- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Dveri – Ima li kraja agoniji Valjeva?
Dveri – Ima li kraja agoniji Valjeva?
Gradski odbor Dveri Valjevo obraćaju se putem saopštenja za javnost pod pitanjem: “Ima li kraja agoniji Valjeva?”
“Valjevo iz meseca u mesec ima trend popriličnog zaostatka zarade u odnosu na republički prosek. Naime prosečna zarada u avgustu 2023. godine na nivou republike bila je 86.112 dinara a u Valjevu 75.178 dinara. Skoro 11.000 dinara prosek plate u Valjevu, tačnije 10.934 dinara. U septembru se taj trend nastavio pa je prosečna plata u Valjevu bila niža za 10.717 dinara. To je još jedan dokaz da će životni standard biti povećan dolaskom stranih kompanija u naš grad. Kao
dan je jasno da se to neće desiti jer oni upravo dolaze zbog niskih i jeftinih dnevnica kao i zbog dobijnja subvencija od Srpske vlade. Ni jedna strana kompanija neće razvijati niti Valjevo niti Državu Srbiju. Dakle naša jedina šansa za prosperitet su domaće kompanije i domaća preduzeća kao i naša poljoprivreda. Poljoprivreda i prerađivačka industrija moraju biti nosilac razvoja Valjevske opštine. Grad Valjevo odnosno gradska vlast jasno je kao dan nema strategiju razvoja poljoprivrede. Svakim rebalansom budžeta poljoprivreda se izuzima iz dodele sredstava. Nikakve subvencije ministarstva poljoprivrede ne mogu da otklone tu grešku u sistemu koji mora biti promenjen. Srpski seljak u svojim rukama ne može da zadrži ama baš ništa od tih subvencija jer mu ih monopolisti pri otkupu otmu. Protesti poljoprivrednika u tom smislu ne rešavaju centralni problem koji se definiše u sledećem pitanju: „Čije je tržište hrane u Srbiji !?“ Jasno se mora znati ko upravlja tržištem u Srbiji a samim tim i u Valjevu. Pre pola veka maloprodajna mreža CENTROPROM-a je sa 80% podmirivala domaće tržište hrane sa domaćim poljoprivrednim proizvodima.To je IZLAZ iz današnje krize i nestanka poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.Prošle godine je stao izvoz hrane.Ove godine ga nema. Ni dogodine ga neće b Da li je izvodljivo da se promeni naopaki komunistički zakon o zadrugama koji je zacementirao sudbinu srpskog sela krajem decembra 1989. godine kada je donet a kojim su zadruge ograničene na neprofitabilnost (znači sračunatu nekonkurentnost na tržištu) – propast. Tako uostalom i u „Vodiču kroz zadrugarstvo“ ministar Milan Krkobabić hvali zadrugarstvo kao neprofitno udruživanje.
Šta znači neprofitno udruživanje? Upravo to da srpski seljak bude socijalni slučaj kog će u životu održavati milostinjom iz agrarnog budžeta dok profite iz Srbije iznose strani maloprodajni lanci i prehrambene fabrike monopolisti pri otkupu.
Tvrdnja o 2,5 milijardi evra profita koji godišnje iznose stranci iz Srbije po osnovu vlasništva nad tržištem hrane je izjava profesora Vitomira Vidovića. Kada bismo u proizvodnji i prometu hrane uspostavili red u Srbiji bi ostajalo 2,5 milijardi evra profita a ne bi stranci iz EU mešetarili kao do sada. Dakle prostora ima za napredak i razvoj ali je na nama da napravimo izbor. A izbor je da ovu nakaradnu, nesposobnu i korumpiranu vlast 17. decembra pošaljemo u istoriju. Srpski državotvorni blok je garant da će sve ovo biti sprovedeno u delo.
Budućnost Srbije nikako ne mogu biti stranci i strane kompanije. Budućnost Srbije su domaći privrednik i jak poljoprivrednik sa uređenim sistemom proizvodnje, otkupa i plasmana”, navedeno je u saopštenju GrO Dveri Valjevo.