NOVI ZAKON O RADU VRATIO BI DOSTOJANSTVO RADNIKA
Autor objektiva
05/02/2022
Predlog novog Zakona o radu suštinski bi poboljšao položaj radnika i precizno definisao prava i obaveze radnika i poslodavaca, poruka je sa pete panel diskusije USS ‚‚Sloga” održane povodom predstavljanja “alternativnog” Zakona o radu, koji je pripremio Centar za dostojanstven rad uz podršku Internacionalnog centra ‚‚Ulof Palme”.
Diplomirani ekonomista, Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije ‚‚Sloga” naglašava da je važeći Zakon o radu usvojen 25. jula 2014. godine, u sezoni godišnjih odmora:
‚‚Tadašnja vlada, zajedno sa stranim privrednim komorama, napravila je potpuno anti-radnički Zakon o radu koji je usvojen kako bi se, u tom trenutku, otpor radnika i sindikata sveo na minimum.
Videli smo da taj Zakon, u proteklih osam godina, nije pokazao taj efekat, kao što su oni pričali, nego je napravio još gore. Odnosno, neodgovorni poslodavci kojih je, na žalost, sve više i više u Srbiji, a tu, pre svega, mislim na strane kompanije koje dolaze i uzimaju subvencije od države za svako radno mesto, a pri tome radnicima daju minimalac, veoma zloupotrebljavaju taj važeći Zakon o radu.
Pored toga što je loš, istovremeno je i prilično nedefinisan, tako da svako može da ga tumači na način koji njemu odgovara.
‚‚Mi smo u saradnji sa Fondacijom ‚‚Ulof Palme” u Srbiji i sa Centrom za dostojanstvo i rad (CDR), gde su praktično najveći domaći stručnjaci i profesori iz radnog prava, napravili novi Predlog Zakona o radu.
Pored toga što obuhvata Zakon o radu, obuhvata još nekoliko zakonskih rešenja, kao što su Zakon o štrajku, Zakon o inspekcijskom nadzoru, o Socijalno – ekonomskom savetu, agencijskom zapošljavanju itd. Još šest pozakonskih rešenja u samom Zakonu koji će definisati mnogo novih pojava, a usklađen je sa celokupnim evropskim zakonodavstvom i sa evropskim socijalnim poveljama i sa svim normama. To je potpuno moderna evropski zakon koji je spoj različitih primera iz različitih zemalja Evrope, koji će radnicima dati mnogo veća prava, nego što ih imaju danas.
Svedoci smo da mnoge zemlje u svetu i mnoge zemlje u Evropi sada smanjuju radnu nedelju, izbacuju rad nedeljom, zabranjeno je da poslodavci zovu zaposlene posle radnog vremena i mnogo drugih stvari koje idu na ruku radniku, i ovaj zakon ima rešenja uz pomoć kojih želimo tome da se približimo. Naravno da to nije moguće uraditi u ovakvim okolnostima, ali bi to doveo na prihvatljivu meru,” navodi Veselinović, i dodaje:
“Pre dva meseca, kada smo počeli ovu kampanju, pozivali sve političke činioce i aktere, sve političke partije u Srbiji da dođu i učestvuju u diskusiji, da daju svoje sugestije i predloge.
Na žalost, predstavnici vladajućih stranaka se nisu odazvali ni na jednu od ovih tribina, dok su predstavnici opozicionih partija, pre svega mislim na Stranku slobode i pravde (SSP) i Demokratsku stranku (DS), uvek su prisustvovali našim skupovima. To govori da ova vlast sigurno neće učestvovati ni na koji način, čak ni sugestijama i predlozima ili dobrom namerom, i da ćemo morati da se oslonimo na partije opozicije koje će, ukoliko budu u prilici, podržati taj novi Zakon o radu.
Mi očekujemo da, do izbora, imamo potpuno usaglašen dokument koji ćemo ponovo ponuditi svim političkim akterima i tada ćemo videti ko je od njih spreman da se zalaže za ozbiljan Zakon o radu, a ko će biti protiv toga.”
O pitanju podrške predloga novog Zakona o radu od strane ostalih sindikata, Veselinović kaže da su svi sa kojima su razgovarali – podržali:
‚‚Ali, pošto je ovo Srbija, ne možemo da vodimo zajedničku aktivnost jer svako od njih bi da ima neki svoj predlog zakona o radu. Mi nismo želeli da učestvujemo u tome, čak nismo pravili svoj predlog jer smatramo da je to ozbiljan posao i da su to uradili ljudi koji su mnogo stručniji od nas. To su profesori kojima je profesija radno pravo i oni su, više od godinu dana, radili na zakonskom rešenju i uspeli su da ga napišu. Bilo bi potpuno iluzorno da mi sada tražimo neka svoja rešenja.
Još nije zaključeno. Svi politički činioci i političke partije i sindikati i nevladin sektor i mediji i obični ljudi, pojedinci mogu da daju svoje sugestije i predloge kako bismo, na kraju kampanje, napravili sublimaciju i ponudili svima manje – više završnu verziju tog predloga Zakona,” zaključuje diplomirani ekonomista, Željko Veselinović, predsednik USS ‚‚Sloga” .
ZAKON USKLAĐEN SA PRAVIMA EVROPSKIH RADNIKA
Profesor dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, aktivista i analitičar Centra za dostojanstveni rad iz Beograda naglašava da bazna ideja vraćanje radnika u Zakon o radu i vraćanje radnog odnosa u centar Zakona o radu:
‚‚Mi nismo predvideli ono što danas nazivaju “rad van radnog odnosa” jer takav oblik rada nije predviđen ni u državama Evropske unije, vrlo retko se viđa.
Želeli smo da pokažemo da je moguće napraviti savremen, moderan zakon koji jeste po meri radnika.
Nismo zaboravili poslodavce. Postoje rešenja koja su i u interesu poslodavaca. Ono što je karakteristično za ovaj zakon, jeste da je u potpunosti harmonizovan sa pravom Evropske unije i propisima EU, i sa međunarodnim instrumentima, UN, Savetom Evrope, naročito sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada.
Dakle, imamo jedan instrument koji u potpunosti odgovara međunarodnim obavezama Srbije, a istovremeno je radnik u centru tog Zakona, a ne poslodavac, kao do sada,” naglašava profesor dr Mario Reljanović, analitičar iz CRD-a.
Svaka stavka je definisana i to je najbitnija novina predloga alternativnog Zakona o radu. Veća je zaštita trudnica i porodilja, agencijsko zapošljavanje je svedeno na sezonske poslove. Sudski radni sporovi mogu trajati najviše šest meseci. Novim kompleksnim predlogom novog Zakona definisani su i rad na određeno i zarada. Nakon sagledavanja iskustava radnika jer su pojedini i po 10 – 15 godina radili na određeno, predlog novog Zakona to onemogućava, pojašnjava profesor dr Mario Reljanović, analitičar iz CRD-a:
‚‚Rad na određeno vreme je oročen, najduže može da traje 12 meseci i tu nema izuzetaka. Mi smo iz prakse, iz iskustava ljudi sakupljali kako se danas taj Zakon krši. Odnosno, kako se koriste neke nedorečenosti u postojećem Zakonu i probali smo da ih sve zatvorimo tako da ni agencije, ni studentsko – omladinske zadruge, ni klasični poslodavci više ne mogu da drže ljude duže od 12 meseci u nekoj neizvesnosti, kada je reč o produžetku rada.”
Takođe, predlog novog Zakona o radu, za razliku od važećeg, precizno definiše i uslove otkaza:
“Sistematizacija otkaznih razloga je drugačija, ali se u ovom Zakonu prvi put uvodi i disciplinski postupak koji je odavno nestao iz Zakona.
Postoje lakši i teži disciplinski prestupi. Jedino za teži disciplinski prestup se može izreći otkaz Ugovora o radu što značajno smanjuje mogućnost poslodavca da diskreciono odluči da li će dati otkaz, ili ne.
I druga važna stavka kod otkaza, odnosno vraća se “iznuđeni otkaz” – to je kada zaposleni sam daje otkaz pod pritiskom poslodavca. Mi smo imali tu odredbu, o nezakonitosti takvog otkaza, do 2014. godine. Ona je obrisana 2014. godine, a sada se vraća.
I važna stavka jesu – otkazni rokovi. Mi trenutno nismo usklađeni sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada, kada je reč o otkaznom roku, a ovde se to usklađuje i ponovo se uvode otkazni rokovi, kao i neke druge mogućnosti radnika da u toku otkaznog roka imaju određeno odsustvo radi traženja novog posla,” zaključuje profesor dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, aktivista i analitičar Centra za dostojanstveni rad (CDR) iz Beograda.
Predlog novog Zakona o radu precizno definiše da svako od radnika ima određena univerzalna, individualna i kolektivna prava, kao i pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje dato svima koji ulažu rad.
Predlogom novog Zakona o radu data je mogućnost da sindikati imaju daleko obuhvatnije članstvo, na široj osnovi, tako da članovi mogu biti, ne samo radnici, već i studenti, privremeno nezaposlena lica, kao i penzioneri.
Iako je na našim prostorima poznat naziv “radnički savet” može se reći da, prema predlogu alternativnog Zakona o radu, taj naziv dobija sasvim novo značenje, odnosno usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, prema nemačkom modelu radničkog saveta.
Potpuno je redefinisan socijalno – ekonomski savet, tako da ima i novi sastav, nove nadležnosti i normira zaštitu radnika. Takođe, inspekciji rada bila bi data nova ovlašćenja i pretpostavka je da bi i to doprinelo daleko boljim uslovima rada.
Kako bi predlog novog Zakona o radu bio predstavljen što većem broju građana Srbije, održanu panel diskusiju, u Omni Centru u petak, 4. februara, organizovao je Gradski odbor Udruženih sindikata Srbije ‚‚Sloga” Valjevo.
Alternativni Zakon o radu dostupan na https://sloga.org.rs/alternativni-zakon-o-radu/