HUNGAROLOG U MENADŽMENTU
Autor objektiva
25/10/2021
Primećujemo li da, ne baš često susrećemo pojedinu talentovanu decu iz Prve osnovne, ili Tehničke? U tim školama je počeo svoj put u svet mladi Valjevac, Nikola Jugović, koji sada radi kao komercijalni menadžer u Kompaniji LC Waikiki, zadužen za tržište Srbije i Mađarske. Pored srpskog, govori mađarski, engleski i španski, i kaže da bi voleo da nauči još neki strani jezik.
Kao tinejdžer sve je ubeđivao da će upisati dizajn. I svi su verovali jer je neprekidno imao brojne ideje, uvek nešto sam pravio. Kao osnovac, kaže, bio je opsednut tehnikom, obožavao kompjutere, mobilne telefone… Zbog toga se opredeljuje za srednju Tehničku.
“Rekao bih da je lajtmotiv mog školovanja bila profesorka srpskog jezika Zorica Vasiljević, njen pristup književnosti, književnoj kritici i uopšteno životni stavovi su uticali dosta na mene. Veoma sam joj zahvalan za svu podršku tokom školovanja, a i kasnije. Pored toga, profesorka engleskog jezika Kaća Vićić je, takođe bila podrška, u svakom smislu te reči.”
Takođe, Nikola izražava zahvalnost svojim profesorima iz Tehničke škole, za koje kaže da su zaista radili svoj posao na poseban način: “Davali su vetar u leđa ne samo meni, već i mnogim đacima. Period srednje škole pamtim kao jedan jako lep i bitan period za sazrevanje.”
Upravo opsežno obrazovanje u Tehničkoj, veoma uspešno podstiče nova interesovanja.
“Osnovne i master studije sam završio na Filološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, smer Jezik, kultura i književnost – Hungarologija. Tokom studija sam imao prilike da dobijem dve stipendije i boravim u Budimpešti na najstarijem mađarskom univerzitetu – Elte (Eötvös Loránd Tudományegyetem), i u Segedinu na Fakultetu umetnosti (Szegedi Tudományegyetem). Obe stipendije su mi veoma značile, jer sam imao prilike da upoznam drugačiji način studiranja, da proširim vidike i upoznam različite kulture, nacije i drugačiji način života.”
“Prvu stipendiju za Budimpeštu sam dobio preko Filološkog fakulteta u Beogradu. Duži niz godina postoji saradnja između fakulteta u Budimpešti i Beogradu i uglavnom od dva do četiri studenta dobijaju ovu stipendiju na osnovu proseka i preporuke profesora.”
“Drugu stipendiju za Segedin sam dobio preko Erasmus+ programa. Prijavio sam se na nagovor profesora Tibora Papa, kao i još četvoro mojih kolega. Uslovi za ovu stipendiju su bili prosek, motivaciono pismo i preporuke profesora.”
Napominje da ga je svestranost koju pruža Filološki opredelila za dalji izbor.
“Upis na Filološki fakultet je bio nova faza u mom životu, gde sam počeo da razmišljam gde i šta dalje raditi. Mislim da se mađarski desio kao znak pored puta, koji sam čekao. Tada sam mislio o tome da je Mađarska je blizu, i da u Srbiji postoje škole u kojima se uči mađarski, pa sam to i uzeo u obzir za buduću karijeru. Pre svega, rekao bih da Filološki fakultet pruža široku lepezu znanja i priliku da upoznate svet kroz jezike, književnost, kulturu. Jezici, ali i dizajn, su uvek bili tu negde. Uvek sam više naginjao ka društvenim naukama. Od malena sam voleo da gledam filmove i serije bez prevoda, kasnije su me interesovale različite kulture, književniosti, pa je nekako ovaj fakultet došao sasvim logično kao nastavak obrazovanja.”
Znanja sticana od malena, kao i odluke iz tinejdžerskog doba, uticale su na interesantan poslovni put, po završetku studija.
“Sa ove tačke gledišta moram priznati da je veoma uticalo. Zbog fakulteta i jezika koje govorim dobio sam priliku da se bavim prevodom, da pomažem u marketinškim kampanjama i da budem zadužen za različita tržišta. Sada radim na poziciji komercijalnog menadžera u kompaniji LC Waikiki, zadužen sam za tržište Srbije i Mađarske. Do toga je došlo sasvim slučajno, ako slučajnosti postoje, kada mi je najbolja drugarica poslala oglas i rekla da moram da se prijavim za ovaj posao i da je to posao za mene,” i, uz osmeh, dodaje: “Hvala, Dunja!“
O daljim planovima i očekivanjima, težnjama, kaže da mu je ideja vodilja da nastavi da se usavršava i unapredi karijeru. Pored toga, voleo bi da nauči još jedan strani jezik i da ima malo više vremena za čitanje jer, iako mnogi sanjaju o odlasku u inostranstvo, i kada mladi ljudi to ostvare, činjenica je da su bajkoviti momenti protkani realnim, svakodnevnim obavezama.
“Sa poslovne strane, naporno, jer ima dosta zadataka koje treba izvršiti, a rokovi su uvek kratki. Sa druge strane, imati priliku da češće obilazim Budimpeštu i Segedin je sjajno. Veoma sam vezan za oba grada i uživam u pronalaženju novih mesta za uživanje. Trenutno delim radno vreme na pola, jedan deo u Srbiji, jedan deo u Mađarskoj. Mislim da je to u ovom trenutku najbolje. Nisam siguran kakva će situacija biti u budućnosti, ali za sada je tako.”
Pored aktuelne situacije koja je zadesila čitav svet, Nikola Jugović, mladi Valjevac, naznačava da većina uspeva da se prilagodi novim pravilima svakodnevice.
Takođe, i pored svih obaveza, uspeva da u Beogradu prošeta po Kalemegdanu, Dorćolu, kraj Save, u Budimpešti predahne kraj Dunava, u gradskom parku ili u Budimskom dvorcu, ali nađe vremena i za omiljena mu mesta u Valjevu, kraj reke Gradac, na Pećini ili u Knez Miloševoj.
foto – privatna arhiva