra Jerkova kroz razgovor sa esejistom Mladenom Veskovićem, dok su treće večeri u Dvorištu profesor dr Igor Borozan i dr Jovana Milovanović sagledavali odnos prema spomeničkom nasleđu kulture Srbije XIX i prve polovine XX veka.

Jaka ličnost kao centar sazvežđa

Naredne godine se navršava pola veka od, još uvek nerazjašnjenog, brutalnog ubistva italijanskog umetnika Pjera Paola Pazolinija, pesnika, pisca, scenariste, slikara, krajem ’60. i u prvoj polovini ’70. višestruko nagrađivanog režisera, čiji su stavovi bili opozit vlasti, crkvi i vlasteli tog doba. Svojim ostvarenjima, bezmalo vizionarski, ukazivao je na pošasti savremenice: “Moramo se boriti, pre svega protiv lažne tolerancije nove totalitarne vlasti konzumerizma.” Iako su Pazolinijevi prijatelji izražavali sumnju, osoba osuđena za njegovu smrt je tek 2005. negirao svoju krivicu ukazujući na politički motivisano ubistvo.   

Razgovorima o knjizi Dragi Pjer Paolo autorke Dače Maraini, iz grupe bliskih Pazolinijevih prijatelja, Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović” počela je ovogodišnji program u Dvorištu, uz književnicu Ljubicu Arsić i glavnog urednika Izdavačke kuće Clio, Zorana Hamovića.

Prema Hamovićevim rečima: Moramo da vodimo računa o velikim umetničkim veličinama i stvaraocima koji su obeležili, ne samo jedan vek, nego na izvestan način su obeležili nekoliko oblasti, kao što je konkretno Pazolini veliki umetnik.

Ne samo da je obeležio umetnički, nego i kao javna ličnost, kao neko ko je stvaralac koji izlazi iz antropoloških okvira na koje smo mi navikli i koje smatramo uobičajenim. On je probio onu vrstu granica na svoj, možemo reči, spektakularan način, mada toga verovatno nije bio svestan, ali smo svesni mi i drugi, poštovaoci njegovog dela.

Možda ga mi danas čitamo drugačije, ali njegovo opstajanje, ne samo u kulturi, nego u našoj svesti, je mitsko. Njegova karijera je presečena i mi osećamo tu nepravdu da je otišao pre vremena, da nije došao do one tačke koja je prirodna, nego je neprirodnom smrću odstranjen iz stvaralačkog procesa i zbog toga je zakoračio u mit, pored ostalog naglašava Zoran Hamović, glavni urednik Izdavačke kuće Clio, ukazujući da je Pazolini bio antifašista koji je svojim ostvarenjima i nastupima provocirao tadšnju javnost.

Pjer Paolo Pazolini rođen je u Bolonji, 5. mart 1922. godine. Postao je jedan od najznačajnijih intelektualaca i umetnika prošlog veka. U svojim ostvarenjima, kroz stanje u Italiji nakon Drugog svetskog rata, kritikuje društvene aktuelnosti ukazujući na pošasti potrošačkog društva, neofašizma i centralizacije.

U svom delu Dragi Pjer Paolo književnica Dača Marini, dijalogom kroz prepisku i snove, održava Pazolinijev lik prisutnim, ukazujući na njegovu svestranu ličnost. Istovremeno, delo predstavlja i važnost glasa žena u društvenoj strukturi, o čemu Ljubica Arsić naznačava: Kako sam ja razumela ovu knjigu o stasavanju jedne mlade žene koja u to vreme prijateljstva sa Pazolinijem ima nekih 26 godina, ima supruga od 60 godina i pokušava da između ta dva genija, autoriteta, da se ona izbori za sopstveni glas.

Ispisujući priču o Pazoliniju, priča na koji način se ona artikulisala kao umetnica između tih muškaraca koji, bez obzira što su joj davali neku vrstu slobode, oni su ipak, svojim uspesima i svojim jakim ličnostima, uticali na nju i u pozitivnom i negativnom smislu.

Tako da je ovo, u stvari knjiga borbe jedne žene koja pokušava da artikuiše sopstveni glas, primećuje Ljubica Arsić, i dodaje: To je bilo vreme velikih umetnika. Pojavljuje se Marija Kalas, pojavljuje se i Felini… Ali, ja sam negde sklonija da razmišljam o tome da pojava jednog genija koji je neka vrsta zvezde koja prejako sija, zapravo povuče ono što je u drugim ljudima izuzetno i da se onda oko te zvezde napravi jedna konstelacija različitih zvezda. Da je uticaj pojedinca, uticaj jake ličnosti toliko moćan da artikuliše i druge oko njega u najboljem svetlu, zaključuje književnica Ljubica Arsić.

Tokom prvog književnog susreta u dvorištu valjevske Biblioteke vodio se živahan razgovor ne samo o Pazolinijevom životu i ostvarenjima, već i značaju prijateljstva sa Dačom Maraini.

“BOOK-a u Dvorištu” do 5. jula

Večeras, 3. jula, od 20 sati, nastavak programa “Book-a u Dvorištu”, temom “Standardizacija srpskog jezika, rodna ravnopravnost i očuvanje Ćirilice”. U XXI veku kada su često žene, još uvek, za iste poslove manje plaćene od muškaraca, neizbežno je postavljanje pitanja da li je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, uz pozivanje na rodno osetljiv jezik, samo zamućivanje vidika?  

Sutra, 4. jula, od 20 časova, u Dvorištu “Lov u mutnom – pozorište i 21.vek” sa direktorom BITEF teatra i književnikom Milošem Latinovićem, prof. Aleksandrom Jugovićem i eseistom i književnim kritičarem, Mladenom Veskovićem, koji publiku očekuje i u petak, 5. jula u Dvorištu na književnoj večeri “Rajski um Dragana Stojanovića” sa navedenim književnikom i književnom kritičarkom Tamarom Mitrović.