17/04/2024
Najnovije vesti

Javni čas škole pevanja

Autor 04/12/2023

Zahvaljujući Centru za negovanje tradicionalne kulture “Abrašević” i Jeleni Kovačević, profesoru muzike i vokalnoj umetnici, u horskoj sali “Abraševića” održan je javni čas pevanja na kome su nastupile tri polaznice škole pevanja kojom rukovodi Jelena Kovačević.

Prepuna horska sala, brižljivo odabran repertoar za prvi javni nastup, odlična klavirska pratnja učinili su da polaznice ove škole zapamte svoj prvi javni nastup.

A sve je počelo idejom da se jedan projekat zajedničkim snagama ostvari.

O tome govori Jelena Kovačević:

” Ova ideja postoji odavno, još od vremena kada sam bila profesor muzičke kulture u Valjevskoj gimnaziji, dakle 11-12 godina, još kada sam spremala raspevanu gimnaziju. Tada smo to uradili na jednom visoko profesionalnom nivou, i još tada su došli Miloš Smiljanić i Veseljko Belušević sa idejom o ovom projektu, jer tadašnji nastup nije bio na nivou priredbe već nešto mnogo više. Od tada datira ideja da se nešto radi na nivou grada, gde će mladi ljudi imati priliku da usavršavaju pre svega svoj pevački talenat, i da se upoznaju sa nekim muzičkim žanrovima. Interesovanje postaje sve veće i veće, na moje veliko zadovoljstvo ove tri devojčice koje su izuzetno mlade, to su još uvek učenice osnovne škole, jedna je prvi razred srednje, izvodile su jedan program koji je izuzetno zahtevan za pevanje. To mogu da pevaju pevači poput Ivane Peters, Cece Slavković, Bisere Valetanlić, Jelene Tomašević, Marije Šerifović…Zamislite ako budemo te sreće da sutra kažemo: “Dunja, Iva, ili Anastasija su počinjale kod nas”. To bi zaista bilo sjajno da se desi. Projekat je trajao mesec i po intenzivnog rada. One su usvajale apsolutno sve zadatke koje sam ja zadavala, bile su veoma vredne i poslušale su sve što sam ih savetovala. Za tako kratak period doći do takvog nivoa je ogromna stvar. Ove devojčice ne idu u muzičku školu, čak nisu pevale ni u horu, što je gotovo neverovatno. Nisu čak bile uključene ni u školske priredbe, a imaju takav kapacitet. Mnogo mi je drago što su došle, što su dobile šansu koju su opravdale. Otvorile su vrata za dalje, da razvijaju svoj talenat, i ja se iskreno nadam da će ovo prerasti u jednu jako ozbiljnu priču. Imamo i drugiš članova sa kojima sam krenula da radim i sa njima nameravam da napravim jednu jako kreativnu priču.”

Jelena Kovačević sa polaznicama izvodi zajedničku pesmu

Iva Marković i Anastasija Tošić su učenice osmog razreda Osnovne škole “Andra Savčić”, dok je Dunja Jovanović učenica prvog razreda Valjevske gimnazije.

Iva Marković kaže: “Ideja se javila kada je profesorka Jelena Kovačević došla u našu školu sa ponudom za učešće u školi pevanja. Iako su mi ranije prepoznali talenat, ja ga nisam potencirala.

Anastasija Tošić ističe: “Pevanje je od malena bio moj veliki san koji se polako ali sigurno ostvaruje. Još kao mala imala sam želju da se prijavljujem u razna takmičenja ali sam bila nesigurna.”

Dunja Jovanović, jedina srednjoškolka kaže da je njen talenat prepoznala još u osnovnoj školi nastavnica Tatjana Šećerov. “Rekla mi je da treba da probam, i ko je Jelena Kovačević. Već posle prvog časa uverila sam se u priče koje sam već čula, profesorka Jelena polako ali sigurno ostvaruje moje snove.”

Sve tri polaznice ističu da je bilo velike treme jer su prvi put imale javni nastup. Nastupile su sa po tri pesme, a na zahtev prisutnih na završetku javnog časa Jelena Kovačević je otpevala jednu pesmu, uz pratnju svojih polaznica.

Miloš Smiljanić- Žuća u obraćanju prisutnima

Svakako zadovoljstvo pripada i Milošu Smiljaniću, direktoru Centra za negovanje tradicionalne kulture “Abrašević”. Popularni Žuća nije krio zadovoljstvo nakon ovog javnog časa.

“Dugo vremena nam je trebalo da ubedimo Jelenu da počnemo sa ovom školom. Ona je jedan valjevski biser, ima ogromno iskustvo i veliko znanje u svom poslu. Dogovorili smo se da otvorimo radionicu popularne muzike jer nismo hteli da definišemo koja bi to strogo vokalna stilska bila. Krenula je sa tri devojke jer je bilo potrebno da vidimo u kom obimu i u kakvom kvalitetu možemo očekivati neke rezultate. Za samo mesec i po dana napravljena je jedna sjajna priča, i odmah smo krenuli sa školom koja sada ima preko 10 polaznika, i ona će se tek širiti. Ovim putem naglašavam da je škola besplatna, da je ponedeljkom i petkom od 19 sati u prostorijama Abraševića.

Polaznici će imati priliku da uz vežbe disanja probaju razne vokalne tehnike, da se upoznaju sa novim muzičkim stilskim pravcima, jer nam je ideja da i kroz ovu školu promovišemo neku kvalitetnu muziku negde skrajnuta i u drugom planu. Poznato je da su valjevci ljubitelji dobrog zvuka, i da smo kroz istoriju to dokazali, kroz Mikija Jevremovića, Željka Joksimovića, Milana Đurđevića, Igora Starovića, da ne nabrajam sve. Ideja je da kroz ovu školu deca ne samo vokalno napreduju, već da ih usmerimo i da se oprobaju u nekim pravcima i nekim muzičkim trendovima koje oni ne slušaju. Mislim da je ovo pun pogodak, prvo što retko ko se na jedan takav način bavi radionicama, drugo Abrašević kroz svoju istoriju se uvek trudio da postavi standarde, i neka moja filozofija koju stalno potenciram je da je sve u pedagozima. Oni moraju biti stručni i kvalitetni, i mislim da smo jako veliki iskorak napravili sa ovom radionicom. Ono o čemu ja trenutno razmišljam je 2025.godina kada će Abrašević proslaviti 120 godina postojanja, da tada napravimo jedan spektakl, da to bude 10 dana Abraševićevog poklona gradu, kroz razne programe, predstave, akademije i koncerte. Iskrenos se nadam da će i ova škola koja je u začetku imati značajno mesto u tom programu.”