- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- U Modernoj galeiji u Valjevu otvorena izložba “Ishodište” Adriane Popović
U Modernoj galeiji u Valjevu otvorena izložba “Ishodište” Adriane Popović
Autor objektiva
15/12/2024
Prva samostalna izložba Adriane Popović u Modernoj galeriji u Valjevu otvorena je 14. decembra i traje do 9. marta naredne godine. Prikazane su skulpture, stvarane tokom par decenija počev od 2002. kao i grafike, nastale u periodu od 2022. do 2024. godine.
Istoričarka umetnosti Jelena Matić, pored ostalog naglašava da Adrianine skulpture i grafike formiraju složene simboličke sisteme. Pažljivijim posmatranjem otkrićemo da se referencijalni okvir Adrianinih skulptura poziva na fenomene avangardne umetnosti početka XX veka, na objektivni slučaj nadrealista… Polazeći od klasičnih tema akta i portreta autorka otvara pitanje istorizma i odnosa aktuelne umetnosti prema nasleđu istorije umetnosti… Ishodište za sadržaj skulptura i grafika nalazi se u oblasti analize antropoloških i socioloških fenomena, naučnoj fantastici i futurističkim vizijama.
Prema autorkinim rečima: …Svoje ishodište – to odakle potičem, izvor energije koju nosim… atmosfere između haosa, nostalgije, ali i apsurda i nežnosti – koja oblikuje moje skulpture – donela u prostor sa koga potičem. To i jeste suština ove izložbe – pored ostalog rekla je Adriana Popović u Valjevu.
Adrianine skulpture i grafike formiraju složene simboličke sisteme
Prilikom svečanosti otvaranja u Modernoj galeriji Valjevo, u uvodniku svog izlaganja istoričarka umetnosti Jelena Matić napominje da je odrednica moderna u nazivu galerije, čija etimologija potiče od latinskog priloga modo u značenju upravo sada, stoji kao podsetnik na obavezu tumačenja savremene umetnosti.
“U delu Istorija umetnosti kao humanistička disciplina, Ervin Panofski iznosi argument kako bi pokazao da postoje slučajevi kada naše razumevanje vizuelnog umetničkog dela i njegovih stilskih osobenosti zavisi od rekonstrukcije umetničkih intencija uloženih u njegovo stvaranje. Do rekonstrukcije dolazimo postupkom utvrđivanja umetničkih problema spram kojeg nam se umetničko delo javlja kao rešenje. Istraživanje mogućih umetničkih problema uslovljava formiranja različitih interpretacija i metodologija. Ako u pomoć pozovemo određeni stepen apstrahovanja moguće je predložiti dva pristupa: delovati kao onaj koji misli pojam, kao prijatelj pojma koji ostvaruje njegovu mogućnost ili uslov mišljenja tražiti u dijalektici.
Postavljajući u jedan od ovih kategorijalnih okvira definisanje umetničkih problema čija rešenja prepoznajemo u delima Adriane Popović, možemo reći da su oni vezani za istraživanje odnosa sadržaja i forme i pitanje mogućnosti njihovog razdvajanja. Forma je za Adrianu mesto polaska, mišljena je kao prostor u kom se iznova traže argumenti za građenje novih odnosa. Ona je neodvojiva od procesa promene koji Adriana nastoji opredmetiti. Doslovno i metaforički određen preobražaj otkriva se u složenosti dihotomije lica i naličja skulptura.
Polazeći od klasičnih tema akta i portreta autorka otvara pitanje istorizma i odnosa aktuelne umetnosti prema nasleđu istorije umetnosti. Na prvi pogled skulpture pripadaju vajarskoj tradiciji XVIII i XIX veka. Ali budući da nas letimičnost prvog pogleda često prevari, pažljivijim posmatranjem otkrićemo da se referencijalni okvir Adrianinih skulptura poziva na fenomene avangardne umetnosti početka XX veka, na objektivni slučaj nadrealista, na ideju da se slučaj može proizvoditi i počivati na selekciji saglasnih semantičkih elemenata.
Adrianine skulpture i grafike formiraju složene simboličke sisteme. U potrazi za opisom načina na koji svet postoji Adriana ne lišava svoje skulpture značenja.
Imenovanjem dela otvara se prostor asocijacija i konotacija neophodan za utvrđivanje njihove semantike. Umetnički problem sadržaja za Adrianu je neodvojiv od problema forme. Ishodište za sadržaj skulptura i grafika nalazi se u oblasti analize antropoloških i socioloških fenomena, naučnoj fantastici i futurističkim vizijama. Skulpture i serije grafika inspirisane su aktuelnim društvenim pitanjima, književnošću (romanima Ksenogeneza Oktavije E. Batler, Slavuj Odrej Plejn, Čovek praznih šaka Ursule Legvin, Arudatom Roj), likovnim stvaralaštvom (umetnica Ket Kolovic i harpijama slikara Voterhausa, skulpturama Ivana Meštrovića, noćnim bićima) kinematografijom (film Stalker Tarkovskog), da spomenemo samo neke podsticaje za promišljanje važne Adriani.
Odrednica koja nije eksplicitno prisutna u nazivu galerije a koja funkcioniše kao konstanta je ime Ljuba Popović. Izreći ime Adriana Popović u ovom prostoru skoro je nemoguće bez pomisli na njene roditelje. Svaki put kada kažemo da deca liče na roditelje moramo se podsetiti da pozivanje na sličnost uzrokuje istovremeno pozivanja na razlike. Adrianina biografija opisuje kretanje njenih interesovanja između oblasti prirodnih nauka i umetnosti. Da umetnost i nauka sudeluju u potrazi za spoznajom sveta i stvaranju novih svetova mnogo puta je rečeno. U Adrianinom slučaju potreba da se stvaralačka spoznaja realizuje i pronađe svoj put kao samosvojan, bez negacije porodičnog nasleđe kao jednog od brojnih ishodišta, preovladala je nad potrebom za utvrđivanjem spoznaje koja bi odgovarala metodskom idealu prirodnih nauka. Ova izložba svedočanstvo je i tog pređenog puta.
Naziv izložbe Ishodište priziva dva značenja ove reči – na mesto odakle nešto potiče, odakle se pojavljuje ali i na izlaz. Pozivam Vas da, posmatrajući svetove koje Adriana izumeva, utvrdite polazišta svojih misli i da se podsetite na mogućnost da im kroz izlaz uteknete, kako bi se kontinutet izumevanja održao.
(I na kraju svaku izložbu prate brojni izazovi i strepnje. Svim prijateljima i pomoćnicima čija imena ostanu nezapisana i neizrečena a koji učine da se dese čuda zahvaljujemo!)”
Na svečanosti otvaranja obratila se i autorka izložbe Ishodište, Adriana Popović, profesor vajarstva i keramike, rekavši:
“Dame i gospodo, Ali pre svega dragi prijatelji… Kažem prijatelji jer se danas ovde u Valjevu, u Modernoj Galeriji koja je osnovana na inicijativu mog oca, i gde se nalaze puno njegovih značajnih slika, kao i rekonstrukcija njegovog ateljea i njegove biblioteke – osećam kao da sam se vratila kući.
U tom Ljubinom ateljeu, samo u ulici Valdegras u Parizu odvijali su se naši razgovori o umetnosti, slikarstvu, filmu, skulpturi, knjigama i fantastici… Sećam se koliko je mom ocu bila bitna ova galerija u Valjevu, njegovom gradu. Govorio je i da je istinska potvrda nečijeg kvaliteta najvažnija u njegovom narodu, u njegovoj sredini, tamo odakle je potekao.
Moj otac je potekao sa ovog prostora, poneo je taj ZAPIS u sebi. Živeo ga je i gardio u Parizu, stekao svetsku slavu u umetnosti i uvek se vraćao u Valjevo, da otvori ili postavi još neku izložbu…
Prošlo je 40 godina od početka Moderne Galerije. Danas smo, tim povodom, ovde u Valjevu – zajedno. Jer, koliko god da smo svoji u umetnosti, uvek postoji to imaginarno mesto ISHODIŠTE – puno istinskih smernica, vrednosnih orijentira, i osećaja pripadnosti – prostoru, ideji, narodu … Koje je odredilo Ljubu, koje je odredilo i mene… I koje određuje sve Nas…
Zato sam svoje ishodište – to odakle potičem, izvor energije koju nosim, ali koja mene nosi isto, hranarina za dušu, atmosfere između haosa, nostalgije, ali i apsurda i nežnosti – koja oblikuje moje skulpture – donela u prostor sa koga potičem. To i jeste suština ove izložbe.
Da fantastika nije samo sastojak umetnosti nego i života, i da je i nadrealno – ponekad – realno, govori činjenica da smo se danas okupili ovde u Valjevu na otvaranju moje izložbe, u Modernoj galeriji i na neki način u prisustvu Ljube. 2010. dok je Ljuba još bio živ, izlagali smo na istoj kolektivnoj izložbi blizu Bastilje u Parizu, naziv izložbe je bio Obale snova. Nadrealizam i njegov odjek u savremenoj umetnosti. Ljuba nije nikad pravio razliku imidžu žene ili muškarca umetnika, ali je govorio da je ženama teže zbog brige o porodici i brinuo se kako cu nastavim put na kojem sam lepo krenula. Tada sam baš bila trudna sa Milanom. E pa nisam odustala od ovog lepog puta.
Nije bilo lako dopremiti iz Pariza sve ove skulpture… uz veoma intimne Ljubine slike koje sam dobijala za rođendane. Kad je kamion krenuo malo sam se uplašila. Ali je sav trud imao smisla.
Zahvalnost za to dugujem svima koji su omogućili da se ova izložba organizuje, mojoj porodici na podršci i razumevanju, kao i svima vama koji ste došli na otvaranje.
Veoma sam srećna sto možete da sretnete moje skulpture i da se sa njima malo družite. Hvala vam svima.”
Izložba skulptura i grafika “Ishodište” Adriane Popović u Modernoj galeriji u Valjevu traje do 9. marta 2025. godine.