FIGURATIVNO SLIKARSTVO ŽELJKA VITOROVIĆA
Autor objektiva
05/11/2021
U galeriji Narodnog muzeja još danas je otvorena izložba Kako zamišljam nebo, na kojoj su svoja ostvarenja prikazali slikari: Ana Pušica, Đorđe Stanojević, Željko Vitorović, Tamara Pantić, Dragan Marić i Milan Hrnjazović.
Povodom otvaranja, Željko Vitorović, slikar rođen i odrastao u Valjevu, naznačava da je reč o ”srpskoj likovnoj sceni na jednom visokom nivou”. Najkraće rečeno, sva prikazana dela su izuzetna, urađena uz jedinstven pristup i stil prepoznatljiv za svakog od autora.
Velika ulja na platnu Željka Vitorovića, što bi narod rek’o: “Samo što ne progovore”. Do tančina realno oslikane figure, tako da, na prvi pogled, slike deluju kao fotografije.
“Bavim se figurativnim slikarstvom, tačnije hiperrealizmom. Glavni motiv moje umetnosti je ljudsko otuđenje. Ono je vidljivo u ljudskim odnosima, uslovima u kojima ljudi rade, a takođe i u funkcionisanju slobodnog tržišta. Moje slike su alegorije ovog stanja.” – navodi Vitorović.
Željko Vitorović je, nakon Valjevske gimnazije, završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Čedomira Vasića 2008. godine. Kaže da se slikanjem bavi od kada znam za sebe i uvek je želeo da bude to što jeste: “Ni u jednom momentu nisam poželeo da u životu radim nešto drugo.”
I očigledno, izgradio je sopstveni iskaz, precizan pokret četkicom, tako da je odmah jasno koja su njegova ostvarenja čemu je doprinela i dodatna edukacija nakon fakulteta.
“Završio sam dvogodišnju specijalizaciju na Atinskoj školi lepih umetnosti u Grčkoj. Tokom leta 2018. bio sam gostujući umetnik u Cite des Arts u Parizu. Dva puta sam, 2015. i 2019. boravio u umetničkom centru GLO’ART u Lanakenu, Belgija. Učesnik sam i projekta Zervas art u Patri, Grčka. Sva ova iskustva u inostranstvu su veoma značajna za jednog umetnika. Imao sam priliku da mi mentori budu neki od najznačajnijih umetnika današnjice,Panos Charalambous u Atini, da vidim uživo prostor u kome su stvarali neki od najvećih umetnika 20. veka (Janis Kounelis) da posetim Nacionalni arheološki muzej u Atini gde se nalaze najveća dela klasične grčke umetnosti. Tokom boravka u Parizu, imao sam priliku da vidim najbitnije svetske muzeje i galerije: Luvr, Orsay, Center Pompidou, Pikasov muzej, Palais de Tokyo, Rodenov muzej, Muzej Grada Pariza i druge. Pariska publika mogla je da vidi moja dela na samostalnoj izložbi u okviru Cite des Arts. U toku boravka u Belgiji mogao sam da posetim Rubensovu kuću-muzej u Antverpenu, Magritov muzej i Kraljevski muzej u Briselu, Putovao sam i u Amsterdam gde sam posetio čuveni Stedelijk muzej moderne i savremene umetnosti i Rijks muzej, gde se nalaze dela Rembranta i Vermera. Dela mi se nalaze u prestižnoj kolekciji GLO’ART centra u Belgiji,” kaže Željko Vitorović, za Objektiva.rs Valjeo.
Napominje da mu je dodatno obrazovanje omogućilo da još mnogo nauči, napreduje na osnovnom polju kao umetnik, pa samim tim i da unapredi svoju karijeru, i da upozna nove prijatelje i ostvari nove poslovne kontakte.
“Moja dela se zahvaljujući ovim kontaktima nalaze u stranim javnim i privatnim kolekcijama u Belgiji, Francuskoj, Hrvatskoj i Grčkoj, ali i kod domaćih kolekcionara u Beogradu, Kragujevcu, Rumi i Valjevu.”
“Izlagao sam samostalno u Cite des Arts (Pariz) i grupno na Atinskoj školi lepih umetnosti (Grčka), Booze Cooperativa (Atina), Pistoriho Palac (Bratislava, Slovačka), Gloart (Belgija), Srpski kulturni centar u Puli (Hrvatska) i Asociatia Pentru Promovarea Artelor Contemporane (Bukurešt, Rumunija). Od bitnih samostalnih izložbi u Srbiji izdvojio bih one u Galeriji SULUJ (2017.), Galeriji 73 (2019.) u Beogradu i Galeriji Kulturnog centra u Novom Sadu (2019.).Naveo bih i učešće na najbitnijoj domaćoj izložbi za umetnike do 35 godina koju organizuje Niš Art Fondacija (2018. godine u Nišu) i na Prolećnoj izložbi 2018. (najvećoj godišnjoj smotri likovnih umetnika Srbije u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, u Beogradu). Učestvovao sam i na prodajnim izložbama Galerije Art For All i N.eon u Beogradu. Aktivni sam član ULUSa od 2017.”
Pre ovogodišnje, Željko Vitorović, u svom gradu izlaže 2014. godine u Art holu Centra za kulturu, da bi tokom 2018. učestvovao na više izložbi. Iste godine, samostalno izleže u Galeriji Narodnog muzeja i učestvuje na zajedničkoj izložbi “Valjevski umetnici”. Svoju prvu izložbu u Muzeju pamti prema izuzetnim utiscima.
“Pored odlične posećenosti i inspirativnih razgovora sa publikom, ostao mi je u sećanju i utisak o odlično postavljenim slikama i dobroj saradnji sa zaposlenima u Narodnom muzeju. Bila mi je posebna čast da svoje slike prikažem u rodnom gradu. Za jednog umetnika to dosta znači za dalju karijeru.”
Izložbu “Kako zamišljam nebo?” priredio je sa prijateljem i kolegom Milanom Hrnjazovićem i naznačava da bi, i u budućnosti, iskoristio svaku ozbilnu priliku da pred svojim sugrađanima prikaže svoja dela.
“U planu je organizovanje novih grupnih izložbi u Valjevu i saradnja sa valjevskim institucijama kulture. Što se neke globalnije priče tiče, planiram samostalnu izložbu u Beogradu 2022. godine, u nekoj od bitnijih tamošnjih galerija, kao i saradnju sa više beogradskih prodajnih galerija i kolekcionara. U planu je i još jedan studijski boravak u Francuskoj sledeće godine, kao i saradanja sa inostranim galerijama i kolekcionarima. Svakako najvažnije od svega je da sledeće godine uradim nove slike u svom prepoznatljivom (hiper)realističkom maniru, za šta mi ideja nikako ne manjka.”
Naslovna fotografija – Samostalna izložba “Registar” slikara Željka Vitorovića u Galeriji SULUJ u Beogradu, 2017. – foto Branko Maričić