UTICAJ NISKIH TEMPERATURA I PRIPREMA ZA REZIDBU VINOVE LOZE
Autor objektiva
06/02/2022
O uticaju niskih temperatura i planiranju rezidbe vinove loze master inženjer, Nikola Spasojević iz Poljoprivredne škole sa domom učenika “Valjevo” napominje da je prošla godina bila jedna od boljih u poslednjoj dekadi, u pogledu proizvodnje grožđa i njegovog kvaliteta.
“To je rezultiralo veoma kvalitetnim vinom koje je dobijeno od različitih sorti vinove loze. Topla i duga jesen su pozitivno uticali na pripremu vinove loze za period zimskog mirovanja, koje kod ove biljke dugo i traje oko 150 dana.
Niske temperature na određenim lokalitetima mogu naneti štete u vidu izmrzavanja pupoljaka, lastara i stabla vinove loze. Izmrzavanje stabla se retko dešava u vinogradima u kojima se primenjuju agrotehničke, pomotehničke mere i zaštita od bolesti. Izmrzavanje lastara je čest slučaj u našim vinogradima koji se nalaze na lokalitetima gde su prisutne niske temperature ispod – 15 stepeni.
Posebno su osetljive sorte koje nisu prilagođene na naše mikroklimatske uslove. Ovo se može desiti kod čokota koji su u predthodnoj godini bili zaraženi bolestima, poput plamenjače ili pepelnice.
Izmrzavanje pupoljaka je bitno odrediti jer na osnovu tog podatka možemo odrediti intezitet rezidbe, kao i njen početak.
Praznik vinogradara Sveti Trifun je simbolički početak rezidbe vinove loze. Sa početkom rezidbe u valjevskom kraju treba sačekati da prođe period niskih temperatura i snežnih padavina. U našem kraju i na manjim površinama, kao i mladim vinogradima sa rezidbom treba početi posle polovine marta.
Rezidba zahteva poznavanje biologije i fiziologije, kao i sistema gajenja, načina formiranja i održavanja uzgojnog oblika.
Pravilnom rezidbom se utiče na visinu prinosa, kvalitet grožđa, a samim tim i kvalitet vina.
Nekada je vonova loza u valjevskom kraju gajena uz formiranje župskog uzgojnog oblika koji je odgovarao tadašnjem sortimentu. Sada se vinogradi uglavnom gaje u špalirskom sistemu, gde se formiraju kordunice poput ,”roajatske” i “mozerove” za sorte koje zahtevaju kratku rezidbu i rađajiu na prva dva okca na takozvanom kondiru.
Kod sorti koje zahtevaju dugu rezidbu koristi se Gijov jednogubi i Gijov dvogubi uzgojni oblik. Gijov jednogubi uzgojni oblik i njegove modifikacije se najlakše formiraju i održavaju, zbog toga se ovaj uzgojni oblik u poslednje vreme najviše primenjuje u gajenju vinove loze.
Za odabir uzgojnog oblika kod mladih vinograda i rezidbu treba se konsultovati sa iskusnim vinogradarima ili agronomima,” zaključuje master inženjer, Nikola Spasojević, iz Poljoprivredne škole sa domom učenika “Valjevo”.