SRBIJA MEĐU VODEĆIM DRŽAVAMA U SPREČAVANJU PRANJA NOVCA
Autor objektiva
08/12/2021
Na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija, Odsek Valjevo, u okviru projekta SmartCareers, priređen je okrugli sto na temu “Sistem za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma: Od procene rizika do prijave sumnjive transakcije”. Pored ostalog je rečeno da je 2020. bilo 66 presuda za pranje novca, a da u tekućoj godini USPN očekuje znatno više presuda.
Tim povodom, dr Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije USPN naglašava da je borba protiv “pranja” novca, finansiranja terorizma, ali i drugih krivičnih dela, kao što su poreska utaja, koruptivna krivična dela, ili nedozvoljena trgovina narkoticima, rezultat zajedničkog napora privatnog i javnog sektora; i pored predstavnika tužilaštva i nadzornih organa, kao što su Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, javno beležništvo, advokatska komora, predstavnici privatnog sektora su u mogućnosti da u najranijoj fazi otkriju kriminalne aktivnosti i da svojim blagovremenim preventivnim delovanjem spreče integraciju nelegalno stečenog novca u legalne tokove.
Uprava za sprečavanje pranja novca i Finansijsko obaveštajna služba Republike Srbije imaju značajnu ulogu u edukaciji obveznika po zakonu, ali i šire zainteresovane javnosti radi čega godišnje organizuju više desetina seminara, naglašava dr Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije (USPN).
“Što se tiče borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji, Srbija se nalazi u petom krugu evaluacije od strane MONEYVAL-a. Srbija je članica ovog (MONEYVAL) reginalnog tela European Tax Policy Forum (ETPF) i ujedno Komiteta Saveta Evrope, i jedina pozvana institucija da vrednuje usklađenost sistema svojih članica sa preporukama ETPF-a.”
Prema njegovim rečima, ove sedmice biće održano plenarno zasedanje MONEYVAL-a uz usvajanje četvrtog izveštaja o napretku Srbije i prema očekivanjima, reč je o jednom od najpozitivnijih izveštaja koji je jedna evropska institucija usvojila o nekom segmentu našeg društva, u poslednjih par godina. Takođe, očekivano je usvajanje izveštaja Poljske i Hrvatske, naglšava dr Radovanović.
“Pored tehničke usklađenosti, a tu mislimo na postojanje zakona i instrumenata i mehanizama, koje svaka zemlja ima, Srbija je uvela apsolutno sve što se od zemlje očekuje da, u ovom trenutku, ima. Paralelno sa uvođenjem tih mehanizama mi smo radili na podizanju efikasnosti, odnosno na što boljoj praktičnoj primeni tih mehanizama. Recimo, poredeći 2015. godinu kao godinu u kojoj je usvojen taj prvi Izveštaj u petom krugu evaloacije, mi smo tada imali samo dve presude za pranje novca, 2019. godine imali smo 60 presuda, a 2020. smo imali 66 presuda za pranje novca. Ove godine očekujemo znatno više.
Kada govorimo o pojavnim oblicima i modalitetima – zastupljeni su skoro svi oblici pranja novca, od samo pranja, do pranja preko trećih lica i do profesionalnog pranja novca. Najčešće se radi o slučajevima kompleksne prirode na kojima smo zajedno radili sa partnerskim finansijsko – obaveštajnim službama iz regiona i sveta. Možemo da se pohvalimo da smo, na ovom planu, postigli zaista značajne i zavidne rezultate. Mislim da je u toku 2020. godine Srbija imala presuda za pranje novca kao ceo region zajedno.”
Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije USPN, dr Željko Radovanović, pojašnjava da je “pranje novca” u izvesnom smislu, specifičan fenomen jer je to jedino krivično delo koje ima delo koje mu prethodi iz kojeg su generisana novčana sredstva, i u zavisnosti od odnosa prema tom, prethodnom delu:
“U suštini zavisi koliko ćete vi efikasno da se borite protiv pranja novca. Ukoliko vam je zakonom propisano da vi morate da dokažete predikatno krivično delo, a potom i krivično delo pranja novca, zaista će vam biti otežano da procesuirate lica za pranje novca. Faktički, možete da procesuirate samo ona lica koja ste već ranije procesuirali za neka druga krivična dela. Od 1. marta 2018. godine Srbija je prva zemlja u regionu koja je ukinula predikatnost, odnosno ne postoji više obaveza dokazivanja predikatnog krivičnog dela, već samo nam je dovoljno da ukažemo na određene posredne dokaze koji ukazuju da su sredstva generisana iz nekakve kriminalne delatnosti, u najširem mogućem smislu. Taj primer Srbije slede i druge zemlje,” navodi Radovanović.
“Takvu praksu prate zemlje iz Regiona i mislim da će ta tendencija presuda, oduzimanja imovine, biti zastupljena i u drugim zemljama. Recimo, poredeći Region, možemo reći da je Mađarska postigla taj nivo efikasnosti kao i mi.”
O najpoznatijim, ali i najekstremnijim primerima iz prakse, Radovanović navodi da su USPN Srbije, zajedno sa Finansijskom obaveštajnom službom Makedonije, zamrzli sredstva u vrednosti od 3,5 miliona evra, naglasivši da su takvi primeri postali samo redovni slučajevi iz prakse. Pri tome naznačava da je i dalje najinteresantniji slučaj “Šarić” gde očekuju potvrđivanje prvostepenih presuda i da će iznos novčanih sredstava u tom slučaju biti najveća oduzeta suma.
Prateći aktuelna kretanja na finansijskom tržištu, u fokus USPN-a dolazi i praćenje tržišta kripto valute.
“Ta vrsta transakcija nosi određene benefite, pre svega u smislu brzine obavljanja transakcija. Međutim, rizici skopčani sa tom vrstom aktivnosti, pre svega nedostatak transparentnosti, koji jeste jedan od osnovnih rizika za pojavu pranja novca je potakao ETPF, ali i sve ostale institucije, poput institucija Evropske unije, da propišu pravila koja bi pružaoci usluga na tom tržištu morali da poštuju. Srbija je, decembra 2020. godine, usvojila Zakon o kripto – imovinskom pravu, odnosno o digitalnoj imovini; izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, mi smo u potpunosti uredili tu oblast i trenutno, prema izveštaju ETPF-a nalazimo se među šest zemalja koje su u potpunosti regulisale tu oblast. Prema tom istom izveštaju, 35 zemalja sprovodi te aktivnosti, odnosno dodatno uređuje tu oblast. Tokom septembra 2021. godine vlada Republike Srbije je usvojila niz dokumenata, a jedan od važnih dokumenata jeste i Procena rizika od pranja novca u oblasti digitalne imovine, gde smo mi u potpunosti sagledali veličinu tog tržišta, način poslovanja, sve rizike koje te transakcije nose sa sobom, i u narednom periodu predstoji da podzakonska akta, naše smernice i neka interna akta pružaoca usluga digitalne imovine prilagodimo tim našim nalazima, tako da očekujem da ćemo u narednom periodu dodatno pojačati i osnažiti tu oblast i da ćemo zaista pustiti tržišnim učesnicima da slobodno obavljaju te aktivnosti jer mislimo da te aktivnosti nose sa sobom ekonomski interes i benefit za zemlju,” rezimirao je dr Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije (USPN).
Osim studenata i profesora, program su pratili i predstavnici iz bankarskog i računovodstvenog sektora, osiguravajućih društava, kao i profesori srednje ekonomske škole i agenti za promet nekretnina.
Uz edukativni sadržaj, predstavnici Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije su pohvalili angažovanje studenata tokom diskusije, istakavši spremnost za dalji nastavak saradnje radi obrazovanja studenata i svih zainteresovanih, uz krajnji cilj sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Pored dr Željka Radovanovića, direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije (USPN) na okruglom stolu iz USPN-a su učestvovali Danijela Tanić Zafirović, šef Odseka za nadzor, Jelena Pantelić, samostalni savetnik i analitičar, Irena Živković, koji su govorili o sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, analizi i vrstama rizika, i nadzornoj ulozi USPN.
PROJEKAT SmartCareers
Projekat SmartCareers podržan je sredstvima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i za krajnji cilj ima lakše i brže zapošljivanje studenata u eri digitalizacije, a projekat je predstavila dr Marina Janković Perić.
“Modifikacijom i modernizacijom nastavnog sadržaja predmeta obuhvaćenih projektom, studentima je omogućeno sticanje znanja koja inkorporiraju najaktuelnije propise i dešavanja u konkrenim oblastima, uz sticanje preduzetničkih kompetencija i digitalnih veština u skladu sa digitalizacijom celokupnog poslovanja različitih entiteta. Osim toga, povezivanjem sa različitim entitetima, projekat omogućava studentima Akademije približavanje poslovanja u realnim uslovima i da, već tokom školovanja, izgrade svoju karijeru u, na prvom mestu, sopstvenu korist, kao i u korist privrede i valjevskog odseka Akademije, kao jedine državne visokoškolske institucije u Kolubarskom okrugu, i društva u celini,” naglasila je dr Marina Janković Perić, viši predavač za užu naučnu oblast Finansije i računovodstvo Akademije strukovnih studija Zapadne Srbije, Odsek Valjevo.