- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Sa protesta u Valjevu profesorka poručila: “Valjevci, prestanimo da se krijemo iza svoje dece!”
Sa protesta u Valjevu profesorka poručila: “Valjevci, prestanimo da se krijemo iza svoje dece!”
By objektiva
on 03/03/2025
Dan nakon niškog Studentskog edikta, srednjoškolci i studenti Valjeva odganizovali protest Vaše ćutanje ruši nam sne. Tom prilikom, profesor dr Vesna Matić podsetila na dostojanstvo valjevskih predaka, napominjući: „Valjevci, prestanimo da se krijemo iza svoje dece! Žive u zemlji koju smo im mi napravili. Generacijo, nemoj da deca biju naše bitke! Ako ne možemo da ih vodimo, hajde da ih pratimo!”
Na poziiv Đačkog parlamenta Valjevske gimnazije, čiji su učenici i profesori u obustavi od sredine decembra prošle godine, održan je proteast koji je, i ove nedelje, 2. marta, okupio više hiljada stanovnika valjevske doline.
Gimnazijalci su naglasili da pružaju punu podršku svom profesoru Predragu Jevtiću, direktoru Valjevske gimnazije koji je zbog nepostupanja prema nalozima resornog Ministarstva, krajem prošle sedmice bio na informativnom razgovoru u policiji.
Pored odavanja pijeteta nevino nastradalim žrtvama pada nadstrešnice 1. novembra 2024. sa zgrade Glavne železničke stanice u Novom Sadu, okupljeni su protestnom šetnjom centralnim gradskim ulicama iskazali podršku studentima čiji zahtevi još uvek nisu ispunjeni.
Polazak protestne kolone možete pogledati ovde
Blokirajući magistralnu saobraćajnicu, na raskrsnici Ulica vladike Nikolaja i Sinđelićeve, Blokadni hor u čijem su sastavu valjevski srednjoškolci i profesori mzičke kulture, pozdravio je prisutne pesmom Vostani Srbije. Nastup hora možete pogledati ovde.
Pored ostalih govornika, profesorka geografije u srednjoj Ekonomskoj školi Valjevo, dr Vesna Matić, prema reakcijama mnogih održala je veoma emotivno, ali iskreno obraćanje U mojoj učionici je budućnost ove zemlje.
“Zahvaljujem se Učeničkom parlamentu Valjevske gimnazije na prilici da vam se obratim.
Razlog zbog kojeg stojim ovde je nada. I ponos. Nada, kada pogledam lepe, mlade, pametne i obrazovane studente i đake, sa šajkačom na glavi i zastavom u ruci, kako idu preko zemlje Srbije, da još postoje: čast, ponos, stid, obraz, reč. Ponosna sam jer su među njima i moji učenici.
Svi vi koji stojite ispred mene večeras bili ste nečiji đaci. Moje kolege i ja odškolovale smo ceo ovaj grad. I dalje se priča o Gavri iz Tehničke, Peri Zubu, Mijanu, Botićki, učiteljici Milosavi i brojnim „legendama” i „carevima” među učiteljima, nastavnicima i profesorima koji su od vas napravili lekare, inženjere, vozače, frizere, bankare.
Sada je nama potrebna vaša podrška. Teško nam je. I mi imamo svoje nadstrešnice. Deceniju nas zatrpavaju: tabelama, planovima, izveštajima, opisima, teraju nas na besmislena stručna usavršavanja, uveli su nam inkluziju, nadgledaju nas, kontrolišu. Imamo: „on line” nastavu i vebinare, ciljeve, ishode, module, međupredmetne kompetencije, standarde, a deca nam sede na stolicama iz 1964. godine. Brojne kolege decenijama rade na određeno vreme, rade u dve, tri, četiri, pa i pet škola. Putuju u tri sela. Svake godine strepe da li će biti dovoljno dece i da li će imati posao ili će biti tehnološki višak. Ili će neko podobniji poželeti njihovo radno mesto. Imamo bezbroj planova, reformišu nas i menjaju svake godine. Sve je postalo važnije od časa i dece. Sa druge strane nam prete batinašima, izmiču stolicu, tuku nas, omalovažavaju, prozivaju, vređaju, snimaju, pa komentarišu i podsmevaju seć. Zovu i danju i noću. Neki od mojih najgorih đaka danas se nazivaju mojim kolegama.
Javnost to neće da vidi. Vidi samo naše plate i letnji raspust. I mi snosimo deo krivice. Zatvorimo vrata od svoje učionice i naš svet je tu. Otupeli smo.
Dragi roditelji, stalno nas kritikujete, a poverili ste nam na vaspitanje i obrazovanje ono najvrednije što imate. Svoju decu. U mojoj učionici je budućnost ove zemlje! Od mene uče i budući predsednici, veliki pisci, naučnici, ali lako mogi postati i lopovi i ubice budućnosti.
Nama nisu potrebne atomske bombe. Uništavajući obrazovanje, uništavamo sopstveni narod.
Imajte malo vere u nas. Borimo se. Ova deca nam daju snagu i teraju strah. Optužujete nas da manipulišemo decom, da ih teramo na ulice. A istina je da su oni na ulice izveli nas!
Generacijo 70-tih i 80-tih, roditelji ove dece, kakvo je bilo naše školovanje? Koliko kriza, štrajkova, zemljotresa, restrikcija struje, bombi je prekidalo naše školske godine? Koliko časova od 45 minuta ste vi imali? Završiće i ova deca. Znam da brinete. Skupo je plaćati stan u Beogradu, a da vam dete sedi kod kuće ili na nekoj blokadi. Ali, šta mislite, koliko stanarina i školskih godina bi dala majka osamnaestogodišnjeg deteta koje leži na VMA da njeno dete ima bar jednu nogu? Ako prežive, država će njemu i dvadesetčetvorogodišnjoj majci obezbediti najbolje proteze. Da obuje štikle na noge kojih nema.
Jutros je 15 majki, žena i sestara zapalilo sveće za pokoj duše svoje dece, muževa, braće.
Naša deca su najbolja! Najbolja su jer su naša i jer drugu nemamo! Ova država daje stotine hiljada za svako novorođeno dete, a sve činimo da ovu decu oteramo. Ja predajem geografiju. Moji učenici dosta toga ne znaju. Ali svi znaju gde je Nemačka. Ovo su deca 21. veka. Ceo svet je njihov, osposobljeni su da žive gde god požele. Treba li nama ova mladost? Ko će nama zarađivati penziju ako ih oteramo?
Stojimo na Ulici Vladike Nikolaja. Svakog dana nas gledaju Prota Mateja, vojvoda Mišić i Desanka.
Valjevci, prestanimo da se krijemo iza svoje dece! Žive u zemlji koju smo im mi napravili. Generacijo, nemoj da deca biju naše bitke! Ako ne možemo da ih vodimo, hajde da ih pratimo!” – poručila je prof. dr Vesna Matić, zaključivši izlaganje poslednjom strofom pesme “Domovina se brani lepotom” Ljubivoja Ršumovića.
Prethodnica protestne kolone, koju su predvodili učenici i studenti, bili su motoristi Valjeva. Takođe, znatan broj medicinara, zaposlenih u valjevskom Domu zdravlja, Zavodu za javno zdravlje i bolnici su se okupili na protestu 2. marta, radi podrške studentima i srednjoškolcima, ali i da bi ukazali na teškoće i učestalu presiju posebno usmerenu na pojedine njihove mlade kolege (ovde).
Učenici Valjevske gimnazije protestnim skupovima su dali i humanitarni karakter jer tokom okupljanja prikupljaju novčana sredstva za pomoć Ireni i Jeleni.
Kao i proteklih meseci, i danas će blokirati raskrsnicu Ulica Vuka Karadžića i Karađorđevu uz održavanje komemorativne tišine od 1152, i pozivaju sugrađane da im se pridruže.