- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- „Pričam ti sliku“ u Modernoj galeriji Valjevo
„Pričam ti sliku“ u Modernoj galeriji Valjevo
Autor objektiva
15/05/2023
Povodom manifestacije „Muzeji za 10“ u Modernoj galeriji Valjevo, u subotu, 20. maja 2023. godine, od 20 časova, priređuju razgovor sa Slavkom Krunićem.
Pored umetnika, čija je izložba „Dvojnost portreta“ u Modernoj galeriji u Valjevu otvorena do 21. maja, u programu „Pričam ti sliku“ učestvuju širokoj čitalačkoj publici omiljeni književnici Mirjana Ognjanović, Sanja Domazet i Nemanja Mitrović.
Saradnja Slavka Krunića sa piscima iznedrila je knjige: Satirikon, Nesanica za dvoje, Antilogika slike, Mauzolej, Mausoleum of Imperfection, Male boginje, Uprava neukaljanih časti.
Ovom prilikom troje književnika će govoriti o načinima na koje je umetnost Slavka Krunića bila podstrek za mogućnost prevođenja vizuelnog u različite književne forme i jezičke igre. Pitanje odnosa slike i teksta predmet je različitih oblasti istraživanja. Postavljeno iz perspektive savremene književnosti, priče Sanje Domazet, Nemanje Mitrovića i Mirjane Ognjanović otkrivaju različite interpretacije slikarstva Slavka Krunića i njegovu potencijalnu narativnost.
Slavko Krunić, rođen u Beogradu 1974. godine. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu u klasi profesora Radomira Reljića 1998. godine. Magistarske studije završio je na istom fakultetu u klasi profesorke Anđelke Bojović. Samostalno izlaže od 1999. godine. Član je ULUS-a od 2000. i ULUPUDS-a od 2011. godine. Priredio je više od trideset samostalnih izložbi i učestvovao je na brojnim grupnim. Pored slikarstva bavi se i ilustracijom. Autor je i koautor knjiga: Lažne bajke, Satirikone, Antilogika slike, Nesanica za dvoje, Mauzolej, Mausoleum of Imperfection, Male boginje, Lažne bajke, Uprava neukaljanih časti.
Mirjana Ognjanović je rođena 1959. godine u Beogradu, gde je završila školu i Filološki fakultet, grupu za Opštu književnost i teoriju književnosti. Njena dugogodišnja nedoumica, da li će život posvetiti muzici, odnosno klasičnoj gitari, ili književnosti, razrešena je početkom osamdesetih godina prošlog veka kada se zaposlila u Kulturnoj rubrici lista „Politika“ gde je pisala – o muzici i književnosti. Na srpski jezik prevela je dela svojih omiljenih italijanskih pisaca -Tomaza Landolfija, Dina Bucatija, Paula Maurensinga, Itala Kalvina, Paola Sorentina, kao i mnogih drugih pripovedača i pesnika, a 2010. godine objavila je i prvu zbirku svojih pripovedaka Začarani Velja i ostale muzičke priče za Artist, 2010. Napustivši Kulturnu rubriku dnevnog lista, zaposlila se u Politikinom zabavniku. Nije mogla da zamisli da će od 2010. godine imati tu čast da postane lični pripovedač na raskošnom dvoru slikara Slavka Krunića. Za njega od tada posebno izmišlja priče, zbog obostranog zadovoljstva i radi raspirivanja Slavkove inače bujne mašte. Zauzvrat, on slika po njenim tekstovima i tako, takođe neočekivano, postaje ilustrator Zabavnika. Na taj način su 2013. objavljene zbirke priča Nesanica za dvoje (Booka) i Mauzolej (Alta Nova). U međuvremenu je napustila „Zabavnik“ i potpuno se posvetila pisanju i prevođenju. Kada se navršilo pet stotina godina od kada je pod neobičnim okolnostima osnovan prvi svetski geto, onaj Venecijanski odlučila je da tom događaju smeštenom u vremenskom vrtlogu, posveti knjigu bajki – Sirena koja se smeši. Potom je prevela i knjigu Elene Ferante Moja genijalna prijateljica, kao i roman Paola Sorentina Svi su u pravu (Booka, 2016), odnosno zbirke priča Toni Pagoda i njegovi prijatelji (Booka, 2017) i Nevažne tačke gledišta (Booka, 2018). Maurensigu
se vratila prevodom kratkog romana Đavo u pisaćem stolu (Geopoetika, 2019). Krajem 2020. objavljena je zbirka pripovedaka Lažne bajke (Booka), koji je napisala sa našim proslavljenim piscem Davidom Albaharijem, a već početkom 2021. izašao je i njen prevod kontroverzne knjige S najgorim namerama Alesandra Piperna, verovatno najznačajnijeg savremenog italijanskog autora. Neposredno pred beogradski Sajam knjiga 2022. objavljena je ilustrovana zbirka priča Uprava neukaljanih časti (Akademska knjiga), još jedan zajednički poduhvat sa Slavkom Krunićem. Prevela je i memoarski roman Strankinja, italijanske spisateljice Klaudije Durastanti, čije je sprsko izdanje najavljeno za prvu polovinu 2023.
Nemanja Mitrović rođen u Parizu 1960. godine. Objavio je knjige proze: San rata (1981), Rase (1983), U znaku ribe (1987), Duše i stvari (1988), Priče za oči (1990), Grad pored sveta (1994), Pesma iz mora (1995), Izabrane priče (1999), Vrata na dnu (2000), Scenario za san (2003), Nerasvetljeni Svetozarov nestanak (2004), Predanja sa Meseca (2005), Drug Petar Pan (2006), Tamna strana Sunca (2006), Bajke s Venere (2007), Kraj plavih reka (2007), Luda cara Troglava (2008), Rim ili mir (2009), Romansa sa Vevericom (2010), Škrinja kraljice Teute (2012), Pod garom zvezda (2013). Knjige poezije: Strah od svega (1996), Crtam po mraku (2004), Pare ili život (2006), Voda u prahu (2008), Zima u raju (2014). Pesme i priče su mu uvršćene u preko trideset proznih i pesničkih antologija. Priče su mu prevedene na nekoliko jezika. Ilustrovao je književne listove, časopise i knjige. Bavi se slikanjem, crtanjem i kolažom. Izlagao je u Beogradu, Amsterdamu i Parizu. Živi u Beogradu kao slobodan umetnik.
Sanja Domazet rođena u Smederevu 1968. godine. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1987. godine. Magistarsku i doktorsku tezu pod nazivom „Kreativno pisanje u novinarstvu“ odbranila je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2009. godinine. Profesor je na Katedri za medijske studije i novinarstvo Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Piše poeziju, prozu, drame i eseje. Radove je objavljivala u časopisima Smederevo i Teatron. Objavljeni radovi: Punjene tikvice, Anatomija zanosa – eseji i Ko plače 2005, i sledeće godine Moć maske: priče i drame, Azil, Božanstveni bezbožnici (2019), Male boginje (2020), Na kafi kod Šekspira (2022). Njena drama Punjenje tikvice je premijerno izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu 1996. godine. Dobitnica je brojnih nagrada: Nagrada za poeziju i prozu, „Izvor žive reči“, Nagrada za esej, „Disovo proleće“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije, Žensko pero, Najbolje novinarsko pero, Nagrada „Meša Selimović”, Nagrada „Moma Dimić”, Nagrada „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolji putopis.
Manifestacija Muzeji za 10 je nacionalna muzejska inicijativa koju koordinira Nacionalni komitet ICOM Srbija, osmišljena radi bliže saradnje i zajedničkog nastupa muzeja i ustanova kulture u Srbiji, kao i većeg povezivanja sa lokalnom sredinom.
U Valjevu, u okviru manifestacije Muzeji za 10, Moderna galerija priređuje razgovor o stvaralaštvu Slavka Krunića, u subotu, 20. maja, od 20 časova.