Sveti Jovan Zlatousti
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Zlatoustom, velikom svetitelju poznatom i kao značajnim propovednikom u istoriji crkve.
Ubraja se u Sveta tri jerarha, a nadimak Zlatousti dobio je zbog svojih retoričkih sposobnosti. Narod ga je poštovao, a carica ga je dva puta poslala u izgnanstvo.
Rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filosofiju i shvativši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, ubrzo se krstiše i njegovi roditelji. Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu ”O sveštenstvu”. Ubrzo ga je patrijarh rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija, Jovan je izabran za patrijarha carigradskog.
Šest godina upravljao je Crkvom i za to kratko vreme mnogo učinio. Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; raširio milosrdnu delatnost crkve; suzbio simoniju (prodaja oprosta za novac) u crkvi; napisao naročiti čin svete Liturgije; postideo jeretike i izobličio caricu Evdoksiju; rastumačio Sveto pismo svojim bistrim umom i neverovatnom rečitošću i ostavio Crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda.
Preminuo je u Komanu u Jermeniji, na Krstovdan 407. godine.
Sveti Jovan Zlatousti je poštovao Sveto pismo i Svetu liturgiju. U svojoj društvenoj etici je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.
Smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa je tradicija da na današnji dan treba čitati knjige. Takođe, u pojedinim krajevima Srbije verovanje je da žene na današnji dan ne treba da uzimaju u ruke vunu, igle i konac.
Svetog Jovana Zlatoustog kao krsnu slavu proslavlja veliki broj porodica u Srbiji, takođe to je i školska slava Valjevske gimnazije.