MIZDRAKOV USPEH U ITALIJI
Autor objektiva
25/09/2021
Dejana Mizdraka znamo kao odličnog košarkaškog sudiju i velikog sportmena. Ipak, njegovo bavljenje sportom, malo neuobičajenim za valjevske prilike, počelo je sasvim slučajno kada se prijavio za prvi valjevski polumaraton, najpre za trku od 10km, da bi ipak rešio da se oproba na deonici od 21km. I tu sve počinje.
Rađa se nova ljubav prema zahtevnom, a istovremeno rekreativnom sportu. Mada nisam siguran koliko je to sve rekreativno kada je neko top spreman za najveće napore. Mizdrak istovremeno uz trčanje kreće i u avanture biciklom. Povećavaju se kilometri trčanja i vožnje biciklom, kreću i trke po Srbiji u kojima je rezultat u drugom planu, ali su vremena sve bolja. Prošle godine Dejan se prijavljuje za trku “Iroman Italy”, ali je ona otkazana zbog epidemije korona virusa. Ove godine prijava postaje važeća, i on se, nakon četiri meseca priprema, obreo u Italiji, u gradu Červiji, gde je bio jedan od tri prijavljena takmičara iz Srbije, u konkurenciji od 2.000 takmičara iz celog sveta.
Da malo objasnimo i o kakvom je takmičenju reč. U pitanju je triatlon u kome takmičari najpre plivaju 3,8 km, potom voze bicikl u dužini od 180 km, da bi na kraju istrčali maraton 42 km. Zahtevno, i više od toga. Dejan Mizdrak kaže da od svih učesnika 100-tinak njih je takmičara koji se bore za medelje, ostali su učesnici koji žele da završe trku. I da uživaju u njoj.
“Utisci su fenomenalni. Moj cilj je bio da na prvom mestu ovu trku završim, jer je limit za završetak trke 16 sati. Moj cilj bio je da završim za 12 sati, a ispalo je mnogo bolje od toga. Plivanje recimo mora da se završi za dva i po sata, pa otganizatori smatraju da ko ne može da završi plivanje u tom vremenu, ili pak biciklističku stazu u određenom vremenu, ne može ni da završi trku u predviđenom vremenu. Osećao sam da imam vreme do 11 sati, jer su mi i prijatelji iz Beograda, koji su učestvovali na ovoj trci, i ranije govorili da mogu to vreme da ostvarim, iako se nikada ranije nisam bavio plivanjem, biciklizmom i atletikom. I ostvario sam i bolji rezultat od očekivanog. Na cilju sam imao vreme od 10 sati i 50 minuta, što je za nekoga ko prvi put učestvuje u ovoj trci fantastičan rezultat. Maraton sam istrčao za 3:35, što je jako dobro vreme. Samo dolazak u Italiju podigao je adrenalin, videvši kako se takmičari pripremaju za trku. Provere opreme, spremanje bicikala, ma sve je sjajno. Plivalo se u Jadranskom moru, vreme sa malo pogoršalo, u tom delu Italije velika je vlažnost, pa je kiša koja je padala par dana pre trke rešila te probleme. Nije bilo grupnog ulaska u vodu već je na svakih 15 sekundi u vodu ulazilo po 8 takmičara. Bilo je talasa koji su pravili manje probleme, ali plivanje dođe kao zagrevanje za prave napore” – priča Dejan, doživljavajući ponovo trku, ali u rodnom gradu. Nakon plivanja prelazi se na biciklizam.
privatna arhiva
“Oko 89 km se vozi auto putem, ostalo je lokalnim putevima gde trku prati veliki broj publike, koja je neverovatna. Podrška nije manjkala, to daje dodatnu snagu. Bicikl je jako bitan, jer se tokom vožnje hranimo unoseći hidrate, što je nemoguće na trčanju. Maraton je u samom gradu, a osmišljen je da se prolazi kroz najlepša mesta grada, koje vrvi od publike, što onih koji su došli da podrže svoje učesnike, što od članova porodice i prijatelja koji su vrlo glasni. Na samom maratonu sam se osećao poletno, lagano, baš mi je prijalo uz odličan rezultat. Jedina težina se osećala pet kilometara pre cilja, bolovi u nogama počinju, ali publika je ta koja daje energiju. Na jednom usponu bilo je mnogo publike, to je neverovatan vetar u leđa. Moja podrška su bili supruga i kćerka, a pridružio se i Vlada Panić, koji je na žalost odustao u jednoj mnogo teškoj i zahtevnoj trci takođe u Italiji. On je čak trčao uz mene i hrabrio me da izdržim. Ma nestvarno je sve to. Sam ulazak u cilj na crvenom tepihu dužine 200 metara, kada se setiš šta si sve prošao za vreme trke, koliko vremena i treniranja si utrošio za taj trenutak neopisivo je. Ponos pre svega“.
Mizdrak je na plivanju ostvario vreme od 1 sat i 27 minuta, 180 km biciklom vozio je 5 sati 30 minuta, dok je maraton istrčao za 3 sata i 35 minuta. U ovoj trci nema odmora, jedini nazovimo odmor je vreme tranzicije kada se takmičari presvlače i prelaze u drugi sport.
foto Dragan Krunić
“Zanimljivo je da se takmičari za medalje odmah izdvajaju, a svi mi znamo kakve su naše mogućnosti. Ja sam na plivanju bio u jačoj grupi, obilazili su me, ali sam to nadoknadio biciklizmom, a posebno u trčanju. Sledeće godine prijaviću se za dve trke polu Ironmen, a za dve godine ponovo Italija. Ipak, moja želja je jedinstvena, to je da istrčim šest najvećih svetskih maratona – Berlin, London, Njujork, Čikago, Tokio i Boston. Sigurno ću ostati u triatlonu a za dalje ćemo videti. Moj prvi san je ispunjen“, kaže Mizdrak.
Ovom uspehu ne treba ništa dodati, Mizdrak je ovu avanturu većinski finansirao lično, uz pomoć firme u kojoj je zaposlen. O vremenu i trudu uloženom u ostvarenje ove zamisli – cenite sami.
Tri takmičara iz Srbije su bili učesnici ove trke “Ironman 2021.” u Italiji, jedan od njih je naš sugrađanin. Svi su završili trku za manje od 11 sati. Rađa li se novi ozbiljan sport u našoj zemlji i u našem gradu?
Desetak takmičara iz Valjeva je u ovoj godini postiglo zapažene rezultate na sličnim, ali manje zahtevnim trkama u Srbiji. Bravo za Dejana Mizdraka. Nadamo se da će ostvariti svoju želju da istrči najveće svetske maratone i da nam donese još lepih priča u narednom periodu.