TALENAT RASKOŠNE BIOGRAFIJE
Autor objektiva
21/09/2021
Mladi, talentovani Valjevac, Aleksa Mirković, odnedavno je u Sankt Peterburgu u Rusiji gde počinje postdiplomske studije kao stipendista vlade Ruske Federacije na programu “Asistentura-stažirovka” na Državnom konzervatorijumu Nikolaj Andrejevič Rimski – Korsakov, prvom muzičkom Konzervatorijumu u Rusiji. Inače, reč je o najvišem nivou obrazovanja za muzičkog izvođača u Rusiji, a program je najsličniji doktorskim studijama prema evropskom obrazovnom sistemu.
Aleksa Mirković o prvim danima u Rusiji, za Objektiva.rs Valjevo kaže da se, za sada priprema za predstojeće obaveze.
“Za sada se, kao inostrani student, uglavnom bavim dokumentima i sitnicama neophodnim za svakodnevno funkcionisanje u velikom gradu. Kada taj period privedem kraju, kroz nekoliko dana, nadam se da ću imati dovoljno sunčanih dana da prošetam ulicama severne prestonice Rusije, i da u tim šetnjama uživam. Kada dođu, kako ovde kažu, klasični piterski dani, a pod time misle na kišu sa vetrom, grad nudi bezbroj pristupačnih mogućnosti kako da se provedete na najbolji mogući način – muzeji, koncerti, galerije, verski objekti, ali i “stalovaja” i kafići u kojima možete da se ugrejete uz šolju crnog čaja i razne poslastice. Za sada sam uglavnom imao susrete sa kolegama i poznanicima koje nisam video nekoliko meseci, pa i godina, ali ću se truditi da u budućnosti svaki dan bude ispunjen nekom uspomenom iz oblasti kulture, jer ako neki grad to može da ponudi – to je onda Peterburg” – ukratko sumira prve utiske.
PRIVLAČNOST MUZIKE
Ukratko da podsetimo, Aleksa Mirković je naš mladi Valjevac, jedan od najnagrađivanijih na takmičenjima, održanim širom sveta za mlade izvođače na klasičnoj harmonici i mlade kompozitore. Završio je redovnu osnovnu i muzičku kao nosilac Vukove diplome, odnosno Đak generacije. Nakon prvog razreda SMŠ Živorad Grbić, upisuje i Muzičku Kosta Manojlović u Zemunu, odsek harmonike, i maturira 2016. godine: u Zemunu kao Đak generacije, pri čemu biva nosilac nagrada za umetnička dostignuća i za najuspešnije izveden maturski ispit, dok u valjevskoj Srednjoj muzičkoj školi teoretski odsek završava kao nosilac Vukove diplome i to kao učenik koji je najuspešnije predstavljao školu na takmičenjima u zemlji i inostranstvu povodom čega je dobio nagradu “Živorad Grbić” i kao najuspešniji učenik teoretskog odseka. Aleksi se već tada otvara niz mogućih izbora za dalje školovanje.
“Na kraju četvrtog razreda srednje škole dobio sam stipendiju za školovanje u Ruskoj Federaciji, primljen sam na jednu od boljih akademija u Rusiji, ali sam ipak odlučio da ostanem na našim prostorima, te Muzičku akademiju upisujem, a 2020. u junu i završavam kao Student generacije, u Istočnom Sarajevu (Republika Srpska), u klasi profesorke Danijele Rakić, na katedri za harmoniku. Master akademske studije nastavljam na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, u klasi profesora Zorana Rakića. I njih uspešno završavam u julu 2021. god. sa svim najvišim ocenama. Kako sve ima svoj razlog i svoje “zašto (je to dobro)”, imala ih je i moja odluka da ne odem na osnovne studije u Rusiju. Ovo je zapravo bila samo odložena realizacija plana, koji se sada ostvaruje, s obzirom na to da sam položio prijemni ispit sa maksimalnim brojem bodova na nadaleko poznatom Državnom konzervatorijumu N.A. Rimski-Korsakov u Sankt Peterburgu, predviđen za izvođaštvo”.
O magičnoj privlačnosti muzike, prvom dodiru sa instrumentom i zbog čega je izabrao da svira baš harmoniku, priseća se da mu je, kao mališanu, muzika bila zabavna igra.
“Muzici me privuklo to što sam oduvek voleo da pevam i precizno intoniram i ponavljam tonove, te mi je sve to bilo kao neka igra u kojoj sam bio dobar, ali i cela atmosfera koja je vladala u domu (s obzirom na dvoje muzičara u porodici – majku i brata). Prvog dodira sa instrumentom se i ne sećam baš, ali se sećam svog prvog profesora, Zorana Rakića, u čijoj učionici je uvek vladala pozitivnost, red i rad, ali i čija je ličnost prilično uticala, i još uvek utiče, na moj razvoj, usmerenja i poglede.“
šKOLOVANJE PROTKANO NAGRADAMA
Tokom studija, Aleksa Mirković je osvajao nagrade, ne samo kao izvođač, već i za svoje kompozicije, ali napominje da su to neuporedive kategorije.
“Odnos prema oba segmenta menja sa životnim fazama i sazrevanjem, iako u komponovanju često razmišljam kao izvođač, a obrnuto – u manjoj meri. Ono što im je zajedničko je svakako to da i u izvođaštvu i u kompoziciji, izvođač sve dovodi do savršenstva. Zbog toga, sa nevelikim iskustvom u polju kompozicije, mogu reći da je jako važna saradnja kompozitora i izvođača. Mislim, bar sa ove tačke gledišta, da je ta saradnja plodonosnija kada se ogleda u dve ličnosti, ili više njih. Stoga ću diplomatski odgovoriti da mi se i jedno i drugo podjednako dopadaju, ali da je bavljenje jednim ili drugim segmentom uslovljeno obavezama, planovima i trenutno aktivnim dešavanjima u mom (muzičkom) životu.”
Za Aleksu Mirkovića već slobodno možemo reći da je izgradio karijeru, impresivnu za mladu osobu.
“Moglo bi se reći da sam izgradio međunarodnu karijeru, ali takmičarsku. Nastupao sam u velikom broju država: Australiji, Austriji, BiH, Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji, Makedoniji, Portugaliji, Rusiji, Sloveniji, Ukrajini (onlajn), Francuskoj i naravno u našoj zemlji. U mnogim od ovih zemalja sam nastupao i na koncertima. Međutim, da bismo govorili o međunarodnoj koncertnoj karijeri potreban je veći broj celovečernjih koncerata u inostranstvu. Ja sam ih za sada imao samo u BiH, Letoniji, Crnoj Gori i Rusiji. Što se tiče kompozicije – osim takmičenja koja imam iza sebe, polako se povećava i broj izvođača mojih dela, iz raznih zemalja, tako da i taj deo postepeno napreduje. Naravno, za razvoj koncertne, a naročito kompozitorske karijere, potrebno je vreme, ali i angažovanje u pogledu promocije, naročito u našem dobu. Ovaj poslednji deo je i tema moje prezentacije koju sam izlagao na međunarodnoj konferenciji u Zemunu, organizovanoj od strane Udruženja muzičara “Muzičko sazvežđe” Valjevo, čiji sam jedan od osnivača i predsednik. Razvoj karijere je svakako nešto što bar u početku treba da ima osmišljeni tok.”
Protekle godine učestvovao je na nekolicini takmičenja jer je pažnju posvetio Master studijama i pripremi završnog rada.
“Takmičenja na kojima sam učestvovao bila su među najvećim na svetu. Najpre, Svetski trofej harmonike, ove godine održan onlajn, po prvi put, zbog pandemije. Šesto mesto u izboru od 52 takmičara u kategoriji do 35 godina i osmo mesto u konkurenciji od 32 takmičara u kategoriji Rišar Galijano trofej, u kojoj su pravo učešća imali i profesori, žiri, a sam maestro Galijano je uz svoje saradnike odabrao najpre najboljih 10 takmičara za Super finale, u koje sam ušao,a zatim i jednog takmičara za nastup sa njim u Parizu. Dosta bolji rezultat ostvario sam u ove godine u aprilu na takmičenju Petro – Pavlovski susreti sa sedištem u Sankt Peterburgu, takođe po prvi put onlajn. Na ovom takmičenju, na kom žiri čine pretežno profesori sa Konzervatori-juma gde počinjem studije, učestvovalo je 118 solista, a ja sam najpre odabran u uži izbor od osam takmičara za Gran pri, a zatim mi je isti jednoglasno dodeljen. Poslednje takmičenje u prošloj akademskoj godini bilo je u Italiji, takođe onlajn. Na njemu sam najpre podelio prvo mesto u kategoriji Art of accordion sa jednim takmičarem iz Italije, ali je u drugom krugu glasanja on dobio prednost, što je donekle bilo očekivano, s obzirom na domaći teren i publiku, tj. žiri. U ovoj kategoriji učestvovao sam kao kompozitor i osvojio sam Počasnu diplomu.”
Sada, na početku posle diplomskih studija u Rusiji, lagano uvodi izvesne promene i na tom polju.
“Što se tiče nastupa na takmičenjima, moj budući profesor i ja smo otvoreni ka toj opciji, ali najverovatnije samo veća takmičenja. To je odlika jednog velikog naroda, kakav je ruski. Pored toga, postepeno prelazim i “na drugu stranu sale”, odnosno u žiri nekih međunarodnih takmičenja, pa kada jednom pređete na tu stranu nekako je neozbiljno vraćati se.“
USKORO ĆE SVE DOĆI NA SVOJE
Sa obzirom na činjenicu da, iz našeg kraja, stižu i mlađe generacije uspešnih učenika srednjih muzičkih škola, čest je komentar da im upravo Aleksa rado pomogne oko takmičenja.
“Trudim se da pomognem mlađim kolegama, kada god mogu. Ohrabrenje, saveti, neke priče iz dosadašnjeg takmičarskog i koncertnog života takođe su, nadam se, od koristi. Od prošle godine i naše pomenuto Udruženje (UMMS) organizuje Nacionalni izbor predstavnika Srbije za Svetski trofej harmonike, te postepeno unapređujemo to dešavanje i trudimo se da takmičarima damo svaku vrstu podrške – od kontakta, master klasa, do pomoći pri nalaženju sponzora za odlazak na takmičenje.”
Uloga donatora je veoma bitna kod učešća na međunarodnom takmičenju jer to može biti finansijski zahtevno. No, ove godine uglavnom su bivala on-line, zbog epidemije. Očito, zdravstvena kriza uticala je na sve, pa i na umetnike. Ipak, Aleksa smatra da je moguće uvideti i dobre, ne samo loše strane.
“Mislim da smo se brzo adaptirali i to smatram vrlo važnim. Ukratko, moje gledište je da iz svega treba izvući nešto dobro, ali i pouke. Neke stvari su neizbežne i uvek treba da idemo i gledamo napred. Siguran sam da to na globalnom nivou radimo, bez obzira na sve poteškoće. Umetnici uvek opstaju. Za neke veće zaključke potrebna je vremenska distanca. Protekli period nije posebno uticao na mene, osim u segmentu nedostatka putovanja i druženja sa kolegama i prijateljima. Ali, sve ima svoj kraj.”
Narednih par godina Aleksa Mirković boravi u Rusiji radi postdi-plomskih studija na Konzervatorijumu Rimski – Korsakov. Međutim, već je imao ponude za posao, i to u više delatnosti muzičke umetnosti, i u različitim državama. Ali, kako reče: “Sve je za sada neizvesno, poput perioda u kom živimo. Ali, siguran sam, uskoro će sve doći na svoje…”
Foto DK