27/02/2024
Najnovije vesti
Izlozba-o-arhitekti-Bogdanu-Bogdanovicu-Biblioteka-Muzej-zavicajnih-pisaca-FOTO-Dragan-Krunic-Objektiva.rs-vesti-Valjevo

Izložba Večito – „Pisao je da bi gradio i gradio je da bi pisao“

Autor 17/01/2024

U organizaciji Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ u Zavičajnom muzeju u Valjevu je otvorena izložba pod nazivom Večito o arhitekti, profesoru Bogdanu Bogdanoviću.

Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. Bio je arhitekta, književnik, profesor Beogradskog univerziteta, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Na nagovor Ivana Stambolića prihvata da bude gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. godine. Nakon političkog sukoba sa Slobodanom Miloševićem iselio se u Beč 1993. godine, gde je preminuo 18. juna 2010. godine.

Na velikim, kružnim eksponatima prikazan je arhitektonski opus, dok panoi u spratnoj galeriji Zavičajnog muzeja u Valjevu prikazuju njegov životni put i književna ostvarenja. Retrospektivna izložba je priređena 2022. godine u Biblioteci Grada Beograda, povodom stogodišnjice rođenja Bogdana Bogdanovića.

Autorka mr Mare Janakova Grujić, istoričarka umetnosti, prilikom otvaranja izložbe u Zavičajnom muzeju u Valjevu, pored ostalog je rekla da upravo ova postavka nosi jednu novinu.

Izloženo je, po prvi put, celokupno Bogdanovo književno stvaralaštvo. Poseban knjižni fond izložbe predstavljaju publikacije iz Bogdanovog pera, ili pera međunarodnih autora izdate u inostranstvu. U vezi sa prezentovanim graditeljskim fondom, i on je u svojoj celosnoj verziji. Crteži koje imate prilike da vidite potiču iz Arhitektonskog centra u Beču kome je Bogdan zaveštao čitavu svoju crtežnu dokumentaciju“, pored ostalog je rekla autorka izložbe, mr Mare Janakova Grujić.

Muzej-zavicajnih-pisaca-izlozba-Vecito-FOTO-Dragan-Krunic-Objektiva.rs-vesti-Valjevo
Izložba Večito u Muzeju zavičajnih pisaca u Valjevu: Violeta Milošević direktorka Matične biblioteke, autorka izložbe mr Mare Janakova Grujić i arhitekta Branko Ristić FOTO Dragan Krunić Objektiva.rs

Prilikom otvaranja izložbe „Večito“ u Valjevu arhitekta, Branko Ristić kaže da je Bogdanvić bio izuzetan arhitekta koji je imao neki svoj svet kao imperativ kome je težio, kao i da je na panoima prikazano, i lako je zaključiti zbog čega Bogdanovića karakterišu kao neimara memorijalne arhitekture.

„Karakterističan je i po tome što je isključivao figurativnost u skulpturalnom delu, a naglašavao je taj arhitektonski nivo kompozitivnog u kompleksima koje je radio“, naglašava Ristić i dodaje: „Fantastična dimenzija pečata koje ovaj čovek, i težinom kroz ovo što se vidi, daje toj našoj struci… To je taj simbol, koji treba znati razviti, artikulisati, kreirati.“

Bogdan Bogdanović: „…Hoteći da pobegnem od jednog meni stranog, otuđenog sveta moderne arhitekture, zašao sam igrom slučaja u jednu posebnu oblast arhitekture u kojoj nema ni modernog ni nemodernog, u kojoj postoji samo večito…”

Nakon oporavka od ranjavanja 1945. po završetku II svetskog rata, nastavlja studije na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu gde diplomira 1950. Zapamćen je kao značajan graditelj memorijalne arhitekture u SFRJ, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini XX veka žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu.

Projektovao je Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma u Beogradu (1952), godinu kasnije stanove za radnike Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” u Beogradu, a 1959. Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju u Beogradu, Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici (1960), Slobodište simboličku nekropolu u Kruševcu (1961), Spomenik Nepobeđeni u Prilepu (1961), Partizansko spomen-groblje u Mostaru (1965), “Kameni cvet” i Spomen-kompleks u Jasenovcu (1966), Simboličnu nekropolu u Leskovcu (1971), Spomenik masakru u Arapovoj dolini u Leskovcu (1971), Spomenik početku ustanka u Beloj Crkvi (1971), Svetilište u Kosovskoj Mitrovici (1973), Partizansko groblje u Štipu (1974), Adonisov oltar u Labinu (1974), Nekropolu žrtava fašizma u Travniku (1975), Spomenik palim borcima Revolucije u Vlasotincu (1975), Spomenik u Ivangradu (1977), Memorijalni park Dudik u Vukovaru (1980), Spomenik Dušanu Petroviću Šanetu u blizini Aranđelovca (1980), Spomen-park borbe i pobede u Čačku (1980), Spomen-park Garavice u Bihaću (1981), Memorijalni park Popina pored Vrnjačke Banje (1981), Spomen-kompleks u Klisu (1988).

„Pisao je da bi gradio i  gradio je da bi pisao“

Pored ostalog objavio je publikacije: Mali urbanizam, Sarajevo (1958), Zaludna mistrija. Doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva, Beograd, (1963), Urbanističke mitologeme, Beograd (1966), Urbs & logos. Ogledi iz simbologije grada, Niš (1976), Gradoslovar, Beograd (1982), Povratak grifona. Crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke, Beograd (1983), Krug na četiri točka (ćoška), Beograd (1986), Eseji. Epistolarni eseji (sa Radom Iveković), Beograd, (1986), Mrtvouzice. Mentalne zamke staljinizma, Zagreb (1988), Knjiga kapitela, Sarajevo (1990), Grad kenotaf, Zagreb (1993), Die Stadt und der Tod: Essays, Klagenfurt/Salzburg (1993), Grad i smrt, Beograd (1994), Architektur der Erinnerung. Essays, Klagenfurt/Salzburg (1994), Die Stadt und die Zukunft. Essays, Klagenfurt/Salzburg (1997), Der verdammte Baumeister. Erinnerungen, Wien (1997), Die Rücker des Greifs, Klagenfurt–Celovec, Zagreb (1998), Der verdammte Baumeister. München (2000), Grad i budućnost, Zagreb (2001), Ukleti neimar, Split (2001), Glib i krv, Beograd (2001).

Profesor i dekan na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Bogdan Bogdanović, zapamćen kao izuzetno informisan profesor uvek otvoren za pitanja studenata koje je podsticao na istraživanje, razmišljanje i kreativnu slobodu.

Radi stručnog 10-mesečnog usavršavanja 1969-70. boravi u SAD. Po povratku, kao dekan Arhitektonskog fakulteta pokušava reformu obrazovanja arhitekata “Novu školu arhitekture” od 1971. do ‘73. Na toj ideji bazira edukaciju u staroj školi u Malom Popoviću, gde 1976. osniva “Seosku školu za filozofiju arhitekture” koja je ukinuta 1990. godine.

Arhitekta Bogdan Bogdanović takođe je zapamćen kao umetnik, pedagog, pisac, filozof arhitekture. Pored ostalog ostavio je nekoliko hiljada crteža, studija, skica. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Izvori:

http://aas.org.rs/bogdanovic-bogdan-biografija/ https://www.czkd.org/stance/nova-skola-1971-1973-i-seoska-skola-za-filozofiju-arhitekture-u-malom-popovicu/

Andrew Lawler: The Partisans’ Cemetery in Mostar, Bosnia & Herzegovina: Implications of the Deterioration of a Monument and Site, Leuven (2013).