- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Advokat Sreten Đorđević o Planu generalne regulacije za Popučke: „Ništa od svega ovoga se ne bi dešavalo da nije ideje o realizaciji i poduhvata Rio Tinta u Nedeljicama“
Advokat Sreten Đorđević o Planu generalne regulacije za Popučke: „Ništa od svega ovoga se ne bi dešavalo da nije ideje o realizaciji i poduhvata Rio Tinta u Nedeljicama“
Autor objektiva
14/02/2024
Prema rečima advokata Sretena Đorđevića, Planom generalne regulacije, Popučke gube svoj identitet. Planirano 300 hektara zone mešovite namene. Životni prostor smanjen, samo groblje veće. Brza saobraćajnica i gasovod u Popučkama i Divcima trasirani kroz sredinu najplodnijih oranica. Ima i bora za rudarenje. Euro Litium Balkan ima dozvolu za geotermalne istražne radnje.
Nakon zavrešetka javnog uvida u nacrt Plana generalne regulacije za Popučke, Komisija za planove zakazala je javnu sednicu, održanu prošlog četvrtka, 8. februara. Meštani su podneli više od 100 primedbi, ali je većina – odbačena.
Među zainteresovanim učesnicima, bio je advokat Sreten Đorđević, stručnjak za pravo zaštite životne sredine. Tim povodom, prvo pitanje se odnosi na ocenu održane javne sednice o uvidu u nacrt Plana generalne regulacije za naseljeno mesto Popučke i sadržini Izveštaja o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu naseljenog mesta Popučke.
-Ja mislim da ovo što se trenutno dešava sa Planom generalne regulacije za Popučke je urađeno na štetu lokalnog stanovništva, gde nisu uvažene njihove potrebe. Niko ih suštinski nije ni pitao. A kada su dobili priliku da daju primedbe na taj Plan, 99% primedbi nije usvojeno. Cinično je da u toj dokumentaciji stoji da se taj plan radi da bi se izašlo u susret potrebama meštana, ali je sve urađeno suprotno.
Konkretno, njima je duplo smanjen prostor za individualno stanovanje. Sa druge strane, bitno je povećana, i formirana industrijska zona. Formirano je preko 300 hektara zone mešovite namene. Pod time je podrazumevano da tu može da bude i industrija i privreda i stanovanje, što je neprikladno za jedno seosko područje, seosku zonu.
Pri tome, grad se nije proširio. Popučke nisu tako blizu Valjeva. Između Popučaka postoje i druga naselja koja su prema Valjevu. Dakle, to i dalje jeste selo, ali selo koje je, na ovaj način, potpuno izgubilo svoj identitet. Ono je već opterećeno linijskim projektima infrastrukture. Tu postoji nekoliko dalekovoda, tu postoji železnička pruga, sada dodaju brzu saobraćajnicu, planirana je i radi se.
Međutim, postavlja se pitanje, potreba za tom brzom saobraćajnicom?!
Prvo, ova brza saobraćajnica nije saobraćajnica od Lajkovca do Valjeva, nego od Lajkovca do Loznice. Mislim da se radi o industrijskoj saobraćajnici koja, zapravo predstavlja još jedan od načina kako se budući projekat Rio Tinta u Gornjim Nedeljicama povezuje sa ostatkom Srbije.
Sam gasovod takođe, i u strateškim dokumentima Vlade, i u odluci o pristupanju realizaciji tog projekta, stoji da je on namenjen velikim industrijskim projektima u toj zoni. A mi nemamo velike industrijske projekte, osim projakat Rio Tinto koji se realizuje u Nedeljicama, odnosno u Loznici. Dakle, Loznica sama ima svoj gasovod, koji vodi od Šapca do Loznice.
Postavlja se pitanje – zbog čega novi gasovod do Loznice?! Jedini zaključak je, kažem, to proizilazi iz dokumentacije Vlade Republike Srbije, da se radi o gasovodu koji se radi za potrebe kompanije Rio Tinto.
Dalje, još jedan dalekovod, koji od trafo stanice u Jasenicama, takođe vodi do 110 kilovolt trafo stanice u Nedeljicama. Po mojim saznanjima, on je već odavno ugovoren i plaćen Elektroprivredi Srbije. I to je takođe, infrastrukturni linijski projekat koji vodi za potrebe rudnika litijuma u Gornjim Nedeljicama.
Ništa od svega ovoga, po mom mišljenju, se ne bi dešavalo da nije ideje o realizaciji i poduhvata Rio Tinta u Nedeljicama.
Šta je dalje, bitno? Bitno je i to da mi, na ovaj način vidimo, da zbog rudnika Rio Tinto ne pate samo u Gornjim Nedeljicama. Evo, sad pate meštani Popučaka. Na celoj trasi, do Loznice, će patiti meštani svih sela kojima će ovakav projekat biti rađen na teritoriji njihovih sela.
Dakle, to govori o jednom globalnom projektu i globalnom pritisku na postojeće načine života, koji se radi, ne zbog potreba meštana i stanovništva, nego zbog potreba krupnije industrije.
*Objektiva.rs – Recimo da su i elektro mreža i saobraćajnice u funkciji stanovništva. S druge strane, dalekosežni projekti, da li to znači da se sada projekat Jadar – Nedeljice, širi prema valjevskom kraju?
-Ja sam o tome već govorio i ja tvrdim da se radi o pokušaju formiranja lozničko – valjevskog rudarskog basena. Ako pogledate gde se nalaze područja za primenjena geološka istraživanja, osim na području opštine Loznica, njih ima i na području opštine Šabac, planirana su; grada Valjeva i sve do Ljiga. Govorim samo o ovom našem području.
U Valjevu smo mi uspeli da sprečimo nastavak radova. Za područje Valjevsko – mionički basen, postoji privremena mera, izdata od strane Osnovnog suda u Valjevu. Tako da oni ne mogu da izvode ništa. A za područje Valjevo – Sever, takođe oko 100 kvadratnih kilometara, oni su izgubili dozvolu zato što nisu realizovali svoje planove predviđene godišnjim projektima.
Dakle, trenutno, samo trenutno, je Valjevo, na neki način bezbedno sa te strane. Ali, kompanija Euro Litium je i dalje ovde na području Valjeva, i oni pokušavaju da na svaki mogući način nekako ostanu na ovom području. Vidim da su dobili neku dozvolu za istraživanje geotermalnih potencijala tog istog područja. Ono što je zanimljivo jeste da su geotermalni potencijali tog kraja pre više decenija istraženi. Dakle, oni sad traže ono što je potpuno istraženo. Što opet, govori u prilog mojoj tvrdnji da oni samo pokušavaju nekako da zauzmu taj prostor i da budu tu.
Bilo bi pogubno za nas Valjevce i za Zapadnu Srbiju generalno, da dođe do realizacije toga, a nije uopšte nemoguće. Šta više, vrlo je realno očekivati tako nešto. Onda bismo mi imali ono što je, recimo Bor i Majdanpek. Puno sam razgovarao sa ljudima koji kažu da je to nemoguće da se nama desi. A, nije nemoguće. Ako odete u Majdanpek videćete da je 30 – 40 metara od glavne autobuske stanice, i na recimo 200 – 250 metara od samog centra grada, od hotela, policijske uprave i opštine, grotlo dubine 700 – 800 metara.
A, područje Valjevo – Sever jednim delom zadire na teritoriju Petog puka. I onda ljudi misle da je to nemoguće, ali nije nemoguće.
Uvek se prisećam jedne rudarske web konferencije, koja je bila pre dve ili tri godine, ovde u Srbiji. Direktor jedne velike rudarske kompanije je izjavio da je san svakog rudara da gradove i sela pomere na druga mesta. Dakle, oni ne prezaju od toga da tu neko živi, da je tu vekovima. Oni su vođeni samo, i isključivo finansijskim interesom. Njih sudbine ljudi apsolutno ne zanimaju.
Tako da bi Valjevo trebalo, i Valjevci, malo da se trenu. Ovo što se sad dešava, nije samo problem Popučaka, u Lukavcu, ili Šušeoci. Ovo je problem Valjeva i svakog Valjevca.
Iz planova kompanije Euro Litium, koji nisu dostupni ni na srpskom jeziku, ni ovde, a do kojih sam ja došao, i njihovi godišnji izveštaji, koji su prezentovani u Kanadi i na nekim drugim meridijanima, oni planiraju izgradnju rudnika površine 32 kvadratna kilometra. Osam kilometara puta četiri kilometra. To je površinski kop, površine 32 kvadratna kilometra. I uz to planiraju i podzemni rudnik jer imaju dubinsku i površinsku zonu tog rudnog tela.
Oni, pored toga, planiraju dislokaciju korita reke Kolubare. Oni, u svojim dokumentima planiraju izmeštanje stanovništva i privrednih subjekata na tom području. Takođe, predviđaju izgradnju fabrike za preradu rude. To je tehnologija koja bi verovatno bila slična onoj u Gornjim Nedeljicama, s tim što tamo ima više litijuma, a manje bora, a ovde ima više bora, a manje litijuma. I oni su ga našli. Ako bismo uzeli da je tehnologija slična, a jeste, zato što druga tehnologija i ne postoji, onda to podrazumeva oko 1000 tona koncentrovane kiseline i još nekoliko stotina tona drugih kiselina, soda itd. Na dnevnom nivou.
I, kada se vratimo na onu priču o brzoj saobraćajnici, a zapravo – industrijskom putu koji vodi do Gornjih Nedeljica, onda Valjevci treba da budu svesni da, ako dođe do realizacije rudnika Rio Tinta u Loznici, da će to podrazumevati verovatno transport hiljada i hiljada tona koncentrovane sumporne kiseline kroz Valjevo, do lokacije rudnika.
I, ako se setite, pre godinu dana, kada se negde tamo u Srbiji prevrnuo jedan vagon sa azotom… Ovde bi se prevrtali vagoni sa koncentrovanom kieslinom. I to niko ne bi mogao da garantuje da ne može da se desi, jer su to incidenti koji se redovno dešavaju. I da bi to bilo apsolutno pogubno i za Valjevo, i za Valjevce, i za ovaj narod ovde generalno na području Zapadne Srbije.
*Objektiva.rs – Rudnik površine 32 kvadratna kilometra. Koliko biljnih i životinjskih vrsta, ugroženih, da ne kažemo, istrebljenih? Pa, evo reći ću ovako, pošto je to uporedivo. Biološki fakultet u Beogradu je radio studiju, koju je naručio Rio Tinto, pre nekoliko godina i utvrdili su da bi na ogromnom području oko samog rudnika, izumro biljni i životinjski svet. To isto bi se desilo ovde. I oni su tad, u svom mišljenju naveli, da ne treba da se gradi rudnik na tom području jer to dovodi do izumiranja živog sveta. Da ne govorimo o rizicima po zdravlje koji su enormni, o isparenjima raznih kiselina itd. O tome da bi milioni tona otpada bili generisani tokom godina.
Ono što je planirao Rio Tinto u Nedeljicama, to je preko milion tona rudarskog otpada godišnje. A reći ću podatak da je 2014. godine, kada su bile one poplave, provaljeno jalovište rudnika kod Krupnja, i da je proračunato da je to 40% ukupne štete od poplava. A, setite se da je bio poplavljen Obrenovac i tako dalje. 40% ukupnih šteta je otišlo na taj incident jer se provalilo jezero jalovine i sve otišlo nizvodno.
Zašto sad govorim o tome? Zato što planovi Rio Tinta, u koje sam ja imao uvid, i u stratešku procenu uticaja, kažu da bi oni generisali, čini mi se oko 90 miliona tona otpada, milion i nešto tona godišnje. A ukupna količina otpada, koja je generisana za 100 godina u tom rudniku gde se jalovište provalilo, bilo je manje od milion tona. A ovi bi u Loznici generisali više od milion tona godišnje. Možete li da shvatite o kakvom „monstrumu“ se zapravo radi na teritoriji koja je vodoplavno područje. Da podsetim, reka Jadar je jedna od najbujičnijih reka u našoj državi.
U samim dokumentima Rio Tinta piše da oni ne mogu da garantuju da ne može doći do provaljivanja deponija, tih njihovih kaseta. Slično bi se desilo ovde. Dakle, nije samo 32 kvadratna kilometra površinskog rudnika, i podzemni rudnik, to je čitava infrastruktura oko koje bi nestao život. A, rizici po zdravlje bili enormni.
Mi, Valjevci, imamo najzagađeniji vazduh na svetu. I umesto da tu tužnu činjenicu koristimo i da prikupljamo projekte, i grantove, i sredstva, da rešimo svoj problem, mi zapravo pravimo dodatni pritisak na naš grad, time što razmišljamo o tome da sutra nekome dozvolimo izgradnju novih fabrika itd.
Nije problem u industrijalizaciji, problem je u karakteru, u suštini toga što dolazi. Nije isto da se bavite organskom proizvodnjom, ili IT industrijom, ili se bavite proizvodnjom slavina. Ako se bavite proizvodnjom česmi, onda tu imate duboko opasne tehnologije vezane za galvanizaciju, za zaštitu… Mi, od skoro, imamo jednu fabriku koja se bavi takvim stvarima, i ja bih baš voleo da vidim da li oni imaju dobro uređen sistem za tretiranje opasnog otpada.
Znate šta je bitno za ovaj Plan generalne regulacije? Da u strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu se uopšte ne tretira zagađivač Krušik. A Krušik sagoreva, na dnevnom nivou 60 do 80 tona lignita i mazuta. U Studiji nema ni slova o zagađenju vazduha od Krušika. Što je potpuno nenormalno, jer preko jedne trećine ukupnog zagađenja Valjeva otpada na Krušik.
Dakle, oni prikrivaju notorne činjenice. Malo pre ste rekli da mreža puteva treba da služi ljudima. Pa, bezbroj primedbi bilo je upravo na to da su planirani putevi koji ne vode nigde. Ili, možda obrađivač predmeta zna gde ti putevi sutra treba da vode? Možda se već zna da će tu doći neka nova fabrika. Jer, meštani se isčuđavaju. Postoje planovi za izgradnju lokalnih puteva i nekih puteva koji ne vode nigde.
Dakle, nije samo problem to što se planiraju putevi. Naravno da putevi treba da postoje. Ali, treba voditi računa da ti putevi ne presecaju najplodnije njive. Treba voditi računa da ti putevi idu preko međa, a ne kroz sredinu najplodnijih oranica.
Imao sam klijente iz Divaca, koji imaju problem sa gasovodom. Srbija gas otima najplodniju oranicu tako što im ostavlja po nekoliko kvadrata, ili po par ari sa strane. Neće da im ekspropriše, da im isplate njive. Nego uzimaju samo koliko je njima potrebno. A onda, u uslovima, kada im oduzmu, tamo piše da ne smeju da koriste nikakvu mehanizaciju, niti alate koji mogu da varniče. Znači, apsolutno ne mogu da koriste tu njivu, jer postoji opasnost od varničenja. Kada koristite trimer, ako je u dodiru sa kamenom u zemlji, on će da varniči. Da ne govorimo o traktorima, alatima starim po 20, 30, 40 godina. O šibici, o upaljaču.
Znači, to su potpuno dehumanizujući uslovi, pod kojima se ljudima oduzima imovina. I zato sam ja rekao na toj javnoj sednici pre par nedelja, onoj prvoj, da sve ovo što oni rade, vodi depopulaciji sela Popučke. Jer, ako im smanjite prostor namenjen za individualno stanovanje, to je prostor gde seosko stanovništvo gradi svoje kuće i u blizini imaju svoja imanja. Ako im to smanjujete, ako im smanjujete prostor za igru, za društvene sadržaje, za sport, a povećavate površinu groblja, onda je to cinično, da ciničnije ne može biti. To vodi depopulaciji. Samo su planirali povećano groblje. Sve ostalo što je vezano za život su im oduzeli.
*Objektiva.rs – Šta je preporuka, koji je zaključak?
-Mene strašno proganja saznanje da se neka udruženja, koja su nekada bila vedete zaštite životne sredine Jugoslavije i Srbije, ne oglašavaju ni povodom rudnika; ni povodom primenjenih geoloških istraživanja na području Popučaka, Šušeoke i ostalih sela; ni povodom činjenice da je verovatno već 80% valjevskih planina zauzeto područjima za primenjena geološka istraživanja.
Dakle, Istraživačka stanica Petnica se ne oglašava. Ekološko društvo „Gradac“ se ne oglašava. Mladi istraživači se ne oglašavaju. Prosto je neverovatno da se u ovakvoj situaciji, kada je sve vidljivo i očigledno, te nevladine organizacije, ili udruženja, ili naučne ustanove – ne oglašavaju. Ne dižu svoj glas. Ne motivišu ljude oko sebe.
Ne motivišu mlade, a njihov ključni zadatak je da podižu mlade generacije osvešćenih ljudi koji treba da znaju kako da se sutra bore protiv ovakvih pošasti. Da se niko ne oglašava povodom toga i da se prave kao da se suštinski ništa povodom toga i ne dešava – rekao je advokat Sreten Đorđević, stručnjak za pravo zaštite životne sredine.