- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Pred skulpturom Ljube Popovića u Modernoj galeriji Valjevo (video)
Pred skulpturom Ljube Popovića u Modernoj galeriji Valjevo (video)
Autor objektiva
04/11/2023
“To nekako i jeste – i nije, moj tata. Prenet je taj izraz njegovih očiju… Da, to je to”, u najkraćem primećuje vajarka, Adriana Popović, kćerka slikara Ljube Popovića prilikom prvog pogleda na skulpturu, koja je od danas otkrivena za javnost u Modernoj galeriji Valjevo.
Pre par dana u Modernoj galeriji u Valjevu, priređen je susreta dve vajarke. Adriana Popović je tom prigodom sa porodicom došla iz Pariza da bi videla ostvarenje i upoznala se sa mlađom koleginicom Sarom Nikolić, autorkom skulpture čuvenog Valjevca i slikara Ljube Popovića.
Profesorka Adriana Popović, vajarka poznata francuskoj javnosti, pozitivno je prokomentarisala ostvareno delo naznačivši da je celokupan događaj za nju lično, veoma emotivan.
u Modernoj galeriji Valjevo
“Čudan je osećaj. To i jeste i nije moj tata. Kao mala, videla sam ga sa velikim ramenima i rukama. Ovde mi izgleda manji… Ali, ima njegov pogled, prenet je taj izraz njegovih očiju. Zato nailazi neka jeza…” pored ostalog je rekla profesorka Adriana Popović, pojasnivši da je važno da skulptura zauzima svoj prostor i da je u tome, svojim ostvarenjem, uspela mlada vajarka Sara Nikolić.
Ideja je potekla iz Modrne galerije Valjevo dok je direktor bio mr Vojislav Jovanović, koji je vajarku Saru Nikolić upoznao prilikom otkrivanja spomenika patrijarhu Pavlu u porti Saborne crkva, svog diplomskog rada koji je poklonila Gradu Trebinju. Takođe, veoma upečatljivo delo figuralnog vajarstva ostvarila je bistom Vuka Karadžića koja se nalazi ispred ulaza u Filološki fakultet Univerziteta u Banjaluci i bistom Mihajla Pupina u Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske.
Sara Nikolić, rođena 1988. u Majdanpeku, 2012. godine je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, u klasi profesora Dragoljuba Dimitrijevića.
“Njegovu umetnost i fantastiku sam pratila kao umetnik, nisam se upoznala sa njim, ali, sada osećam kao da sam ga lično poznavala”, kaže autorka pred zaista impresivnom skulpturom, od kaljene bronze, Ljube Popovića, inicijatora osnivanja Moderne galerije u Valjevu.
Tokom godinu dana procesa, počela je od fotografija, pažljivo slušala uspomene prijatelja, pomno sagledavala dela Ljube Popovića, da bi skicu pripremila prema fotografiji nastaloj u slikarevom ateljeu, na kojoj sedi ispred velikog formata zagledan u delo u nastanku.
I kći Adriana se seća tih visokih drvenih, neudobnih četvoronožnih stolica bez naslona koje su, zapravo omogućavale umetniku da studiozno posmatra svoj nastajući rad, a Sara smatra da kroz Ljubine slike možemo da vidimo njegovu dušu.
“Delovalo mi je kao da čkilji, tako sam to nazvala. Zagledan, jako fokusiran i na to sam najviše obratila pažnju, na psihologiju portreta. Nisam želela da idem u analitiku, već da nađem balans između ekspresivnog i analitičkog, pri čemu je najvažniji izraz njegovog lica i taj pogled”, kaže mlada umetnica uz obrazloženje da je, rizikujući da bude pogrešno protumačena, ipak insistirala da čuvenog Valjevca prikaže bosih stopala jer je za nju to odraz slobode: “Tek kasnije sam saznala da je voleo da hoda bosonog.”
U proteklih godinu dana Sara Nikolić je počela od skice, da bi uradila metalnu konstrukciju, potom glineni kalup i na kraju odlivke od bronze koje je sama zavarivala. Napominje da uvek ima bojazni zbog nepredviđenih mogućnosti, ali da je, videvši krajnji ishod, bila zadovoljna. Na to su se nadovezale isključivo pozitivne reakcije i stručne, kao i najšire javnosti.
Od ove subote, 4. novembra 2023. godine, skulptura Ljube Popovića je otkrivena za javnost u Modernoj galeriji, u Ulici Vuka Karadžića broj 5, u Valjevu.
Kao što smo već pisali, skulptura je poklon Valjevu, a lokalna samouprava je u obavezi da odabere odgovarajući prostor za formiranje celine kulture, dostojne slikarskog velikana. Logični predlozi su da to bude u blizini Moderne galerije, pa i susedne Valjevske gimnazije koju je pohađao slikar Ljuba Popović.
Direktorka Moderne galerije, Marija Đurić ukazajući na značaj ostvarenog, pozvala je Dušana Mihajlovića da se obrati prisutnima, kao predsednik Opštine Valjevo pre 38 godina kada je osnovana Moderna galerija, gde je danas otvorena izložba “Intenzitet postojanja – skluptura Ljube Popovića”. Mihajlović se prisetio uspomena na slikara i protekli period.
“U mislima mi se prepliću naši susreti u Parizu, tvoj atelje, biblioteka, stari stripovi, šetnje, jutarnje kafe, otvaranje restorana “Valjevo”, razgovori sa firmom “Saft”, koja je poklonila prvu tvoju sliku galeriji i htela da pravi litijumske baterije u Krušikovim akumulatorima.
Jedan od najtežih poslova, bio mi je da sa tobom, sklopim sporazum o osnivanju Moderne galerije. Pred očima su mi crteži koje si pravio na papirima koje smo razmenjivali. Nije bilo lako pratiti te, ni u šetnji, a kamo li razgovarati sa tobom o životu, filozofiji i fantastici. Šteta što nisam snimio naše višednevne razgovore, u Banji Vrujci, gde si se oporavljao kod našeg “Valjevca”.
Duge šetnje zamenila je tvoja iskrena ispovest. Bio bi to neponovljiv roman o svrsi života, prava oda ljubavi, i najbolji opis fantastike. Još mi bride mišice od veslanja kajakom oko ostrva Jakljan, gde si se preselio posle Vrdnika. Strog prema sebi i drugima, asketa u svemu, sem u strasti prema tvojim slikarskim inspiracijama, erotici i fantastici.
Perfekcionista koji je tražio savršenstvo u svemu. Nisi se naljutio kada sam se našalio na tu temu na Jakljanu, za tebe i upravnika Vasića rekao, kako bi bili “sjajni upravnici nekog Staljinovog logora u Sibiru”. Prijale su večeri u Kseropotamiju, uz morsku ribu i vino, u seoskoj kafanici. Uživali smo, gledajući pozorišnu prestavu “Profesionalac”, Duška Kovačevića, poučan čas o boljševizmu, koji je maestralno odigrao tvoj prijatelj Bata Stojković. Dočekali smo početak novog veka sa čuvenim golmanom i kolekcionarom tvojih slika Ivanom Ćurkovićem. Uživao sam gledajući te kako slikaš, diveći se tvojim radnim navikama i disciplini. Impresionala nas je energija, mašta, i spokoj, koji si širio.
Dragi Ljubo, hvala ti za sve što si uradio za mene dok sam bio prvi među jednakima Valjevcima. Nemoguće je nabrojati tvoj doprinos uređenju Valjeva. Zajedno sa Milom, Petrom, Matijom, Desankom, vladikama Jovanom, Lavrentijem, i protom Vladanom, doprineo si da Valjevci budu ponosniji na svoje mesto. Skromno si rekao: ”Slika je na kraju spiska čovekovih potreba, ona mu dođe kao ukras, kao nakit…” Ipak, taj “ukras”, tvoja galerija, naš “Hram svetlosti”, postalo je razlog da ljubitelji umetnosti posete najlepše mesto na svetu.
Sećam se užasa kad smo saznali da te je bolest bacila u krevet. Lekari su pobedili bolest, ali ti nisi hteo da ustaneš. Nije pomoglo moje, i Đulovo, ubeđivanje da te čeka još mnogo toga. Samo si se nasmejao i podigao prst. Bolest nije razlog što si nas napustio. Otišao si, jer si shvatio da nećeš imati snage za sve svoje ljubavi.
Mogao bih da nabrajam doživljaje sa tobom u nedogled. Biću milostiv prema njima, ali znaj da me proganjaju razgovori koje smo vodili, učitelju moj.
Počastvovan, da, posle 38 godina, govorim na istom mestu, razmišljao sam da pročitam govor sa otvaranja Moderne galerije Valjevo. Ali, suočio sam se sa problemima. Nema više “drugarica i drugova”, niti “radnih ljudi,” niti “Nove Jugoslavije”. Nema ni volova i saonica kojima je Ljuba došao na Kneževo polje posle operacije kolena.
Nažalost, nema ni stalnih pokrovitelja Galerije, Osnovne banke „Valjevo“ i RO „Krušik – akumulatori“. Možda njihov nestanak, i činjenica da nismo ostvarili “Dugoročni program ekonomske stabilizacije,” objašnjava, zašto nisu realizovani planovi koje sam tada izneo.
Citiraću taj deo.
“Da ovo nije kraj napora koje Valjevo ulaže na planu širenja kulture i podizanju svog civilizacijskog nivoa, govore i činjenice da se privode kraju konkretni dogovori o:
– izgradnji ateljea za akademske slikare, slikare amatere i druge stvaraoce u oblasti likovnih, foto i primenjenih umetnosti,
– revitalizaciji Tešnjara i Knez Miloševe ulice,
– izgradnji novog doma omladine,
– izgradnji nove zgrade biblioteke,
– izgradnji nove moderne bioskopske sale.”
– postavljanju novih skulptura na slobodnim gradskim prostorima, i
Umesto da budemo tužni, danas treba da se radujemo. Počasni građanin Valjeva, Ljuba Popović, došao je u svoju galeriju, i označio novi početak galerije, i kulture Centra galaksije.
Nažalost, iako smo centar, mi ne odlučujemo o sudbini sveta. Ako bude mira, tvrdim, da će sve, nabrojano, biti realizovano.
Biće novih ateljea. Doteraće se Tešnjar i Knez Miloševa.Dom omladine sada je Centar za kulturu, čija je rekonstrukcija započeta.U strahu da ga ne zameni veštačka inteligencija, čovek se vraća knjizi, tako da ima nade i za biblioteku.Nade ima i da će Oficirski dom postati republički Multimedijalni centar, u kome će se naći, ne samo bioskop, već i profesionalno pozorište, zavičajne zbirke, izložbene prostorije i šta još treba. Pored Ljubinog večnog počivališta sagradiće se umetnički paviljon, i crkva, krst, pored koga će se krštavati i venčavati.
Koliko su naši predci, okupljeni u “Klubu dvanestorice,” cenili obrazovanje i kulturu, svedoče ove dve zgrade, koje su i danas ukras grada, gimnazija, i ova, u kojoj se nalazimo, a koja je bila stan za poslužitelja gimnazije. Čujem da će se urediti i osvetliti.
Nadam se i malom trgu na kome će biti Ljuba, i drugi znameniti gimnazijalci. U blizini, prote Mateje, vojvode Mišića i Desanke. Uz “mač i pero” ukrstiće se i slika.
Sa tom nadom u novi početak, želim da istaknem one koji su, sa Ljubom, zaslužni za novi početak. To su: mlada vajarka Sara Nikolić, koja je izvanredno prikazala suštinu Ljubine ličnosti, sa ovako spuštenim rukama dočekivao nas je u svom pariskom ateljeu; magistar lepih umetnosti Vojislav Jovanović, koji je pokrenuo inicijativu; Klub “Ars Nova”, koji poklanja sklupturu gradu, i donatori koji su pomogli njenom nastajanju.Ostaje mi još da se zahvalim Gilu, Bazu, Voji i Mariji, koji su, sa Ljubom, izgarali, vodeći ovu prestižnu kulturnu ustanovu. Hvala vam, i živeli!“, zaključuje Valjevac, Dušan Mihajlović.
Akademska slikarka i eseista, Jasna Opavski, autorka teksta u pratećem katalogu izložbe “Intenzitet postojanja – skulptura Ljube Popovića, rad vajarke Sare Nikolić” prilikom svečanog otvaranja, pored ostalog, naglašava da među Ljubinim slikama osećamo njegovo prisustvo jer je bio u stanju da sopstvenu energiju pretoči u svoja dela.
“Od danas, njegovo prisustvo je i fizički tu, u vidu portretne skulpture Sare Nikolić kojoj je ona posvetila više od godinu dana u proučavanju njegove ličnosti i uspela je da prenese taj pogled mudraca, a da ne prenaglasi ni jednu od njegovih karakteristika koje su različite od većine ljudi”, kaže Opavska, dodajući da lično na strukturi izdvaja, jedva vidljive, usne. Istovremeno ukazavši da je umetnica u svom ostvarenju akcentovala šake i stopala, i da je težište pomereno unapred, kao i da je odabrala slikarevu fotografiju iz starijeg perioda, dok o njenom umetničkom izrazu naznačava: “Taj vajarski rukopis tako dobro rezonira sa Ljubinim radom tankim četkama kojima je postizao ovo tkivo slike sa gustim teksturama.
Ljubina vizija, i cilj koji je stalno isticao, bio je da jedan narod i jedna zemlja, treba da se predstave u svetu uz pomoć umetnosti. I on je to postigao time što je prisutan i danas na pariskim berzama i što je Valjevo postavio na mapu evropskog, pa i svetskog slikarstva”, završivši izlaganje citirajući Ljubu Popovića: “Španac iza sebe ima Pikasa, Velaskeza, Goju. A ko stoji iza Srbina?”
Potom je prisutne pozdravio predsednik Upravnog odbora Moderne galerije Valjevo i predstavnik Kluba Ars Nova, Vlado Dodović koji se istrajno bavio organizacionim domenom ideje izrade skulpture u liku velikog Valjevca i slikara, Ljube Popovića. Prvo je pročitao pismo, opravdano odsutnog, Akademika Matije Bećkovića, a potom podsetio da je u Valjevu 14. oktobra leta gospodnjeg Klub Ars Nova objavio povelju:
”Odbor za podizanje spomenika Alademiku Ljubi Popoviću, predsedavajući Akademik Matija Bećković, Dušan Mihajlović, profesor dr Zoran Ivanović, mr Vojislav Jovanović, Vlado Dodović, Nenad Obućina, Đorđe Jovanović i autor, vajarka Sara Nikolić,
objavljuju odluku da Gradu Valjevu, svim građanima Srbije, svim poštovaocima kulture i umetnosti poklanjaju na trajno korišćenje spomenik – skulpturu Ljube Popovića, obavezujući Grad Valjevo da u narednom periodu odredi mesto gde će biti postavljena, a do tada javno izložena u Modernoj galeriji Valjevo”, pri tome izrazivši zahvalnost svima koji su pomogli u ostvarivanju prvobitne zamisli.
Izložbu je proglasila otvorenom autorka. Otkrivanje prve portretne skulpture Ljube Popovića, koja se sada nalazi u Modernoj galeriji u Valjevu, prati raskošan katalog o životu i stvaralaštvu slikara, uz studiozno prikazano delo mlade vajarke Sare Nikolić, iz pera akademskog slikara i eseiste, Jasne Opavski i završnu reč Vlade Dodovića iz Kluba Ars Nova.
Nakon otvaranja izložbe „Intenzitet postojanja: skulptura Ljube Popovića” u Modernoj galeriji je održan koncert Tršćanskog ansambla flauta koji su na svojoj evropskoj turneji. Među članovima ansambla, jedna od flautistkinja je Valjevka, Zorana Belušević, sada na postdiplomskim studijama u Italiji.
Naslovna fotografija – Pred skulpturom Ljube Popovića u Modernoj galeriji Valjevo, FOTO Anja Krunić