- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- 85 Matijinih o ljubavi
85 Matijinih o ljubavi
Autor objektiva
30/11/2024
Tradicija je nastavljena. Deseti put po redu sinoć, 29. novembra, u Valjevskoj gimnaziji proslavljen je rođendan Akademika i pesnika Matije Bećkovića, nekadašnjeg učenika ove škole.
U organizaciji Valjevske gimnazije, udruženja Valjevski gimnazijalci, i izdavačke kuće Partenon sinoć je u prepunoj svečanoj sali ove škole održano predstavljanje antologije “85 Matijinih o ljubavi” čime je i ujedno proslavljen 85 rođendan gimnnazijalca koji je slavu svoje škole proneo širom sveta.
Priređivač ove antologije bila je profesor dr Vera Vaš koja je tom prilikom rekla:
“Kada smo razgovarali moji prijatelji i ja, a među tim prijateljima je jedna od najvažnijih karika koje pokreću ove naše stvaralačke poduhvate Voja Andrić koji je i predsednik udruženja Valjevski gimnazijalci, ja sam predložila da to bude nešto kreativno. Ako ću ja u tome da učestvujem, predlažem da se napravi jedna antologija ili zbirka, kako god, ljubavnih pesama Matije Bećkovića.
Prvi naš sastanak sa Matijom i Draganom Lakićevićem i grafičkim studijom Crnomarković bio je u Beogradu u martu mesecu, i kada sam tu ideju izložila, Matija se nasmejao i rekao: Bože, pa da li ja imam 85 ljubavnih pesama? A onda sam mu ja odgovorila: Lako je vama Matija, dopisaćete. Naravno, svi smo se na to nasmejali, naravno da je bilo 85 pesama.
Međutim, jako je teško s obzirom da je Matijin opus kada je u pitanju ljubav kao elementarno čovekovo osećanje, ta ljubav stalno varira od onog pojedinačnot – suštinskog do onog univerzalnog. I obratno. Bilo je jako teško sve te pesme svrstavi u neke delove, u neka poglavlja, da bi se čitalac budući lako u svemu tome snalazio. Da bi mogao da prepozna zašto je baš ova pesma na tom mestu, a ne na nekom drugom. Koja je priroda ljudskog osećanja u toj pesmi…
Imala sam potpunu slobodu naravno, sve što sam uradila Matiji je bilo u redu, čak i naslov koji sam sama predložila. Danas je Matejevdan, on je rođen na Matejevdan, tako da je zvučan naziv. Ima 85 pesama, pesme su podeljene u četiri poglavlja. Prvo poglavlje je onaj intimni, lični doživljaj ljubavi, drugo poglavlje pesme bola posle smrti voljene drage, treći deo kada ljubav poprimi neke druge oblike koji nisu istina, iskrenost što je Dragan Matijević nazvao naličjem ljubavi. Četvrti deo je univerzalni pojam ljubavi koji se reflektuje i u ljubavi prema religiji, u ljubavi prema zavičaju, u ljubavi prema domovini… Šta smo uradili čitaoci će da promene”.
U ime izdavačke kuće Pentenon književnik Dragan Lakićević je rekao:
“Matija Bećković je valjevski gimnazijalac i njegova poezija počinje u Valjevskoj gimnaziji, i počinje ljubavnom poezijom.
Ljubavne pesme je Matija pisao celoga života. Od poeme Vera Pavladoljska koju je započeo ovde u Valjevu, pa do pesama na istu temu, sa istim imenom koje je pisao poslednjih godina. Vera Pavladoljska je sada znamenito ime srpske ljubavne poezije, kao Lenka Dunđerski, kao neke velike muze ne samo u srpskoj, nego i svetskoj književnosti. Vera Pavladoljska je bila živa muza dugo vremena, a onda je postala mrtva draga, kao što je mrtva draga u svetskoj poeziji i poeziji nekih drugih velikih pesnika. Matija je dugo pevajući i živeći dovoljno dugo, ali daće Bog još više, uspeo da bude pesnik i moderan i klasičan.
Neočekivano je bio moderan u ranoj poeziji, a klasičan je bivao sve kasnije i kasnije. Sve bolje i bolje, do remek dela svoje poezije od kojih se jedna zove “Barka”- isto o Veri Pavladoljskoj, a druga je antologiska pesma “Parusija za Veru Pavladoljsku”, suvo majstorijama rime, ritma, strofe i muzike.
Jednom rečju i da nije pisao drugu poeziju koja je opet najbolja i veličanstvena kada je reč o dijalekatskim poemama i kada je reč o onim velikim igrama “Ćeraćemo se još” i kada su oni portreti pisaca i pesnika i sve ostale teme kojih je zaista mnogo – njegove tri religiozne poeme, bio bi veliki pesnik samo po svojim ljubavnim pesmama”.
Akademik Matija Bećković po običaju skroman, ponovo, bio je ganut gestom organizatora, a čini se da je iz Valjevske gimnazije još davnih godina samo fizički otišao svojim životnim putevima.
“Ja kada bih zasluživao tu čast, ja bih umeo i da se zahvalim. Ali, pošto sam nezasluženo čašćen, onda mi zaista nedostaju prave reči. Ja ne znam nikoga iz Valjevske gimnazije od valjevskih gimnazijalaca i profesora koji tu čast ne zaslužuju više nego ja.
Meni Valjevo, Valjevska gimnazija ne duguju ništa,
a ja Valjevu, Valjevskoj gimnaziji – dugujem sve.
Ja bez Valjeva i Valjevske gimnazije ne bih postojao.
Postoje mnoge gimnazije i mnogi gimnazijalci, ali ni u jednoj ja ne znam da se održava ovakva svečanost. Po tome se Valjevo razlikuje od drugih gradova, Valjevska gimnazija od drugih gimnazija, ja samo mogu da joj se poklonim.
Profesorka Valjevske gimnazije Vera Vaš je izvršila izbor iz mojih ljubavnih pesama, našla je i taj naslov da ih ima 85 koliko i ja imam godina, a onda je Jovica Veljović, to je jedan naš veliki stručnjak, dizajner koji u Hamburgu predaje Nemcima kaligrafiju, štampu i koji je grafički oblikovao mnoge čuvene svetske listove, došao u Valjevo i da ovu knjigu tehnički oblikuje tako da ona odjednom ispada u najlepše knjige moje poezije. Tako su se svi sastali, i valjevski profesori i moji prijatelji.
Tu su te, da kažem, najčuvenije pesme, pa i one koje su posvećene Valjevu. Pre nego što sam ovde došao sa svojim ćerkama bili smo u Karađorđevoj ulici, između pošte i suda, gde stoji ona ploča, gde je ime njihove majke, a ona je postala jedan književni lik, ili jedna heroina ne samo moje, nego i srpske poezije”.
U sali je sve izgledalo svečano i pomalo antologjiski. Toplo, nasmejana lica, nedostajalo je stolica. Svečanost je otvorio školski hor koji je otpevao “Himnu Valjevske gimnazije” koju je napisao upravo Matija Bećković, a aranžirala Matijina ćerka Ljudmila. Vera Vaš i Dragan Lakićević kratko su govorili o Matijinoj poeziji, dok je Akademik pročitao nekoliko svojih pesama uključujući i poemu Kad dođeš u bilo koji grad.
I sve je bilo emotivno. Od zvanica i ljubitelja Matijinih pesama, od suza u očima Matijinih ćerki Olje i Ljudmile, do rođendanskih poklona velikanu koji se poklonio svojoj školi. I koja se njemu poklanja, kao i Valjevo. Za života, kako i dolikuje.