- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Milionski troškovi opterećuju budžet zbog zloupotrebe Zakona o slobodnom pristupu informacijama
Milionski troškovi opterećuju budžet zbog zloupotrebe Zakona o slobodnom pristupu informacijama
Autor objektiva
08/02/2024
Zloupotrebe Zakona o slobodnom pristupu informacijama kao izvor “lake zarade”. Kao moguća rešenja veoma učestale zloupotrebe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – kazne za nesavesne advokate i obeshrabrivanje zlonamernih tužitelja.
Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) u okviru foruma i stručnih skupova u Valjevskoj gimnaziji je održalo “Zimski BDS forum 2024” na temu “Zloupotrebe i problemi u vezi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”.
Moderator Foruma, direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” iz Valjeva, Violeta Milošević, član Upravnog odbora Bibliotekarskog društva Srbije, pozdravljajući sve prisutne uvela je u spektar problema nastalih zbog zloupotreba Zakona o slobodnom pristupu informacijama, a sa kojima se u radu suočavaju biblioteke u Srbiji, tj. članice Društva bibliotekara Srbije.
Prema rečima Milana Marinovića, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, mnogi nisu upućeni u navedeni delokrug rada.
-Mali broj ljudi zna čime se bavi poverenik. Kada to kažem, ne mislim samo na pristup informacijama od javnog značaja, već i na zaštitu podataka o ličnosti, gde bi trebalo da se zabrinu za svoju privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Ali, mi sve radimo da dižemo tu svest. Izašli smo iz Beograda, otvorili kancelarije u Novom Sadu i Nišu, sada ćemo u Kragujevcu i tako dalje. Želimo da dođemo ljudima na noge, upravo da bi mogli da znaju i čime se bavimo, i koji su problemi.
Zahvalan sam Društvu bibliotekara što je napravilo ovaj skup, i što smo dobili priliku da upoznamo predstavnike gotovo svih biblioteka sa teritorije Srbije sa trenutnim presekom stanja, kada je u pitanju pristup informacijama od javnog značaja. Odnosno, pitanju zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja, koje su, poslednjih meseci, pa skoro dve godine, toliko uzele maha da više ne možemo da pričamo o pristupu informacijama, nego isključivo o zloupotrebama.
To je višestruko veći broj, i zahteva i žalbi, koje su u vezi sa zloupotrebama, nego one koje su zaista za ostvarenje prava. I moramo da stalno pričamo o tome, dok ne stanemo toj pošasti na put. A možemo da stanemo pre svega, izmenama zakona, koje u ovom trenutku ne mogu da se sprovedu jer nemamo Vladu, ni Skupštinu, ali se nadam da ćemo vrlo brzo krenuti na posao izmene zakona. Tu ne treba da se radi ne znam koliko meseci. To je četiri – pet članova, koje mogu na jednoj sednici radne grupe da se usaglase.
Objektiva.rs: Koji su problemi – ljudi koji zloupotrebljavaju “rupe” u zakonu, ili advokati koji nesavesno postupaju, ili je to zbirno prilika da iz budžeta ustanova izvuku veće sume novca, uz malo truda?
-Glavni problem je u tome što mi uvek imamo ljude koji gledaju kako na lak način dođu do novca. Ovde se, na žalost, jedan zakon, koji služi ostvarenju ljudskog prava na obaveštenost, koji je donet u svrhu toga da vi znake kako razni organi vlasti, od najvišeg nivoa: od vlade, Skupštine, najviših sudova, preko ministarstava, velikih preduzeća, pa do najmanje mesne znajednice, kako vrše vlast u ime naroda, kako troše novac, kako zapošljavaju, kako sprovode javne nabavke itd.
Na žalost, to je sada otišlo u drugi plan zbog onih koji su otkrili mogućnost da naizgled zakonito, ali krajnje nemoralno i nesavesno, koriste ovaj zakon kao alat za punjenje džepova. I na taj način, oni ne prave štetu samo iz budžeta, koja je merljiva, koja se vidi. Ali, ni ona nije baš vidljiva. Jedno je koliko mi naložimo da oni dobiju, i to je najpipljivije. Drugo je koliko moraju organi vlasti da se angažuju, kapacitete, ljudske, vreme, prostor, para na štampanje, na tonere… Treće je, nema veze sa imovinom, sa materijalnim, a to je – ljudi koji inače koriste taj zakon, među koje spadaju najviše predstavnici medija i novinari, sada ne mogu da ga koriste na način na koji su ga pre koristili. I, na žalost, pokazuje se, nekada je procenat žalbi koje su nam podnosili novinari u oblasti pristupa informacijama bio oko 10% u svim žalbama, sada je 2,5%. To znači da su novinari digli ruke i ne koriste toliko ovaj zakon kao alat za obavljanje svoga posla, kao dobar alat, zato što su videli da smo mi pretrpani, da ne možemo da stignemo, zato što je neko drugi nabacao gomilu žalbi koje nemaju puno veze sa ostvarenjem prava na pristup informacijama.
Objektiva.rs: Smatrate li da će uspeti da se stane tome na put?
-Da. To mora da se stane jer ako doživimo poraz, to je poraz za duže vreme. To bi bilo nedopustivo. Znači, moramo da stanemo tome na put. Tu, pored nas koji smo sa te strane, dakle i organi vlasti, pa i poverenik, na strani zaštite prava, pa i Upravni sud i drugi sudovi, poenta je u tome da mora da se osvesti Advokatska komora i da praktično se distancira od tih ljudi. Da sprovede disciplinske postupke prema njima, da ih suspenduje, da jednostavno ih osudi i da se vidi da je to nedopustivo i da se to više ne ponavlja.
Naravno, to je jedan front, a drugi – izmena zakona i praksa poverenika. I ja se nadam da ćemo uspeti. I nadam se da će i praksa Upravnog suda, u tom delu, da se promeni – zaključio je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Vesna Danilović, sudija Upravnog suda Republike Srbije o broju predmeta pristiglih u poslednjih par godina kaže da je veliki, sa tendencijom da biva sve veći.
-Upravo sam na ovom skupu iznela pojedine podatke da je Upravni sud, sveukupno u 2023. godini dobio skoro 62.000 samo predmeta “ćutanja uprave”, a više od 12.000 predmeta u upisniku “U”, to su ostale tužbe, pri čemu “ćutanje uprave prema povereniku” usmereno je oko 1.900, od toga najveći broj takođe “ćutanja uprave”.
Očigledno je neko pod tim “ćutanjem uprave” pokrenuo taj krug tim mnogobrojnim zahtevima kod organa vlasti i kod prvostepenih organa i onda se tempiraju rokovi. Vi vidite da u dan, podnose žalbe, podnose naknadne zahteve. Faktički ti advokati, punomoćnici tih stranaka, stvaraju uslove za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave, a to je apsolutno zagarantovana zarada koja se, pri tome, lako i prinudno naplati jer se sve naplaćuje iz budžeta.
Što se broja predmeta tiče, rekla sam da imamo oko četiri hiljade u radu. Međutim, taj nesaglediv broj koji će biti još nesaglediviji, koji preti, zašto je problematičan? Osim što iscrpljuje sudije i savetnike koji rade po tim predmetima, ti predmeti koji se su po stavu Vrhovnog i Kasacionog suda smatraju laganima i moraju da se reše u okviru dve godine, oni zaista oduzimaju i vreme i energiju, a toliko tužbi stigne u toku dana, da naši upisničari ne stignu da ih zavode, tako da mesecima unazad se angažuju sve službe, svi zaposleni, osim sudija i savetnika, da dolaze i prekovremeno i vikendom da pomažu da se predmeti i te tužbe zavode, da dobiju predmeti svoj broj, da se ulepe u lepeze. I onda vi shvatate da, osim troškova koji se isplaćuju, jer to su u svakom predmetu zagarantovani troškovi, to se milionima evra sada već meri, moramo uračunati i troškove vezane za formiranje predmeta, štampanja tih korica, tih papira, da ne pričam tih ljudi koji rade prekovremeno da bi se to postiglo. Onda dalja postupanja jer vi morate pojedinačno po svakom predmetu da vidite šta se tu dešava, da vidim da li nešto treba da naložim punomoćniku, tužiocu ili tuženom organi itd.
Ono što jeste dodatni problem, to je da vas onemogućava da radite i rešavate zaista istinske probleme građana. Znate, kod nas građani dolaze. Po tužbama kod Upravnog suda u stvari su pravna i fizička lica u sporu sa državom, odnosno državnim organima. Em, što je tako osetljiv taj odnos moći između fizičko – pravnih lica i države, pa tu morate da vodite računa i o interesu tužilaca, naravno i o javnom interesu. Ali, i o interesu tužilaca, da se što pre njihovi problemi rešavaju. Vi naprosto se snalazite i sudije Upravnog suda, osim što su zatrpane, su i suštinski, istinski iscrpljene i više ne znamo šta ćemo pre da rešavamo.
Sa druge strane, zaista predstavlja problem je to da svaka država mora da ima neke parametre na osnovu kojih će projektovati troškove u budžetu za funkcionisanje svojih državnih organa, pa tako i suda. Verujem da je već sada nemoguće stopostotno projektovati troškove, odnosno budžet za Upravni sud, kako za formiranje predmeta, tako i za troškove upravnog spora, tako i za naknade na ime prava za povrede prava za suđenje u razumnom roku.
Objektiva.rs: Imali rešenja?
– Lično, vidim rešenje da se detaljno reguliše pitanje troškova u upravnom sporu i da se troškovi malo detaljnije regulišu Zakonom o opštem i upravnom postupku. Međutim, rešenje stoji i u tome da se pojedini stavovi jednostavno stave van snge, jer oni predstavljaju jedno od izvorišta ovakvog, zapravo masovnih broja tužbi i žalbi. Ukoliko tome pristupimo, verujem da ćemo uspeti da sa tim izađemo na kraj, da prepolovimo broj predmeta i da prosto obeshrabrimo podnosioce zalbi i tužbi da ulaze u postupke jer neće imati ikakve koristi od svegatoga – zaključila je Vesna Danilović, sudija Upravnog suda Republike Srbije.
Zimski forum BDS je organizovan radi pružanja podrške bibliotekarima u Srbiji u procesu primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“ (Sl. glasnik RS br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021), a povodom činjenice da je zbog zloupotrebe ovog Zakona od strane pojedinaca i grupa ugrožen rad bibliotečkih ustanova.