- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- SVI DIŠEMO ISTI VAZDUH
SVI DIŠEMO ISTI VAZDUH
Autor objektiva
16/10/2021
U Valjevu godišnje umre oko 500 osoba, zbog – aerozagađenja. Vazduh treće kategorije ugrožava doslovno sve. Godinama su statistički podaci poražavajući zbog progresija bolesti disajnih organa, ne samo kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika, već i kod mladih.
Radi menjanja postojećeg stanja u Valjevu, građani su oformili Savet za čist vazduh. Na skupu su učestvovali meteorolog, Milenko Jovanović, ovogodišnji dobitnik nagrade Hrabri glas i Aleksandar Macura, jedan od osnivača RES fondacije.
“U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, Valjevo je jedna od sredina u kojoj je zdravlje građana veoma ugroženo zbog uticaja aerozagađenja. Od jedanaest gradova u Srbiji, koji su bili predmet istraživanja, uključujući i Beograd, Valjevo ima najveći udeo od ukupnog broja preminulih, između šest i sedam hiljada. Mi želimo da to promenimo!” – navode Udruženja iRevolucija, Lokalni Odgovor i Odbor za ljudska prava Valjevo koja su se ujedinila radi realizacije projekta Zelena Komuna 22.
Vladimir Radosavljević
OFORMLJEN GRAĐANSKI SAVET ZA ČIST VAZDUH
Tim povodom, 15. oktobra 2021. godine, oformljen je građanski Savet za čist vazduh u Valjevu, formalnim potpisivanjem Protokola o saradnji. Tome je prethodilo upoznavanje članova sa načinom rada Saveta u predstojećem periodu, o čemu Vladimir Radosavljević iz iRevolucije kaže:
“Održana je i diskusija o prethodnom Planu kvaliteta vazduha. Pri tome smo čuli zanimljive predloge i zaključke. U narednom periodu ćemo zajednički pristupiti rešavaju ovog problema, uz stvaranje polja za dijalog sa vlastima, analizu Plana kvaliteta vazduha i predlozima za novi Plan,” naznačava Radosavljević, uz napomenu: “Prvi sledeći bitan korak je “Klimaton”. Tim povodom ćemo priredi debatu “Godinu dana kasnije” šta se dogodilo u Valjevu i šta smo mi to uradili. Pokušaćemo da opet dovedemo eksperte da o ovoj temi malo više razgovaramo i da, na neki način, uključimo što veći broj građana u participaciju rešenja aerozagađenja“.
Na osnivačkoj sednici, prisutni članovi Saveta složili su se oko preporuka u pogledu efekata Plana kvaliteta vazduha i predložili oblasti na koje bi trebalo usmeri dalji rad.
PUT DO GRAĐANSKOG POVERENJA
Pod sloganom “Naš cilj je čista Srbija” tokom proleća osnovana je NEA – Nacionalna ekološka asocijacija, čiji su osnivači profesori i stručnjaci iz date oblasti. Na skupu u Valjevu učestvovao je meteorolog, Milenko Jovanović, ovogodišnji dobitnik nagrade Hrabri glas koji je predložio vredne stručne savete. Postojeći Plan kvaliteta vazduha, koji je na snazi do decembra tekuće godine, nije dao rezultate. Tačnije, ovde svi dišemo vazduh treće kategorije.
“Došao sam iz Nacionalne ekološke asocijacije da pomognemo građanima da artikulišu problem aerozagađenja koji, na žalost, nije rešavan od strane institucija, kako treba. Očigledno je da planovi koji su donošeni, nisu dali efekat jer, i dalje, Valjevo spada u najzagađenije gradove u Srbiji. Naravno da građani ne donose odluke, ali mogu da izvrše pritisak na institucije, da rade ono za šta su zakonom zadužene jer su plaćene od strane građana, a to je da brinu o njihovom zdravlju. A, ovo je direktno vezano za njihovo zdravlje.”
Objektiva.rs: Šta bi trebalo prvo uraditi radi smanjenja zagađenja vazduha?
“Neophodna je istrajnost da bi se građani izborili za svoje ustavno pravo na čist vazduh. Svi, počev od pojedinaca, moraju raditi na smanjenju izvora zagađenja. Slučajno znam da je Krušik najveći izvor, sa 50 tona uglja. Ali ložišta, kojih verovatno ima pet do deset hiljada, ne mogu se promeniti preko noći. Treća kategorija vazduha, nivo i koncentracija, broj dana sa prekoračenjem srednjih dnevnih vrednosti pm10 čestica je katastrofalno loš. Osim pritiska, građani moraju da znaju da ne smeju da bacaju u svoje šporete plastiku, potrošene otrovne supstance.”
Objektiva.rs: Možemo li uporediti troškove lečenja zdravstvenih posledica nastalih zbog zagađenja vazduha i ulaganja u preventivne mere, kao i moguće posledice na poljoprivredu?
“Sve to je analizirano u ozbiljno razvijenim zemljama. Aposlutno je isplatljivije boriti se i ostvariti kvalitetniji vazduh, odnosno manje zagađen, jer izgubljene godine života, izgubljeni radni sati, bolovanja, lečenja, daleko više koštaju državu, verovatno i našu, iako takve analize ovde zvanično nema. Tako da, samo je potrebno primeniti njihov metod, odnosno njihov pristup koji je doveo do toga da zemlje u Evropi imaju daleko kvalitetniji vazduh. Ne pet posto, nego 50 ili 70% bolji – to je ulaganje, ali je isplatljivije od lečenja i od smrtnih slučajeva.”
Objektiva.rs: Svi govore o problemu zagađenja vazduha tokom grejne sezone. Tokom letnjih meseci svesni smo prisustva alergena u vazduhu, ali ima i olovnih čestica?
“Da, ni tokom leta koncentracije nisu odlične, ali oko 95 odsto prekoračenja se dešava u zimskoj polovini godine, odnosno u sezoni loženja, zbog nepovoljnih uslova, geografskih i meteoroloških, ali “Krušik” radi i leti. Tako da, na žalost, Valjevo ima taj doprinos aerozagađenju. Očigledno, prvo moraju biti rešavani veći problemi. Najmanje je važno da li će na periferiji biti regulisan saobraćaj. Treba u centru da se zabrani saobraćaj da bi se poboljšalo nešto.”
Objektiva.rs: Možemo reći da biciklističke staze u tim ravničarskim zonama grada mogu da doprinesu smanjenju zagađenja?
“Naravno! Ali, treba ih napraviti. Trebaju ljudi da budu stimulisani da dobiju bicikl. Da neko kada dođe u Valjevo, da ga sačeka besplatan bicikl, ili da ga preveze električni automobil, ako treba. Postoje rešenja koja, ne samo da ukazuju da neko brine, već i da građani steknu poverenje, jer ovako nemaju poverenja” – rezimira meteorolog, Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije – NEA.
TEŽAK, ALI OSTVARIV ZADATAK
Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije koji je već radio u Valjevu na temama energetike i energetske efikasnosti, kaže da je upoznat sa aktuelnom problematikom u pogledu zagađenja vazduha.
“Pristup koji je ovde primenjen od strane onih koji su osnovali Građanski savet je, po meni, knjiški pristup kako treba da se radi. Čitav pristup me ubedio da treba da budem ovde, i ne samo ja, već sve moje kolege iz RES fondacije. Mi ćemo zaista pokušati da damo doprinos u ovom poslu, koliko god budemo mogli” – navodi Macura.
“Zadatak da se smanji zagađenje vazduha je stvarno jedan zaista težak zadatak, ali ako ne budemo radili, taj zadatak sigurno nećemo moći da ostvarimo. Ovakva vrsta organizacije je neophodna, odnosno prvo da se građani organizuju, a zatim da se traži bolja javna politika od onih koji moraju da je pruže. Ako to nije lokalna samouprava, nego Republika, onda lokalna samouprava treba zajedno sa građanima da traži od Republike ono što je neophodno da se smanji zagađenje vazduha. Zadatak može da se izvrši. Nije lagan. Građani, lokalna samouprava, pa ako treba, i Republika – moraju da daju rešenje.”
Na osnovu sagledavanja stanja u čitavoj državi, prema njegovim rečima, Valjevo se najčešće pojavljuje na vrhu liste gradova sa najvećim prosečnim koncentracijama zagađujućih materija. Na naše pitanje o konkretnim merama, kaže da je neophodno unapređenje načina na koji se grejemo, na koji proizvodimo električnu energiju i na koji se vozimo.
“Moramo biti efikasniji i da koristimo čistija goriva. To traži – novac. Oni koji mogu sami da plate – moraju da plate. Ne treba ikome da bude dopušteno da ugrožava zdravlje drugim ljudima, ako je on finansijski sposoban i finansijski odgovoran za svoje ponašanje. A oni koji ne mogu da plate, veoma je jasno: država mora da plati ljudima koji sami ne mogu da priušte zdravo i čisto grejanje. Ne vidim ni jedanrazlog da se to ne radi. I mislim da je to isplativo, ne samo što je pošteno, jer se previše energije nepotrebno troši, a pri tome se ugrožava zdravlje svih ljudi. Dakle, ne vidim ni jedan razlog zašto država ne počne da radi sa najsiromašnijim ljudima, odmah, na tu temu” – rezimira Aleksandar Macura, jedan od osnivača RES fondacije.
ZELENA KOMUNA 22
Projekat Zelena Komuna 22 pokrenut je u okviru programa Snažno Zeleno, segmentu projekta Zeleni Inkubator. Podećamo, realizuje ga Beogradska otvorena škola sa partnerima: Inženjeri za zaštitu životne sredine i Mladim istraživačima Srbije.
Nakon panela pod nazivom Godinu dana kasnije, krajem oktobra, u planu je da prva sednica Saveta bude održana u decembru, radi usvajanja građanskih predloga mera za smanjenje aerozagađenja sa predlogom finansijskog plana za realizaciju istih, a sve će biti dostavljeno lokalnim vlastima.