- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Izložba o ostvarenjima Petra Zarića u Narodnom muzeju Valjevo
Izložba o ostvarenjima Petra Zarića u Narodnom muzeju Valjevo
Autor objektiva
26/03/2024
U galeriji Narodnog muzeja Valjevo otvorena je izložba “Petar Zarić – Stručno crtanje i detaljisanje, Obrada drveta, Unutrašnja arhitektura u drvetu” u okviru obeležavanja Dana grada Valjeva. Izložba predstavlja svestranu ličnost Petra Zarića koga smatraju utemeljivačem dizajna enterijera u Srbiji.
Prikazane su originalne skice, projekti i fotografije radova, komadi nameštaja i drugi elementi enterijera. Zarić je uređivao brojne izložbene prostore sajmova u zemlji i inostranstvu, kreirao i izrađivao nameštaj. Bio je vešt crtač, maštovit kreator u drvetu, pronalazač i profesora na Akademiji primenjene umetnosti u Beogradu.
Autori izložbe su Snežana Negovanović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Dobrila Ivanić Zdravković, unuka Petra Zarića, koje su prošle godine priredile izložbu povodom 120 godina od rođenja i 50 godina od smrti Petra Zarića (1902-1972).
U bogatoj porodičnoj zaostavštini je i album fotografija i originalni Zarićevi snimci iz 1937. godine tokom uređenja enterijera Centralnog paviljona i Zadužbine Nikole Spasića, u kompleksu tada novoizgrađenog Beogradskog sajma – to je iniciralo ideju za izložbu, priča Snežana Negovanović.
“Mi smo prošle godine došli u kontakt sa potomcima Petra Zarića radeći na centralnoj kuli Starog sajmišta, to je veoma važan projekat koji realizujemo u memorijalne svrhe. Njegova unuka je rekla da ima fotografije enterijera paviljona koje je Zarić uređivao.To nam je mnogo pomoglo pri radu i odatle se stvorila ideja da ljudima približimo ovakvog stvaraoca. Sve što vidite, uz minimalno istraživanje, je sačuvano u porodici. Unuka je ustupila i originalne crteže i komade nameštaja i lične predmete, čak i materijal koji je reprodukovan u ovoj postavci potiče iz njihove privatne arhive njihovih fotografija, tako da se nadam da će ovo biti samo osnova mnogo šireg istraživanja. Sticajem okolnosti, baš zbog toga što su njemu i otac i majka iz Valjeva, rodila se ideja da ovde gostujemo i zahvaljujem Narodnom muzeju koji je tu ideju prihvatio”, rekla je Negovanović.
Autorka naglašava da je Zarićev savremenik i dobar prijatelj, arhitekta Dragomir Tadić, njegov rad okarakterisao kao unutrašnju arhitekturu u drvetu.
“Zaista veliki majstor obrade drveta. Bio je jedan od inicijatora osnivanja Sajma nameštaja. Ima jedna jako lepa fotografija gde je sa Bošnjačkim na prvom Sajmu. Svi znamo za Salon Bošnjački, a za Petra Zarića malo znamo”, rezimirala je Snežana Negovanović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, dodavši da je Zarić negovao “srpski stil” pri obradi drveta uvodeći i tradicionalne motive u svoj dizajn.
Izložba “Petar Zarić, Stručno crtanje i detaljisanje, Obrada drveta, Unutrašnja arhitektura u drvetu” prikazuje ga kao odličnog crtača i kreatora pri obradi drveta. Bio je izuzetan poznavalac stilova, kvaliteta drveta i tehnologije obrade, pronalazač. Za SPC radio je ikonostase i crkveni nameštaj.
Petar Zarić je završio osnovnu školu, gimnaziju, potom i stolarski zanat u Valjevu. Između dva svetska rata usavršavao se na stručnim školama u Hajdelbergu i Nirnbergu u Nemačkoj, kao i u Hradec Kralovu u tadašnjoj Čehoslovačkoj. U Beogradu je napravio kuću i stolarsku radionicu “Petar M. Zarić, mebl-arhitekta i umetnički stolar, Zvečanska 12” u kojoj je stvarao tokom čitavog radnog veka. U Školi za primenjenu umetnost (kasnije Akademija za primenjenu umetnost) počeo je da radi 1947. Predavao je “Stručno crtanje i detaljisanje” i “Tehnologiju drveta” na Katedri za arhitekturu i dizajn. Penzionisao se 1965. godine.
U svom obraćanju Dobrila Ivanić Zdravković izražava zadovoljstvo jer je na otvaranju izložbe u rodnom gradu svog dede, Petra Zarića.
“Moj pradeda, njegov otac, bio je prvi direktor Valjevske gimnazije, Emilijan Milan Zarić. Njegova mama Ljubica bila je izuzetna žena. Imao je još dva brata i sestru. Svi su bili izuzetno obrazovani i odavde su otišli dalje u svet.
Provela sam dane u šuškama sa dedom i njegovim prijateljima koji su dolazili, sa profesorom Tadićem i drugim umetničkim stolarima. Zahvaljujući toj radionici u našoj kući u Beogradu, mogao je da radi šta je želeo, ni od koga nije zavisio.
Bio je profesor na Akademiji, govorio je više jezika, svirao violinu, bio je porodičan, topao čovek. Dao nam je širinu, slobodu, naučio nas da posmatramo”, rekla je Dobrila Ivanić Zdravković, dodavši da je i Zarićeva kćerka završila Akademiju – ornamentika kože i kaligrafija, kao i praunuka koja je diplomirala na odseku Nameštaj i unutrašnja dekoracija.
Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, istakla je da izložba govori o umetničkim zanatima i da je prikazivana dva puta tokom “Evropske godine veština” uz ideju promocije zanata.
Evropska komisija je 2023. godinu proglasila za Evropsku godinu veština radi ukazivanja na veštine zanatlija. Izložba “Petar Zarić – Stručno crtanje i detaljisanje, Obrada drveta, Unutrašnja arhitektura u drvetu” i savremenim dizajnerima može poslužiti kao izvorište ideja i rešenja pri kreiranju, ali i usavršavanju zanatskih veština obrade drveta.
Prilikom otvaranja izložbe u Narodnom muzeju Valjevo, prisutne su pozdravili član Gradskog veća zadužen za kulturu Nenad Patijarević i direktorka Jelena Nikolić Lekić. Voditelj programa bio je Zoran Božić, muzejski vodič.