- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Rastko Vuksanović na korak od snova
Rastko Vuksanović na korak od snova
Valjevo je odvajkada obilovalo talentima u svim sportovima. Malo ih je napravilo ozbiljne karijere, ali su mnogi u sportovima gde su pokazali talenat u Srbiji postigli zavidne uspehe. Tenis je jedan od retkih sportova u kojima je porodica stub nosilac praćenja talenta. Slabo finansiran od strane Grada guta talente. Iz vremena Katarine Markoski i Višnje Vuletić koje su bile na svetskim teniskim listama, gotovo da ni jedno tenisko ime nije izašlo iz Valjeva. Poslednjih godina pisali smo o mladim talentima, ali jedan već formiran teniser iz Valjeva krči put svojim snovima. Ovo je jedna kratka priča o njemu.
“Ja sam Rastko Vuksanović, imam 23 godine i tenisom sam počeo da se bavim sasvim slučajno. Kao mali šetajući po pećini , video sam kako se igra tenis pa sam i sam poželeo da naučim. Moji prvi koraci vezani su za igralište na terenima TK Metalac, “na zidu”, imao sam pet godina. Prvi trener mi je bio Vlada Ćosić do 13.godine, posle toga sam prešao u Beograd. Prvo sam nastupao za Partizan, a potom i za Crvenu Zvezdu.
U Beograd sam otišao jer sam hteo više da napredujem i nisam više imao adekvatnog trenera u Valjevu, hteo sam bolje i više i to je bio jedini razlog odlaska za Beograd”.
U koji si klub otišao u prestonici?
“Partizan je bio prvi izbor, bio sam godinu dana u Partizanu. Onda su oni bankrotirali pa sam prešao u Zvezdu gde sam se zadržao četiri godine. Nakon Crvene zvezde prešao sam u Tenisku akademiju Novak u kojoj sam bio do prošle godine”.
Da li je bilo uspeha?
Kao mali sam prvi turnir osvojio 2015. godine a po odlasku u Beograd vrlo brzo sam igrao i prvi profesionalni turnir u Podgorici, tu sam iz kvalifikacija ušao u glavni žreb gde sam ispao u prvom kolu. Za vreme boravka u Beogradu prošao sam kroz težak period, bilo je jako naporno, putovao sam na treninge tri puta nedeljlno. Čekali su me kondicioni i teniski treninzi, a poslednjih godina i mentalni. Moj prvi trener u Beogradu bio je slovak Pavel, i sa njim sam imao odličnu saradnju pet godina. Po prelasku u akademiju Novak treneri su mi bili Boris Bođnjaković koji je ove godine na Vimbldonu bio Novakov trener i Nikola Džaleta.
Poređenje između Valjeva i Beograda…
“Posle Valjeva, realno dosta sam naučio u Zvezdi, ali najbolji uslovi su bili u Novak akademiji. I uslovi i treneri. Tamo sam išao nekada i četiri puta u toku nedelje na treninge. Valjevsku gimnaziju sam završio sa svojom generacijom, potom sam upisao Pravni fakultet u Beogradu, ali je zbog velikih obaveza fakultet sada u fazi mirovanja. Ove godine sam na davnom prvenstvu u velikoj konkurenciji izgubio u trećem kolu od igrača koji je igrao u finalu, i koji je etp igrač. U pitanju je Ognjen Pavlović i on ima etp poene, a na prvenstvu je pobedio Sergej Živković igrač Partizana. Generalno sam zadovoljan svojim nastupom na državnom prvenstvu, dosta sam naučio iz svojih grešaka, moglo je i bolje, ali sam sve u svemu zadovoljan”.
Dalji planovi?
“Trenutno sam u pregovorima sa jednim klubom iz Monaka, iz Monte Karla. U pitanju je Monte Carlo Country Club i zainteresovani su da pređem i igram kod njih. Prošle godine sam igrao u Parizu, jedno vreme sam boravio u Francuskoj, igrao njihove turnire i lige. Bio sam registrovan igrač u klubu Garches. Trenutno sam registrovan igrač za klub Agrimes u Beogradu. Sada sam više u Beogradu, ali kada sam u Valjevu treniram punom parom na Pećini. I kondiciju i tenis svakodnevno. Za ulazak na ATP listu nedostaje mi jedan poen, i nadam se da ću do kraja godine uspeti da ga osvojim. To znači jedan ITF Futures turnir odnosno tri uzastopne pobede su potrebne za ulazak na ATP listu. Moji trenutni planovi su vezani isključivo za tenis, sve dok me snaga i mišići drže.
Šta je tvoje najjače oružje?
“Moje najjače oružje je servis i forhend. Ne padaju mi teško odlasci za Beograd, oduvek sam se radovao treninzima. Dok sam bio gimnazijalac u školu sam išao u prvu smenu, potom sam posle podne odlazio za Beograd i odrađivao treninge bez problema. Ta ljubav prema tenisu traje od detinjstva. Iz moje generacije u Valjevu bilo je talentovanih- Stefan Spasojević je bio veoma talentovan, ali se povukao i sada je u trenerskim vodama. Odlazak u Monako bi značio nešto sasvim novo, od promene sredine do načina života i svega što uz to ide. I što se tiče treninga i finansiskih uslova, ali bukvalno bi se otvorila sva teniska vrata. To bi bilo na Azutnoj obali, i jako je lepo. Ameriku sam odbio jer njihove stipendije ne odgovaraju stvarnosti. Tamo ste tabla, bez imena, prezimena i zastave. Ja hoću svoje ime i prezime i zastavu naravno. Moj najveći uzor je Novak Đoković, imao sam priliku da treniram sa njim, družili smo se dok sam bio na Akademiji i dok je ona postojala”.
Ovako govori Rastko koji je sebe posvetio tenisu. Tako malo nedostaje za ispunjenje sna. O odricanju nismo hteli previše da pričamo, kao i o finansiskom delu koji je nosila i nosi porodica još manje. U iščekivanju lepih vesti ostavili smo Rastka na terenima TK Metalac, tamo gde je i započeo karijeru, da vredno trenira.