RHMZ i Institut Batut upozoravaju: Najava toplotnog talasa na teritoriji Srbije za period do 23. juna 2024. godine
Autor objektiva
17/06/2024
Sa aspekta zdravlja ljudi, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, toplotni talas je pojava od najmanje tri uzastopna dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha iznad definisane kritične vrednosti, navedeno je u upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, putem saopštenja za javnost Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
U narednih deset dana postoje uslovi za pojavu toplotnog talasa na teriroriji Grada Beograda, južnobačkog, severnobanatskog, srednjobanatskog, južnobanatskog, sremskog, mačvanskog, podunavskog i braničevskog okruga, a potencijalno i na teritoriji severnobačkog, zapadnobačkog, kolubarskog, pomoravskog, borskog i niškog okruga.
Prognozirane vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha u kategoriji veoma opasne pojave očekuju se na teritoriji južnobačkog okruga od 20. do 22. juna, severnobanatskog i srednjobanatskog 21. i 22. juna, a samo 22. juna na teritoriji teritoriji Grada Beograda i podunavskog okruga.
Na severu i pojedinim delovima zapadne i centralne Srbije očekuju se vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha u kategoriji opasne pojave u periodu od 19. do 23. juna, a 22. juna u većem delu Srbije.
Očekivani termički uslovi i nivoi upozorenja za period od 14. do 18. juna 2024. godine
Očekivane maksimalne dnevne temperature vazduha po okruzima, kao i nivoi upozorenja na očekivane termičke uslove za period 14. do 18. juna 2024. godine prikazani su u tabeli.
Preporuke za postupanje i zaštitu zdravlja u toku toplog vremena
Bez upozorenja: zona termalnog komfora bezbedna po zdravlje; ovaj period bi trebalo iskoristiti za obezbeđivanje tehničkih uslova i komunikacijskih kanala
Potencijalno opasni vremenski uslovi – slabi izgledi za pojavu ekstremnih pojava, koje bi mogle značajnije da poremete bazičnu fiziološku ravnotežu organizma. U ovoj zoni termalnog komfora neophodno je preduzimanje mera prevencije, u slučaju namenskog izlaganja spoljašnjim mikroklimatskim uslovima, poput: povišene temperature vazduha, visokog procenta relativne vlažnosti vazduha, smanjene brzine strujanja vazduha kao i povećanog indeksa UV zračenja. Postoji potencijalna opasnost od sunčanice i toplotne iscrpljenosti (heat exhaust)
Nadoknada tečnosti: Održavanje termoregulacije unosom dovoljne količine tečnosti, kako pre, tako i u toku trajanja izloženosti povišenoj ambijentalnoj temperaturi, ne osvrćući se na subjektivni osećaj žeđi, uz izbegavanje alkohola i previše kafe i šećera
Ishrana: Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina.
Odevanje – odeća bi trebalo da je od prirodnih tkanina velike poroznosti za vazduh, zbog olakšanog isparavanja znoja i uticaja ubrzanog vazdušnog strujanja u intimnoj zoni;
Opasni vremenski uslovi – vremenski uslovi propraćeni izraženijim klimatskim pojavama, koje bi mogle da predstavljaju rizik po zdravlje; povećana verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog stresa, naročito kod osetljivih populacionih grupa (mala deca, trudnice, stari, hronično oboleli pacijenti). Pod posebnim rizikom su osobe sa narušenim integritetom svih slojeva kožnog tkiva, t.j. poremećajem mehanizma evaporacije nagomilane toplote (opekotine).
Mere lične zaštite – predstavljaju skup mera koje bi trebalo da sprovodi svaki pojedinac u cilju održavanja fizioloških mehanizama termoregulacije. One se sastoje u sledećem:
Odeća bi trebalo da je napravljena od laganih letnjih materijala svetle boje, a čija struktura dopušta propustljivost vazduha i omogućava uspešnije odavanje toplote
Redovna rehidracija u toku celog dana, nevezano za stepen fizičke aktivnosti ili osećaj žeđi
Ukoliko se radi o starijoj populaciji ili nezaposlenima, sve teže kućne poslove (pranje rublja, tepiha, zavesa…) trebalo bi obavljati u hladnijoj polovini dana (jutro, veče). Bez preke potrebe, ne bi trebalo napuštati dobro klimatizovan zatvoreni prostor za sve vreme trajanja povišene spoljne temperature. Ukoliko je to neizbežno, obezbediti redovnu rehidraciju u toku boravka na toplom.
Posebnu pažnju treba obratiti na održavanje lične higijene, zatim na higijenske uslove u toku pranja voća i povrća kao i na samu pripremu hrane jer u uslovima kada je organizmu neophodno besprekorno funkcionisanje sistema termoregulacije, svaka dehidracija, nastala kao posledica alimentarne intoksikacije praćene dijarejom, dodatno bi komplikovalo zdravstveno stanje osobe koja je pretrpela bilo koje od navedenih kliničkih manifestacija toplotnog stresa.
Veoma opasni vremenski uslovi – ozbiljno odstupanje mikroklimatskih i ambijentalnih uslova od onih u zoni termalnog komfora, što predstavlja povećanu verovatnoću za nastupanje težih manifestacija toplotnog stresa, poput toplotnog osipa, toplotnog edema, toplotne sinkope, toplotnih grčeva, toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara.
Mere prevencije:
Često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati, kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već dijagnostikovanog toplotnog osipa.
Smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti ili skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature;
Redovni unos tečnosti (1 čaša vode/20 min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.
Pojava toplotnih edema gornjih i donjih ekstremiteta prevenira se regularno obavljenom aklimatizacijom na uslove povišene spoljne temperature vazduha (promena klimatskih zona). Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1 – 2 dana.
Na svaku pojavu konfuznosti, nesvestice, izrazito tople i suve kože potražiti hitnu lekarsku pomoć, navedeno je u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Zavoda za javno zdravlje Valjevo.