- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- 110 godina od smrti Nadežde Petrović
110 godina od smrti Nadežde Petrović
By objektiva
on 03/04/2025
Rečima: “Jubilej na koji je Valjevo zaboravilo”, profesor dr Vladimir Krivošejev, istoričar i kulturolog, podseća da je akademska slikarka Nadežda Petrović preminula u valjevskoj bolnici, 3. aprila 1915. godine.
“Pre 110. godina, u Valjevu, u rezervnoj bolnici lociranoj u kasarni 17. pešadijskoj puka Drinske divizije preminula je dobrovoljna bolničarka, slikarka, pedagog i nacionalni radnik Nadežda Petrović.
Nadežda je u Valjevu – gradu bolnici radila relativno kratko vreme. Tokom 1914. godine bila je angažovana u poljskoj, frontovskoj bolnici Dunavske divizije. Posle austrougarske ofanzive koja se prethodila Kolubarskoj bici, povugla se u Skoplje, gde se sastala sa porodice,. Kraj 1914. i početak 1915. godine provela je u Skoplju, i u Grčkoj, a po povratku u Srbiju odbila je diplomatske zadatke koji su joj nuđeni, i tražila da ide u epicentar epidemije tifusa koji je tada harao Srbijom. U Valjevo je stigla krajem januara, ili početkom marta 1915. ali se vrlo brzo razbolela od podmukle bolesti. Umrla je posle par nedelja bolovanja.
Stanje u Valjevu tokom prve godine Velikog rata najbolje je opisao američki novinar Džon Rid. Naglašavajući da je Srbija 1915. godine bila zemlja smrti, a Valjevo njena prestonica, navodi da je ceo grad predstavljao aveniju bolnica.
Tada su u gradu radile dve stalne bolnice ‒ Okružna civilna i Vojna bolnica Drinske divizije, kao i šest privremenih, rezervnih ratnih bolnica: Prva rezervna, u kasarni 17. pešadijskog puka, Druga, u artiljerijskoj kasarni, Treća u kasarni 5. pešadijskog puka, Četvrta u Gimnaziji, Peta u zgradi suda i Šesta u Drinskom divizijskom skladištu. A sve one zajedno nisu imale dovoljno kapaciteta da prime sve obolele od tru udružena tifusa (pegavi, povratni i trbušni), koja su harala Srbijom, pri čemu je Valjevo bilo epidemijski epicentar.
Epidemija se u Valjevu javila sredinom decembra 1914, a pre kraja godine već su uočavani i sporadični smrtni slučajevi. Tokom januara broj umrlih se povećavao, da bi već krajem toga meseca otpočeo potpuni pomor građana, izbeglica, vojnika i ratnih zarobljenika. Procenjeno je da je od te bolesti u Valjevu i okolini, za nekih pet meseci, umrlo oko 9.000 ljudi. Većina njih je sahranjena u masovne grobnice na brdu Vidrak, a savremenici su zabeležili da je manjih humki bilo i iza kasarne Petoga puka, kao i na Petkovića imanju uz Ljubostinju.
Nadežda Petrović je u Valjevo, u Prvu rezervnu bolnicu stigla u najvećem jeku epidemije, krajem februara ili početkom marta. Za nju je to bio novi ratni raspored. Tokom balkanskih ratova, ona je bila bolničarka pri poljskoj, frontovskoj Prvoj poljskoj bolnici beogradske Dunavske divizije, i veći deo ratnih meseci provela je u Prizrenu. Po okončanju rata otišla je u Italiju, gde ju je zatekla vest o austrougarskom napadu na Srbiju. Odmah se vratila u domovinu i opet kao dobrovoljna bolničarka, pristupila Prvoj poljskoj bolnici Dunavske divizije.
Posle uspešno okončane Cerske bitke (avgust 1914), Nadežda se sa Dunavskom divizijom obrela u Sremu, a potom, tokom druge neprijateljske ofanzive na Gučevskom ratištu, prvo na Jagodnji, na prvim linijama fronta, potom u Peckoj. Tokom novembra 1914. godine Usledila je nova neprijateljska ofanziva, koja je prethodila Kolubarskoj bici. Tada se, kao imnogi drugi Nadežda sklanja duboko u pozadinu, i stiže u Skoplje, gde se sastala sa porodicom i gde su obeležili krsnu slavu Svetog Stevana. Zatim je, zbog porodičnih razloga, oko mesec dana boravila u Grčkoj, a kada se vratila u Srbiju, tokom februara, epidemija tifusa je već bila u punom jeku. U Beogradu su joj nudili da ode u srpsko poslanstvo u Rimu, da ostane u nekoj od beogradskih bolnica, ili da ode u bolnicu jedne strane misije u Niš, ali ona je izabrala da ide tamo gde je najteže: u epicentar epidemije, u Valjevo.
Po dolasku u Valjevo, Nadežda je raspoređena u Prvu rezervnu vojnu bolnicu koja se nalazila u kasarni 17. puka. Tu je radila samo „pet-šest nedelja”. Od prvog dana imala je puno posla na nezi teško oboloelih, od bolesti koja je ubrzo i nju oborila u postelju. Već 4. aprila (22. marta po julijanskom kalendaru) vojni sanitet je izdao saopštenje:
„Sa izrazom duboke i iskrene tuge obaveštavamo da smo, pored tolikih žrtava koje su pale u borbi protiv epidemije, sinoć u 8 časova podneli na oltar drage otadžbine još jednu. Užasnoj bolesti podlegla je i Nadežda Petrović, akademski slikar, nastavnica Ženske gimnazije, dobrovoljna bolničarka I rezervne valjevske bolnice.”