- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- “BOOK-a u Dvorištu” valjevske Biblioteke
“BOOK-a u Dvorištu” valjevske Biblioteke
By objektiva
on 08/07/2025
Matična biblioteka Ljubomir Nenadović nastavlja vrednu tradiciju održavajući program “Book-a u Dvorištu” ugađajući sladokuscima pisane reči pripremivši pažljivo odabrane naslove i teme diskusija krema domaćih autora i teoretičara književnosti.
Prema rečima direktorke Biblioteke u Valjevu, Violete Milošević: “U sumrak 1. jula 2025. godine, Matična biblioteka Ljubomir Nenadović otvorila je svoja vrata za sve poštovaoce knjige i lepe reči koji su se u velikom broju okupili u prijatnom letnjem ambijentu dvorišta, koje već skoro četiri decenije čini scenografiju manifestacije BOOK-a u dvorištu.
Autor Mihajlo Pantić i bibliotekar Ivan Bazrđan kao povod za razgovor na temu Margina kao način života, izabrali su dve knjige iz bogatog opusa ovog književnika. Prva knjiga, pod naslovom Albahari, nosi zbir tekstova o važnoj i unikatnoj književnoj ličnosti na ovim prostorima, Davidu Albahariju, koji nas je nažalost napustio 2023. godine”, napominje Milošević.
Profesor dr Mihajlo Pantić tim povodom naznačava da se pitanje margine i marginalnosti nameće kao jedno važno kulturološko pitanje.
“Sve vrednosti dolaze sa margine. Visoka kultura se hrani subkulturom. Znači, moramo to posmatrati kao jednu putanju, polaznu tačku koja je uvek sa strane i koja je u početku ljudima prilično nezanimljiva, po nekad i subverzivna.
Setite se avangardnih umetnika koji uopšte ne žele da pišu ili da stvaraju na način koji je kodifikovan tradicijom, nego hoće da sruše ono što prethodi i da se postave kao nova mera stvari. Ali, to je malo radikalan pristup.
Generalno gledano – da. Činjenica je da se to vidi i na delu Davida Albaharija. Pa, moram da kažem, i u mom pisanju. Bez obzira na godine koje su nas delile, mi smo ljudi, pisci koji su, na neki način, integrisali iskustvo novih medija u prostor književnosti; počevši od rock’n’roll-a ’85. godine prvi u tadašnjoj Jugoslaviji napravili jednu knjigu koja je tumačila odnos književnosti i rok’en’rola – još uvek nije bio integrisana umetnost, a danas se rock’n’roll predaje na najprestižnijim svetskim akademijama. Harmonije Bitlsa se izučavaju kao da je u pitanju Betoven.
Znači, ta je kultura došla u središte. I sada nam se više toliko ne dopada. Zašto? Pa, nema tu snagu, nema tu vrstu prvine. Postala je deo industrije zabave. Više nije, tako da kežem, jedan krik nad stanjem sveta kao ’60, ’70, ’80. godina, nego je sada nešto potpuno drugo. I sada svet traga za nečim drugačijim, a što se opet nalazi na margini, samo je pitaje naše sposobnosti da to u nekom trenutku – vidimo.”
Ispitujući pojam margine i prelazeći iz umetničke na socijalnu perspektivu, drugi deo večeri protekao je u razgovoru o Romanu o Cibulki, prvom autorovom romanu, koji na nesvakidašnji način donosi ispovest o socijalno ugroženim grupama ljudi koje nemaju šansu za bolje sutra.
Violeta Milošević ukazuje da je drugo veče u okviru manifestacije Book-a u dvorištu bilo je posvećeno predstavljanju knjige Ostoje Prodanovića Pozlata poezije: valjevska poezija i pesnici u 19, 20. i 21. veku: studija, pregled i antologija, koja je izašla u izdanju Matične biblioteke Ljubomir Nenadović i Književnog društva Glišić i Ljuba.
“Ova studija predstavlja nastavak autorovog dugogodišnjeg bavljenja istorijom književnosti Valjeva i Valjevskog kraja. Sabravši u njoj pesnike i pesnikinje od Ljubomira Nenadovića, preko Desanke Maksimović, do savremenih zavičajnih pisaca, Ostoja Prodanović je nadahnuto sačinio jedan mozaik u koji je ugrađeno mnoštvo pesničkih glasova i poetika. U knjizi je zastupljen 71 autor i u njoj se pored pregleda poetika i biografskih izvora nalazi izbor od zastupljenih pesnikinja i pesnika. O knjizi su govorili dr Radivoje Mikić i autor, dok je program vodio Đorđe Milinković, bibliotekar.
Treće večeri u Dvorištu Biblioteke gošće su bile književnica i profesorka Sanja Domazet i Gordana Milosavljević, urednica u Službenom glasniku. Razgovaralo se o ruskim pesnicima Jesenjinu i Josifu Brodskom. Čvorišne tačke razgovora su bile njihov odnos prema domovini, politici, erotici i život u egzilu, ali i o psihološkim i duševnim lomovima ova dva pesnika čije biografije ni malo nisu bile jednostavne. Takođe, zastupali su različite pesničke tematske okvire, jer dolaze iz različitih epoha, ali su imali i mnogo dodirnih tačaka na univerzalne teme što ih i čini besmrtnim pesnicima. Razgovor sa gošćama vodio je bibliotekar Ivan Bazrđan”, naznačava direktorka Matične biblioteke Ljubomir Nenadović iz Valjeva, Violeta Milošević.
Druga polovina valjevskih književnih susreta sledi već večeras, u uobičajeno vreme, od 20 časova. U slučaju kiše, književno veče biće premešten da druge strane zida divnog Dvorišta, u Muzej zavičajnih pisaca.
Ovog 8. jula, sledi Veče sa dobitnikom NIN-ove nagrade Marinkom Arsićem Ivkovim o čijem stvaralaštvu govore profesor dr Aleksandar Jerkov i književni kritičar i eseista Mladen Vesković.
U sredu, 9. jula, od 20 časova, Pisma radosti i bola Desanke Maksimović, o čemu govore profesor dr Zorana Opačić i dr Svetlana Šeatović, upravnica Zadužbine Desanka Maksimović u Beogradu.
U završnici ovogodišnje Book-e u Dvorištu, u četvrtak, 10. jula, od 20 sati, o pitanju Zašto čitati klasike srpske književnosti? govori profesor dr Branko Vraneš.