- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Svečanost na Povlenu- Slobodanu Stojićeviću uručena nagrada Radovan Beli Marković
Svečanost na Povlenu- Slobodanu Stojićeviću uručena nagrada Radovan Beli Marković
Na Kneževom polju na Povlenu juče je održana tradicionalna manifestacija Gospojinski dani u okviru koje je izvršeno proglašenje, ali i uručenje nagrade “Beli”. Istovremeno je otkriveni i spomenik sv. Avi Justinu Ćelijskom, poklon vajara Milutina Rankovića.
U prisustvu premijera Srbije Miloša Vučevića, gradonačelnika Valjeva Lazara Gojkovića, vladike valjevskog Isihija i sveštenstva, ali i velikog broja meštana i kulturnih poslenika nagrada Beli za ukupno novinarsko delo i afirmaciju književnosti i kulture pripala je Slobodanu Stojićeviću, novinaru u penziji, dugogodišnjem uredniku “Politike”.
U obrazloženju žirija doktor Zoran Živković je rekao:
“Posle doajena radijskog novinarstva Miloša Jevtića, posle izuzetnog novinara kulture na našim prostorima- novinara Radovana Popovića, danas svedočimo o novinaru koji je ostao zapamćen naročito u poslednjim decenijama prošlog veka u jednoj od najzahtevnijih ali i najvrednijem žanru u novinarstvu- reportaži. Najveći novinari su proslavili reportažu, a reportaže Slobodana Stojićevića su proslavile one anonimne nepoznate ljude, žitelje planina koje je zaboravio i onaj koji nikoga ne zaboravlja. U koje se dolazilo samo da se pozove sin u vojsku. Upravo je Slobodan Stojićević na stranicama Politike svedočio o tim ljudima i na neki način im kao neki srpski Endi Vorhol udeljivao po pet minuta slave. Ja se uvek sećam jedne njegove reportaže kada je opisao prvi put Staru planinu, i kada ga je jedan seljak ponudio divnom žutom rakijom, a Slobodan je napisao: “A rakija žuta kao dukat, a dukat nikad nisam video”. Zatim su usledili ti njegovi tekstovi koji jesu bili onaj novinarski klep koji otvrdne posle jednog dana ali su taj sentiment, to osećanje prostora i ljude dugo držali kod njegovih čitalaca. I zato su nastale te knjige, i zato je u jednoj od tih knjiga u predgovoru Zuko Džumhur posebno spomenuo to Slobodanovo osećanje za jezik, što je pre svega literalni dar. I njegov način kako je on gledao svet oko sebe, nalazeći se bilo na Prokletijama bilo na Pariskim bulevarima. Njegovi tekstovi sa tom humornom notom u tim rečenicama kao da gaji onaj smisao za nepoznato koji je nada iz same nade.Posle toliko godina njegovog služenja novinarskom peru i svom listu Politika, gde je svoj raskošni literalni talenat potrošio na te divne tekstove o kojima se dugo pričalo, evo danas se toga prisećamo i ovde na Povlenu, i dajući mu ovo priznanje, mi odajemo priznanje i tom zlatnom dobu, ili herojskom dobu Srpskog novinarstva. Čestitajući mu ovu nagradu ja ću Vas samo podsetiti da je žiri ovoga puta zadržao tu želju da ova nagrada svedoči o Radovanu Belom Markoviću i o velikim trenutcima Srpskog novinarstva o kojem su svedočili Miloš Jevtić i Radovan Popović, a danas ovde na Kneževom polju i Slobodan Stojićević”.
Nakon uručenja sada tradicionalne Povlenske kugle dar Ive agrar iz Lajkovca Slobodanu Stojićeviću, premijer Srbije Miloš Vućević je sa Matijom Bećkovićem, književnikom i predsednikom udruženja Beli Povlen, i vladikom Isihijem svečano otkrio i spomenik Avi Justinu Ćelijskom, delo vajara Milutina Rankovića iz Lajkovca.
U svom obraćanju prisutnima Predsednik Vlade Srbije je rekao:
“Nikada nisam bio u ovom delu Srbije i zaista je prelepo. Velika mi je čast što sam za ovaj praznik sa Vama u ime predsednika države. Danas smo se okupili ovde sabrani na Povlenu, na ovom parčetu zemlje Srbije. Rekao bih da se odavde sve vidi mnogo bolje, rekao bih da se odavde i mnogo bolje razumemo. Ovdee se može videti carska ptica beloglavi sup, kako kruži, stražari nad nebom Srbije. Ovde je mesto za savetovanje i za mudrost. Za odgovore na pitanja. Ovde je duša bliska prirodi, korenima, veri. Odavde kada krećemo znamo da ćemo na pravo mesto stići. Ovde možemo da zamislimo svetog Justina kako šeta ovim stazama, proplancima i kako se za nas grešne moli. Za spas i preporod, za razum i oprost, za mudrost i smirenje svih nas. Postoje sigurno mnoga mesta gde smo danas mogli biti, spram svojih obaveza, mogućnosti, i to širom naše zemlje, a neki bogami i kugle zemaljske. Ali danas smo ovde, a ja verujem i znam da je to upravo deo onih molitvi našeg Ave Justina da se srećemo i da se obožimo. U traženju odgovora na pitanja koja sebi možemo postaviti možemo se zapitati je li sveti Justin Ćelijski zaslužio da bude svetas Srpske Pravoslavne crkve zato što je bio jedan od najboljih govornika u našoj istoriji koji je svojim besedama učvrščivao veru, ili pak zato što je bio bogoljubac ili veroljubac jedan od najvećih u našoj istoriji. Ili pak zato što je držao i održao veru pod progonom i što nije ustuknuo pred zatvaranjima, maltretiranjima i iživljavanjima. Rekao bih da je istina u svemu tome. Moje skromno mišljene je da je sveti Justin Ćelijski pre svega bio naša savest. Da je njegov najveći blagoslov bio što je mogao da nas sve zajedno opominje da ne bi smo zaboravili Boga. I da ne bismo zaboravili na Boga. Da nas ne bi otrovao egocentrizam, svakodnevne sujete i taštine i da ne zaboravljamo, a to nam se poput usuda povremeno dešava. One koji su dostojni i koji su nam se našli kao narodu i kao pojedincima. Nama se Ava Justin našao, i Povlen koji poručuje da ga nije zaboravio. Neka ovaj plato bude naše mesto susreta samih sa sobom. Mesto na kojem možemo da se radujemo, ali i da plačemo. Mesto na kojem ćemo reći i hvala i oprosti. Mesto gde ćemo moći da se zagledamo u njegove svete oči, i da tražimo i pronađemo naš put. I kao narod i kao država. Hvala gospodu Bogu što nam ga je darivao kao pravednika i kao Oca. Srećan o Bogom blagosloven ovaj sabor i veliki praznik”.
Jučerašnju manifestaciju ukrasila je i izložba likovnih radova valjevskih škola prispelih na nagradni konkurs na temu “Ličnosti povlenskog Hrama časti”. Nagradu za najbolji rad iz ruku premijera Miloša Vučevića primila je Lena Begović, učenica šestog razreda Osnovne škole “Nada Purić” iz Valjeva. Bogatu etno trpezu i ručne radove predstavilo je i “Udruženje žena Valjevske Kamenice”. Skulpturu sv. Justina Ćelijskog udruženje Beli Povlen dodelilo je vladiki valjevskom g. Isihiju.