NOVOSTI IZ CENTRA ZA NEGOVANJE TRADICIONALNE KULTURE ABRAŠEVIĆ
Autor objektiva
27/03/2023
Značajne investicije u Centru za negovanje tradicionalne kulture Abrašević dale su rezultate. Pitali smo Miloša Smiljanića- Žuću šta je sve urađeno:
“Od kada je otvorena zgrada, a to je bilo 8.marta 1960.godine, dočekali smo da hol ispred folklorne sale podignemo na jedan viši nivo, u stvari da dogradimo platformu u samoj svlačionici, pošto je imala dovoljnu visinu. Podelili smo svlačionicu na dva dela i omogućili smo bolje uslove za presvlačenje, što govori o tome da će na gornjoj platformi biti svlačionica za devojke, a u prizemlju momci. Oni su se do sada presvlačili u istom prostoru. Mi folklorci smo pomalo i naviknuti na takve stvari, i na koncertima i sve ostalo…ali generalno je to bilo neophodno. Ne samo što smo dobili 20 kvadrata upotrebnog i kvalitetnog prostora, nego što smo uradili i novi nameštaj i što smo omogućili da se igrači presvlače u normalnijim uslovima. Poznato je da imamo veliku frekvenciju igrača tokom nedelje jer imamo školu folklora, imamo dva pionirska ansambla, juniorski, seniorski i veteranski ansambl, tako da je sama svakim danom već od 17 sati zauzeta, i stalno se “sudaraju” te grupe koje dolaze i odlaze. Sada je omogućeno da to funkcioniše u nekakvom normalnom ritmu, imali smo situacije da jedna grupa uđe pa ne može da se presvuče, ili da počnu sa presvlačenjem, a onda stignu oni koji su završili pa ne mogu da se presvuku. Stalno se pravila neka vrsta čepa. Visina ulaznog hola je bila 4.30 metara, što je bilo sasvim dovoljno da podelimo prostor na dva dela. Ubacili smo i 40 stolica, 44 ormara za garderobu, a ispod ormara je prostor za odlaganje obuće, tako da sada možemo nesmetano da radimo, jer je stvar komfora vrlo važna i mislim da će sada biti mnogo efikasnije. Dešavalo se da proba kasni upravo zbog gužvi koje su stvarane prilikom presvlačenja. Takođe, urađena je i nova rasveta, platforma je od drveta, jer nam je rečeno od strane protivpožarnih službi da je ona mnogo bolja od metalne. Sve je premazano kvalitetnim preparatima protiv vatre, takođe su i kablovi negoreći, tako da smo maksimalno vodili računa o bezbednosti. Sređen je i hodnik, prekrečeni su radijatori i hodnik, ostalo je da se pozabavimo folklornom salom i mislim da ćemo nju raditi u letnjim mesecima za vreme pauze i kada prvi ansambl bude na turneji.
Tako da mogu reći da je taj prvi deo, prizemni deo rešen, ostaje nam samo da se fokusiramo na sale na spratu.”
Horska sala je urađena već ranije?
“Da, horska sala je urađena pre 7-8 godina, ona je u dobrom stanju, treba je samo prekrečiti, dok u folklornoj sali moramo da izvršimo krečenje, hoblovanje parketa koji je u dobrom stanju, ali nije hoblovan 10-tak godina. Nećemo ga menjati jer je kompletan parket iako je postavljen 60-tih godina u sjajnom stanju.”
Kakvi su planovi za folklornu sekciju u ovoj godini?
Ove godine u avgustu mesecu krećemo na turneju u Španiju. Imamo poziv za 40 članova folklornog ansambla i orkestra. Ima dovoljno vremena za pripreme, biće tu sigurno 15 igračkih parova, ostatak će biti u orkestru. Redovno se vežba, a u toku su probe za prolećni koncert, koji je standardan uz sve druge aktivnosti. Nedavno smo bili gosti u “Šarenici”, gde smo prošle godine imali 5-6 nastupa. Uz pomenutu turneju bićemo uključeni u jesenje aktivnosti. Inače, već smo imali u našoj organizaciji dva koncerta- što je naša muzička sezona. Prvi “Tvoje ime je ljubav”, drugi je bio “Još jednom reci da me voliš”, a već u sredu imamo koncert u čast Mikija Jevremovića, i verovatno će taj datum biti ubuduće tradicionalan. Miki Jevremović je rođen 27.marta, ali toga dana je Svetski dan pozorišta i zbog tradicionalne pozorišne predstave “Abraševića” mi se samo prilagođavamo datumu. Novembarski koncert u čast Mikija je prošao fantastično kod publike- Miki je zaslužio da radimo koncerte u njegovu čast, drugo pokazali smo da imamo sa kime i da umemo to da radimo. Inače, drugi deo sezone fokus će biti na obeležavanju jubileja Desanke Maksimović, radimo na tome da napravimo jedno poetsko-muzičko veče posvećeno Desanki Maksimović- ove godine je 30 godina od njenog upokojenja i 125 godina od rođenja i već smo krenuli na njene tekstove da pravimo melodije, biće uključeni i naši glumci. Nakon toga je planirano, u drugom delu sezone, veče kafanske muzike, a finale bi trebalo da bude Glišićevo poselo, jer ove godine obeležavamo 115 godina od smrti Milovana Glišića, tvorca Srpske realističke pripovetke.
Abrašević ima kapacitete da sa svim svojim sekcijama : pozorištem, horom, folklorom i orkestrom će napraviti jedno veče posvećeno Glišiću i Srbiji toga doba. Zapravo je u našem planu da CZNTK “Abrašević svake godine ima koncertnu sezonu, da to bude prolećna i jesenja koncertna sezona, a plan je da sledeće godine imamo i letnju sezonu. Plan je da u toku Valjevskog kulturnog leta pravimo jednom mesečno, ili možda jednom nedeljno koncerte ispred Centra za kulturu. Da ne zaboravim na novitet – prošle godine obnovljen je rad Omladinskog hora koji već sad broji preko 30 članova i sa njima radi dirigentica Nikolina Ninić. Počela je sa radom i škola glume čiji je mentor Katarina Vićentijević, naša poznata glumica. Vodimo računa da naše radionice vode stručni, školovani i kvalitetni ljudi jer mi kao ustanova i kao neko ko je generator kulture ovog grada moramo se zasnivati na struci i na znanju. U isto vreme glumci ne miruju, pripreme za Abro fest su u punom jeku koji će biti krajem septembra meseca kao i svih ovih godina. Takođe smo i u pregovorima da sa Lazarom Avramovićem napravimo zabavni orkestar od jeseni, mislim da je to realno. Abrašević je bio poznat i po tamburaškom orkestru, postoje neke priče da su i oni voljni da pokrenu svoj rad, tražimo nekoga ko bi se time ozbiljno bavio. Ono što je i Abraševićeva a i moja filozofija je da moramo širom otvoriti vrata, a samim tim što nas Grad Valjevo finansira, treba da bude dostupan svima. Koncerti koji su održani do sada u našoj organizaciji bili su besplatni i smatram da su to naše realne obaveze, jer nas finansira grad i mislim da to ne treba naplatiti, dok sa druge strane mi radimo nešto što godinama neko nije radio, i mislim da je ovo jedna dobra prilika da i ljudi koji nisu baš u najboljoj materijalnoj situaciji dođu i uživaju u koncertima i programima koje mi radimo.”
U sklopu prolećnih radova izvršena je i kompletna adaptacija popularnog “Abraš” kluba, omiljenog sastajališta valjevske omladine, ali i brojnih ljudi iz oblasti kulture.