SVEČANOST URUČENJA NAGRADE ZA PUTOPIS U BRANKOVINI
Autor objektiva
27/09/2021
Akademik, Miro Vuksanović je ovogodišnji laureat nagrade Ljubomir P. Nenadović, za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku objavljenu 2020/21. koju, već osam godina, dodeljuje Matična biblioteka iz Valjeva. Na prigodnoj svečanosti u Brankovini, Miru Vuksanoviću nagradu je uručila Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke Ljubomir Nenadović iz Valjeva.
Stručna komisija, o ovogodišnjem laureatu odlučivala je između dvanaest odličnih književnih ostvarenja. Profesor dr Radivoje Mikić, zatim urednik časopisa Putopis, Vladimir Šekularac i profesor dr Mihajlo Pantić, za jedinstvenu nagradu za putopis izabrali su “Brojčanik, putopisni dnevnici” ostvarenje akademika Mira Vuksanovića, čije utiske, nakon svečanosti uručenja nagrade, beleži Objektiva.rs.
“Vi ste rekli da nije prva nagrada, a nadam se da nije ni poslednja. Dakle, u dvadeset i nekoliko nagrada, koje sam do sada dobio, nisam nikada pomislio, kao kada sam objavio ovu knjigu, čije bi to ime najbolje došlo uz tu knjigu i čije bih ime voleo da imam kao znak uz svoje književno delo. I, kao da su me pitali ljudi koji su o tome odlučivali, odabrali su ime Ljube Nenadovića i odabrali su Brankovinu“- primećuje laureat uz osmeh, i dodaje:
“Brankovina je mesto u koje dolazim kad god prođem ovim putem, i kad god sam blizu Valjeva, jer ja gledam to kao jedno bajkovito, jedinstveno mesto u Srbiji gde se nalazi spomen na jednu od najlepših porodica i najlepših rodoslova u srpskom narodu jer su Nenadovići, sa svojim mitropolitom, sa svojim knezovima, vojvodama, državnicima, piscima, svojim zadužbinama, to učinili. I kada se tome pridruži da je ovde i protina škola i Desankina škola, i da je Desanka Maksimović ovde našla svoje mesto pored njih, ja mislim da svaki pisac, i ne samo pisac, već svaki čovek koji voli istoriju, koji voli tradiciju na kojoj počiva ovo što mi imamo sada, da Brankovinu i Nenadoviće doživljava kao nešto uzvišeno. I ja danas se osećam, zaista, tako, jer mislim da ako može da postoji veza između dela i znaka, da je ovde to postignuto, na najlepši mogući način.”
Laureat nagrade Ljubomir P. Nenadović, na pitanje o putopisu, kao književnom žanru, kaže da je jedna od omiljenih vrsta, svetske, pa i srpske književnosti, posebno u ranijim vremenima kada su ljudi ređe putovali, kada su putopisci donosili neke slike iz sveta, o nepoznatim predelima i ljudima.
“Bilo je to neko otkrivačko poslanje koje su ti ljudi tada radili. U novije vreme, sa tim tehnološkim pronalascima i mogućnostima, to se jako promenilo. Sada na malom ekranu telefona možete videti svaki kutak sveta jer je sve dostupno i snimljeno, pa se i putopis, kao žanr, izgubio. Međutim, jedno je kada vidite fotografiju, kada vidite sliku, bilo filmsku bilo umetničku, i drugo je kada sami dođete u neki predeo, kada se susretnete sa ljudima, i kada sebe prvi put osetite u novoj okolnosti među ljudima koje ranije niste videli i u krajevima koje ranije niste doživeli. I onda kazati taj autentičan doživljaj, jer u putopisu je nabitnije kazati ono autentično, što ti se samo pojavilo. Hoću da kažem, bez obzira na Internet i sve mogućnosti, putopis ima svoju budućnost jer će uvek biti ljudi koji će umeti da kažu šta su osetili kada su se negde našli, na nekom dalekom putovanju. Ili, ne mora uopšte biti daleko putovanje, može to biti da ode čovek u mesto gde se rodio, posle 50 godina – on će onda videti da to mesto, ti ljudi, to sve, pa i on sam, nije uopšte kako je bilo, pa onda ako zabeleži kako je sad, on će onda doneti izveštaj o nekom sasvim drugom mestu od tog njegovog zavičaja.”
Akademik Vuksanović, pord ostalih književnih ostvarenja, objavio je dve knjige “Danonoćnik” kratkih eseja, pesama u prozi, koje opusuje kao svoje znakove pored puta. Sada priprema treću knjigu.
“Brzo živimo. Pošto su i moje glavne knjige pisane u nekim fragmentima, mislim da su kratke forme odgovarajuće za našeg čoveka, pa nemamo vremena ni da pišemo, ni da čitamo duge knjige, i onda ja u tom svom “Danonoćniku” kako sam ga nazvao, to je, uslovno rečeno, dnevnik, gde ja beležim zapažanja, razmipljanja, pa i putopisne zapise, odakle su zapisi objavljeni u knjizi “Brojčanik”. U tom svom “Danonoćniku” objavio sam dve knjige, sada pišem treću, to se nastavlja. Pisac uvek ima potrebu da ostavi neko svedočanstvo o sebi. Moje namere su da, ne samo kažem nešto o drugim ljudima, nego da nešto kažem o sebi i onim ljudima koji su mi bliski“- književnik, Miro Vuksanović zaključuje svoju izjavu za Objektiva.rs Valjevo.
Inače, obraćajući se prigodnom skupu u Brankovini, povodom svečanog uručenja nagrade za najbolju knjigu putopisa, član komisije, profesor dr Mihajlo Pantić, o ostvarenju “Brojčanik, putopisni dnevnici” pored ostalog kaže da je Miro Vuksanović napravio izmene u prirodi i strukturi putopisa: “Čini to u formi putopisnog dnevniika, frangment po fragment, onako kako se dnevnici i pišu, vođem mišlju da misao i doživljaj treba uhvatiti i pribeležiti odmah, jer smo bića sklona zaboravu“.
Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” iz Valjeva, pozdravila je prisutne, pri tome napomenuvši da je nagradu 2020. godine dobio Nikola Popović za knjigu “Skice za plovidbu”, i uručena je: “Na žalost, zbog situacije koja je svima poznata, nagradu nismo uručili svečano u Brankovini, ali bili smo tada duboko pogođeni situacijom i okolnostima, pa smo sebi obećali da sledeće godine u Brankovini moramo se videti i moramo proslaviti novu nagradu“. Nakon ovih toplih reči, svečano je uručila nagradu ovogodišnjem dobitnika.
Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” iz Valjeva
Tim povodom, direktorka Matične biblioteke u Valjevu, Violeta Milošević, primećuje: “Ovih dana živimo domaštavajući normalnost u svemu što činimo, u svemu što jesmo. Upiremo pogled u budućnost, sa težnjom da nikad ne zastanemo, duže nego što je potrebno“, verujući u Selimovićevu tvrdnju da je vezanost nesreća čovekova, koja mu oduzima hrabrost i umanjuje sigurnost. Hrabrost je ovih dana u svemu što činimo na isti način na koji smo to uvek činili, verovati da budućnost pripada čoveku i njegovoj humanoj misiji na ovoj planeti. Ljudi su postali duboko svesni važnosti kretanja od tačke A do tačke B, kako se najčešće i najjednostavnije definiše putovanje. Ogoljenost ove spoznaje, učitane u šturu i nimalo poetičnu sentencu, baca posebnu svetlost na putopis kao žanr i na našu Nagradu, koju danas dodeljujemo osmi put. Kada smo nagradu ustanovili 2014. godine, činili smo to zbog Ljube Nenadovića i naše ustanove koja nosi njegovo ime, činili smo to i zbog putopisa, koji, u vremenu intenzivnih putovanja kao književni žanr, nije bio u fokusu čitalačke publike. Danas to činimo jer je putopis postao važna poruka da imamo hrabrost, da imamo slobodu i da postoji budućnost.“
Prisutne je pozdravio i član Gradskog veća zadužen za kulturu, Nenad Patjarević. Svečanost su svojim prisustvom ulepšali učenici osnovnih i srednjih škola sa svojim profesorima, predstavnici Vojske Srbije i Valjevske eparhije.
Ovogodišnju manifestaciju “Ljubini dani” i dodelu značajne i, u krugovima kulture, jedinstvene nagrade za putopis, pored Grada Valjeva, finansijski je podržalo i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Himnom Srbije i Himnom Nenadovića, u izvođenju Kamernog hora Abrašević, sa dirigentom, Draganom Vasiljeviće, počela je svečanost uručenja zagrade Ljubomir P. Nenadović, za najbolju knjigu putopisa objavljenu u sezoni 2020/21. godine. U završnici je nastupila etno sekcija i gudački kvartet Muzičke škole “Živorad Grbić” sa profesorkom, Milenom Urošević, solistkinjom u tradicionalnim kompozicijama Srpkinja i Moj golube.
Sunčani zraci poigravajući kroz krošnje u porti brankovačke crkve u podnevnim satima, darovali su jedinstvenu sliku, čineći prirodnu scenu pogodnu upravo za svečano uručenja nagrade za knjigu putopisa “Brojčanik, putopisni dnevnici” višestrukog dobitnika prestižnih književnih nagrada, Mira Vuksanovića.
foto Dragan Krunić