- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Mašinsko učenje i veštačka inteligencija
Mašinsko učenje i veštačka inteligencija
Autor objektiva
13/02/2024
Zanimljivo predavanje održao je ovih dana u amfiteatru Akademije strukovnih studija Zapadne Srbije prof. dr Đorđe Petrović, inače profesor ove ustanove. Tema je “Mašinsko učenje i veštačka inteligencija – od teorije do prakse”.
Veštačka inteligencija je sve prisutnija u mnogim segmentima života, a popunjen amfiteatar ove ustanove je pokazao da u Valjevu ima itekako zainteresovanih za ovu oblast. Moderne tehnologije svakako nameću razna rešenja, a kolika je pomoć veštačke inteligencije i gde je Srbija u ovoj oblasti rešili smo da saznamo upravo od profesora Petrovića.
Objektiva.rs – Koliki je procenat zastupljenosti veštačke inteligencije u Valjevu ali i u svetu? Čini se da veštačka inteligencija stidljivo ulazi u Srbiju?
Ne mogu da dam procenu koliko se koristi u Valjevu ni u svetu, ali prisutna je u svim sferama života, rada i poslovanja… Oni koji voze automobil i stanu na naplatnoj rampi na auto putu videće kameru koja će im snimiti tablicu i izbaciti registarsku oznaku, a da nisu dali saobraćajnu dozvolu. Javne garaže u Beogradu rade na tom principu. Kada uđete automobilom kamera vas snimi, dobijete karticu, kada izlazite ako ste platili rampa se sama podiže. Naučno je dokazano kroz istraživanja da veštačka inteligencija sa manjom greškom tumači medicinske izveštaje, razne medicinske snimke, sa manjom greškom od iskusnih lekara specijalista. Veštačku inteligenciju koriste banke, osiguravajuća društva, razne firme koje imaju mogućnost i vide potencijal u svemu tome, tako da je to već odavno prisutno.
Kod nas, kroz nastavu koju mi držimo, pokušavamo da studente obučimo da oni to prvo mogu da nauče, da mogu da primene i na kraju da to mogu da primene u svom okruženju. U nekoj firmi, preduzeću u kome rad, neke podatke koje oni imaju na raspolaganju i koji spadaju u domen i delokrug njihovog preduzeća, ti podaci mogu da budu iskorišćeni za obučavanje modela i primenu veštačke inteligencije.
Objektiva.rs – Iz kog predmeta su predavanja o veštačkoj inteligenciji i zašto je naziv prezentacije bio “Mašinsko učenje i veštačka inteligencija”?
Po dosadašnjoj akreditaciji Mašinsko učenje i veštačka inteligencija su izučavani na predmetu “Istraživanje podataka” koji je bio u sastavu studentskog programa Master studija, koje se izvode kod nas. Mi smo imali potrebu da odradimo akreditaciju novih studijskih programa, i na novom studijskom programu koji se zove “Informacioni sistemi i računarska grafika” dodali smo predmet koji se zove “Algoritmi, strukture podataka i mašinsko učenje”, tako da će i studenti osnovnih studija moći da uče ovu oblast. Imamo nameru i da akreditujemo još jedan program master studija gde će takođe studenti moći da ono znanje koje steknu na Osnovnim studijama, da ga dalje usavršavaju. Uloga naše škole je baš kao i naziv tribine “Mašinsko učenje i veštačka inteligencija – od teorije do prakse”, da napravimo baš tu kopču – od teorije do prakse. Mi smo akreditovani za izvođenje strukovnog obrazovanja, i to strukovno znači da dajemo akcenat baš na praktičnoj primeni svega što studenti nauče, i upravo to i radimo. Naučimo ih u dovoljnoj meri da poznaju teoriju, a vodimo računa da to mogu da primene i u praksi.
Objektiva.rs – Koliko se veštačka inteligencija konkretno koristi u Valjevu ali i u Srbiji?
Imam informaciju da banke imaju razvijene obučene modele mašinskog učenja koji su sposobni da prepoznaju da li je budući klijent banke ili osoba koja traži neku bankarsku uslugu tipa pozajmice ili kredita, da obučeni modeli sa dovoljno visokom preciznošću predviđaju da li će ta osoba i vratiti taj kredit ili pozajmicu. Banke imaju mogućnost da na osnovu dosadašnjih podataka o svojim klijentima vrše predviđanje kolika je verovatnoća da će sadašnji klijenti napustiti banku i otići u drugu. To su primeri primene u bankarskom sektoru.
Objektiva.rs – Koliko su studenti zainteresovani za ovu temu?
Sa jedne strane mislim da su ovo vrlo aktuelne teme, sa druge strane čini mi se da primećujem strah kod studenata da li oni to mogu da nauče, da li mogu da polože ispit. Ovo je bio izborni predmet. Po broju studenata koji biraju ovaj predmet zaključujem da su to samo oni studenti koji isključivo žele to da nauče. Veći broj studenata ne bira taj predmet iz razloga što se plaše da će im biti teško da to nauče i savladaju. I upravo je tu uloga nas koji držimo nastavu – da učinimo tu nastavu takvom da studenti mogu to da nauče i da kroz njihovo angažovanje da to kasnije mogu da primenjuju. Imamo primere da je nekoliko studenata branilo master radove na ovu temu veoma uspešno.
Objektiva.rs – Koja zanimanja u budućnosti mogu da budu ugrožena napretkom veštačke inteligencije, i da li je opravdan strah u pojedinim zanimanjima koja se osećaju ugroženim?
Trenutno javni servisi, odnosno servisi koji su javno dostupni u ovoj oblasti omogućavaju generisanje tekstova. Generisanje tekstova omogućava novinarima da ne moraju da se trude oko toga koje će i kako će da pišu tekstove, da mogu da takve tekstove plasiraju na društvene mreže, da svakodnevno generišu različit sadržaj koji će biti objavljen na različitim mestima na internetu. Plaše se malo i programeri zato što modeli veštačke inteligencije su sposobni da generišu i programski kod. Međutim, moje mišljenje je da mi ne treba da uopšte budemo zabrinuti. Mi koji se bavimo bilo kojom od profesija koje sam pomenuo iz razloga što veštačka inteligencija ne daje apsolutno tačne odgovore. Ne daje apsolutno tačan kod. Može da posluži kao inspiracija programeru kako bi nešto mogao da uradi, može da posluži kao inspiracija novinaru ili osobi koja se bavi promotivnim aktivnostima kako bi se mogao napraviti sadržaj koji se objavljuje, ali smo ipak mi ti koji su kreativni, koji su do sada stvarali sav takav sadržaj, a veštačka inteligencija je u suštini naučena na svim sadržajima koje smo do sada imali na internetu i koje smo imali u različitim digitalnim oblicima.
Objektiva.rs – Ko su bili posetioci na Vašem predavanju?
Drago mi je bilo da je publika bila prilično šarenolika. Bilo je starijih ljudi koji su bili znatiželjni da nešto drugačije čuju, vide, ili nauče. Posebno mi je drago što sam u publici primetio određen broj srednjoškolaca koji su se i pre nego što su došli na ovo predavanje sa tim u nekoj meri upoznali, nešto su pokušavali da urade i po pitanjima koja su postavili već sam video da oni u nekoj meri to i poznaju.
Objektiva.rs – Koja su pitanja prisutnih zavredela pažnju?
Jedno od pitanja je bilo koji model se koristi za prepoznavanje slika i prepoznavanje oblika na slikama i ja sam podelio svoja znanja koja sam imao. Jedan momak me je pitao koji se modeli koriste za prepoznavanje odnosno detekciju lica na fotografijama. Mladi mnogo lakše prihvataju sve što je novo, i sve nove tehnologije. Ja mislim da mi stariji, i sebe svrstavam u stariju generaciju, ne treba da pružamo nikakav otpor tehnologiji. Naravno, tehnologija nosi svoje rizike. I naizmenična struja kada je bila pronađena, jedna grupa ljudi je isticala loše strane neizmenične struje uz tvrdnju da ne treba da se koristi i da je opasna po život. I sve je to tačno, ali sa druge strane, neizmenična struja je pokrenula ljudsku civilizaciju u XX veku, na isti način na koji mislim da će i internet i digitalizacija i veštačka inteligencija u suštini pokrenuti u veku u kojem mi živimo. Izazov sa kojim se susrećemo je taj da imamo problem da razlikujemo i pravimo razliku između lažne vesti i stvarne vesti, između lažne slike i stvarne slike, lažnog video snimka i stvarnog video snimka. To je problem sa kojim ne znam kako ćemo se izboriti.
Objektiva.rs – Da li postoji mogućnost zloupotrebe u tom pogledu?
Na žalost, da. Kada čitate da su pojedini direktori Googl-a dali otkaz kada su videli mogućnosti veštačke inteligencije, ja mislim da je razlog njihovog odlaska etički jer su zaključili da je vrlo lako napraviti lažan snimak, nečiju lažnu izjavu, lažnu fotografiju, i kompromitovati ili dovesti u problem bilo koga.
Objektiva.rs – Slični problemi su mogući u pogledu fotografije?
Prvobitno je uloga veštačke inteligencije bila da odgovori na pitanje šta je na fotografiji. U tolikoj meru su modeli napredovali da je greška koju prave obučeni modeli manja nego greška koju prave ljudi koji gledaju fotografiju. Recimo meni neko da pokaže fotografiju dve različite rase pasa, ja ne bih znao koja je rasa pasa, pri čemu bi veštačka inteligencija dala odgovor na to pitanje. Sada je postavljeno sve obrnuto. Koristi se veštačka inteligencija da pravi fotografije na temu koju joj mi damo, i u značajno dobrom kvalitetu to uspeva. I naravno da je na takvim fotografijama moguće primetiti i uočiti da su generisane, da nisu stvarne, ali je to sve teže uočiti.
Objektiva.rs – Ko su začetnici veštačke inteligencije?
Jedna od oblasti veštačke inteligencije je računarski vid. Računarski vid se vezuje za prvo povezivanje kamere i kompjutera koje je bilo 1963. godine. Od tada do danas maksimalno se razvija sve što je vezano za digitalne podatke. Poznato je da se analogni zapisi sve manje koriste, sve manje su prisutni, da sve što je moguće će biti prevedeno u digitalni oblik. Zato više ne koristimo klasične telefone, koristimo smart, ne koristimo klasične već smart televizore. Količina digitalnih podataka kojom smo okruženi, i kojom ćemo biti okruženi je ogromna. I ona upravo pruža mogućnost da se na tim podacima obučavaju svi modeli koje koristimo.
Objektiva.rs – Gde je Srbija na toj mapi?
Srbija dobro napreduje na tom putu. Sve više se ove teme, ove oblasti i ovi predmeti uvode u Visoko obrazovanje. Prema informacijama koje imam , jako dobro i jako daleko u toj oblasti su naš Elekto-tehnički fakultet, Prirodno- matematički fakultet…da ne nabrajam ostale fakultete da ne bih nekoga preskočio. U prilično velikoj meri se to izučava na tim faklultetima, a kao što vidite i kod nas na Akademiji je to prisutno u nastavi, a verujem da i druge škole teže ka tome.
Objektiva.rs – Ima li kraja tome i hoće li biti novih predavanja za zainteresovane?
Nema ga… Meni je ovo interesantna i inspiritativna tema i u svoje slobodno vreme se u manjoj ili većoj meri bavim time nevezano za nastavu koju držim. Dobro došli su svi u našu školu, i znatišeljni i oni koji bi poželeli da studiraju kod nas.
Objektiva.rs – Poruka za kraj razgovora?
Valjevo je nekada bio i nadam se da je još uvek lep grad za život. Ja bih voleo da to tako ostane. Uloga škole u kojoj radim je da za makar mrvicu i mi omogućimo lep život i ostanak i boravak mladih u našem gradu. Mladi koji žele da studiraju imaju mogućnost da to rade u Valjevu, imaju mogućnost da žive u našem lepom gradu, da pokušaju da nađu posao i da nađu sebi egzistenciju i vidim tu negde malu ulogu škole u kojoj radim, da se to desi.