Saopštenje Radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 23
Autor objektiva
10/11/2024
Povodom završetka javne rasprave o Nacrtima Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 dostavila je Ministarstvu pravde Zbirni komentar svojih članica.
Članovi Radne grupe postigli su dogovor oko takozvanih „crvenih linija“, tj. zahtevima čije ispunjenje smatraju neophodnim.
Podsećamo da je od 2022. godine Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, po saznanju da su radne grupe za izradu ovih nacrta formirane 2021. godine, insistirao na konsultacijama i sastancima sa članovima, upravo kako bi se razmenili stavovi i ukazalo na neophodnost pojedinih izmena u cilju sveobuhvatnog unapređenja zakonskog okvira, neophodnog, kako za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, tako i za krivičnopravnu zaštitu građana Republike Srbije.
Odgovor na ovaj zahtev je usledio krajem 2023. godine, kada je Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 posvetila sednicu, održanu 21. decembra 2023. godine, upravo izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, kojoj su prisustvovali članovi radnih grupa koje su radile na ovim izmenama. Iako smo tom prilikom dobili osnovne usmene informacije o polaznim osnovama za izmene oba zakonska teksta, članicama nije dostavljen nikakav nacrt ili analiza predloženih izmena, na čemu smo insistirali. I pored više pokušaja da se ova komunikacija nastavi, to se do početka javne rasprave o nacrtima zakona, nikada nije desilo.
Po objavljivanju informacije o javnim raspravama, koje su održane u periodu od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine, zatečena nedostatkom prethodne informacije i komunikacije od strane Ministarstva pravde i radnih grupa koje su radile na izmenama, Radna grupa NKEU je objavila saopštenje 9. oktobra 2024. godine, sa zahtevom da se produži javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.
Ostajemo pri stavu da trajanje javne rasprave u minimalnom zakonskom roku, o dva zakona od sistemskog značaja za funkcionisanje pravosuđa i osnovna ljudska prava, nije srazmerno obimu i značaju predloženih izmena. Posebno ističemo da su oba nacrta od strane radnih grupa pripremana duže od tri godine, ali i da se više članova Radne grupe za izradu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, uključujući i njenog predsednika, u javnosti oglasilo da nisu upoznati sa izmenama koje su u javnoj raspravi, da nisu njihovi autori, kao i da se Radna grupa poslednji put sastala 2022. godine.
Stoga, stručna i šira javnost su dobile priliku da tekst izrađen u nepoznatoj i nejavnoj proceduri razmatraju samo mesec dana i to paralelno uz tri dodatna pravosudna zakona koji se tiču položaja sudija, javnog tužilaštva i Pravosudne akademije.
Predložene izmene Krivičnog zakona predviđaju uvođenje novih krivičnih dela, kao što su „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“, brisanje krivičnog dela „iznuđivanje iskaza“, uvođenje kazne doživotnog zatvora za nova krivična dela i slično, imaju potencijal da ozbiljno utiču na stanje osnovnih ljudskih prava građana Srbije i smanje njihov dosadašnji obim. Imajući sve ovo u vidu, Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 i dalje smatra da je o ovakvim izmenama pravnog režima neophodna debata sa različitim društvenim akterima iz stručne, ali i šire javnosti.
Dodatno, u toku javne rasprave mogli smo čuti da se Ministarstvo pravde poziva na rokove iz Reformske agende, kojom su ove izmene planirane do kraja 2024. godine. Podsećamo da je većina rokova za izmene ovih zakona zapravo postavljena Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, te da su ti isti rokovi uglavnom prošli početkom 2023. godine.
Insistiranje na skraćenoj javnoj raspravi, zbog nerealne projekcije završetka rada na izmenama i dopunama, ne sme biti razlog za neadekvatno učešće stručne javnosti u cilju poboljšanja kvaliteta dokumenata. Zbog toga će Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 uputiti Evropskoj komisiji dopis sa zahtevom za potvrdu informacije o tome da njihovi predstavnici insistiraju na završetku ovog procesa na hitan način, što je tvrdnja Ministarstva pravde.
Crvene linije uz Zbirni komentar RG NKEU za Poglavlje 23 na nacrte zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i zakonika o krivičnom postupku
• Predviđanje kazne doživotnog zatvora za osnovni oblik krivičnog dela ubistva, osnovne i teže oblike krivičnih dela silovanja, obljube nad nemoćnim licem, obljube sa detetom, predstavlja drastičan primer kaznenog populizma; kao najteža kazna u Krivičnom zakoniku, kazna doživotnog zatvora se može propisati uz kaznu zatvora, samo izuzetno, i to za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela (član 44a KZ), pa je njeno propisivanje za osnovne i teže oblike krivičnih dela ne samo kriminalnopolitički neopravdano već i suprotno odredbi Opšteg dela Krivičnog zakonika;
• Predviđanje kazne doživotnog zatvora sa istovremenom zabranom uslovnog otpusta za neka krivična dela predstavlja kršenje zabrane torture i drugih oblika zlostavljanja, a time i kršenje člana 25 Ustava, člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 7 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima;
• Brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza, uz istovremeno propuštanje da se zakonski opis krivičnog dela zlostavljanja i mučenja unapredi na način da se u potpunosti implementira definicjia mučenja iz člana 1 Konvencije protiv torture, da se ovim krivičnim delom propišu dela nečovečnog postupanja koja ne dosežu prag torture (mučenja), ali su značajno teža od osnovnog oblika tog krivičnog dela koje “pokriva” dela ponižavajućeg postupanja, zatim uz propuštanje da se ukine mogućnost zastarevanja, davanje amnestija, pomilovanja i uslovnih kazni za dela torture i drugih oblika zlostavljanja koja izvrše službena lica i uz propuštanje da se službenicima koji su osuđeni za ta dela obavezno izrekne mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti (to su sve međunarodni standardi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava koji obavezuju Srbiju po članu 18 stavu 3 Ustava)
• Propisivanje novih novih krivičnih dela čiji opisi ne zadovoljavaju zahteve jasnosti i preciznosti, i koji stoga mogu biti predmet različitih tumačenja, ali i zloupotreba, kakva je objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Mora se sprečiti uvođenje dva nova krivična dela predstavljaju ozbiljnu opasnost za slobodu izražavanja: 343a Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela; kao i 346a Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela;
• Ukazujemo da se nadzor u oblasti tajnosti podatka ne sprovodi, kao i da su česti slučajevi kada se uzbunjivači krivično procesuiraju upravo pozivajući se na tajnost podataka, odnosno član 316 KZ i Zakon o tajnosti podataka. Zakonu o tajnosti podataka tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti. Da bi postojalo krivično delo iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka – odavanje tajnih podataka, neophodno je da su prethodno, predmetni podaci bili označeni nekim stepenom tajnosti u skladu sa procedurom koju predviđa Zakon o tajnosti podataka. Zakonitost procedura, te nadzor nad tim u Srbiji niko ne vrši, zbog čega smatramo neophodnim da se pre upodobljavanja ovog krivičnog dela Zakonu o tajnosti podataka, taj problem reši.
• Proširuje se inkriminacija člana 143 Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje sa snimanja razgovora „koji mu nisu namenjeni“, na svako snimanje razgovora. Tako Nacrt KZ-a u članu 21 glasi: »U članu 143. stav 1. reči: “koji mu nisu namenjeniˮ brišu se.« Ova izmena ozbiljno ugrožava mogućnost građanske kontrole vlasti i javne uprave. Tako, na primer, sprečava se građanin da snimi policajca koji ga vređa i preti, službenika koji traži mito, lokalnog moćnika koji od zaposlene traži da spava sa njim, komunalnog policajca koji ne reaguje itd.
• Dekriminalizacija zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama do pet miliona – nema nikakvog legitimnog opravdanja za ovaj predlog, iako u obrazloženju piše da je reč o “preciziranju” postojeće odredbe i njenom usalašavanju sa EU direktivom;
• Članom 49. i članom 50. Nacrta zakona, izvršene su izmene člana 103. i 104. ZKP, koje se odnose na institut posebno osetljivog svedoka, ali predlog ne sme biti usvojen jer RG nije dala obrazloženje zbog čega je predloženo pravo žalbe na Rešenje o davanju statusa posebno osetljivog svedoka. Ovakvim predlogom se smanjuje dostignuti nivo prava oštećenih jer se: daje mogućnost osumnjičenima da i dalje zastrašuju žrtve, prolongiraju već ionako dugotrajni postupci, obeshrabruju tužioci i sudije da donose Rešenja o davanju ovog statusa. Dodatno, ako već navodi da je ideja ovog izmenjenog člana da se detaljnije uredi postupak odlučivanja o statusu, zbog čega RG nije uredila pitanje donošenja obrazloženog Rešenja i kada tužilac/sudija odbije predlog za davanje statusa i da li će i oštećeni imati pravo žalbe na Rešenje o odbijanju predloga.
• Neosnovano je i potencijalno štetno predloženo rešenje dopune čl. 286. ZKP, predviđeno čl. 113. Nacrta u kome se predviđa da BIA, uz policiju, može po nalogu sudije za prethodni postupak pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.
- Zbirni komentar je dostupan ovde.