Dejan Lekić autor Ekstremne ekologije o zajedničkim pristupima za rešavanje zagađenja životne sredine
Autor objektiva
09/12/2024
Dejan Lekić xEco učestvovao je na Regionalnom sastanku o zajedničkim pristupima rešavanju zagađenja životne sredine i konceptu Jedno zdravlje na Zapadnom Balkanu. Naglašava da posebnu pažnju privlači obuhvatno instraživanje Klaudia Belisa o proceni uticaja aerozagađenja na zdravlje, kao i procena troškova nastalih kao posledica zagađenja vazduha.
Na osnovu istraživanja, Valjevo je na šestom mestu prema mortalitetu, iza Beograda, Sarajeva, Niša, Novog Sada i Prizrena.
U organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) u Sarajevu je 4. i 5. decembra održana konferencija pod naslovom “Regionalni sastanak o zajedničkim pristupima rešavanju zagađenja životne sredine i konceptu Jedno zdravlje na Zapadnom Balkanu” (Regional meeting on Collaborative Approaches to Environmental Pollution and One Health in the Western Balkans) uz učešće predstavnika nadležnih za pitanja zaštite životne sredine u državama Zapadnog Balkana odnosno predstavnika mnogih relevatnih agencija Ujedinjenih nacija – UNEP, WHO, UNDP, UNICEF, UNECE, UN WOMEN i drugih.
Dejan Lekić, autor portala xEco – Ekstremna ekologija iz Beograda za portal Objektiva.rs prenosi zaključke o aerozagađenju sa proteklog skupa u Sarajevu.
“Imajući u vidu da se region zapadnog Balkana suočava sa ozbiljnim ekološkim izazovima, od zagađenja vazduha do upravljanja opasnim otpadom organizatori su prepoznali potrebu za primenom integrisanih strategija. Tako je ova konferencija okupila zainteresovane strane radi zajedničkog delovanja na rešavanju problema vezanih za hemikalije, otpad i zagađenje, kroz pristup Jedno zdravlje (One Health) koji prepoznaje povezanost zdravlja ljudi, životinja i životne sredine kao i identifikacija konkretnih strategija za rešavanje ovih izazova na Zapadnom Balkanu uz osnovni cilj definisan kao unapređenje zdravlja zajednice, zaštita ekosistema i podrška održivom razvoju.
Okupljeni na dvodnevnoj konferenciji stručnjaci iz različitih oblasti su analizirali uticaj zagađenja na zdravlje i posebno istakli značaj integrisanog pristupa za smanjenje negativnih efekata i unapređenje održivosti.
Po mnogo čemu se posebno izdvojila prezentacija gospodina Klaudia Belisa iz Zajedničkog istaživačkog centra Evropske komisije (Joint Research Centre – European Commision) koji je predstavio rezultate istraživanja koje se fokusiralo na stanje kvaliteta vazduha u 26 gradova u državama Zapadnog Balkana odnosno rada pod naslovom “Procena uticaja na zdravlje i troškova koji se mogu pripisati zagađenju vazduha u urbanim područjima koristeći dva različita pristupa. Studija slučaja na Zapadnom Balkanu” (Assessment of health impacts and costs attributable to air pollution in urban areas using two different approaches. A case study in the Western Balkans) (https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0160412023006207?via%3Dihub), napominje Lekić.
Od 26 gradova Zapadnog Balkana, Valjevo je na petoj poziciji (iza Beograda, Niša, Novog Sada i Sarajeva) finansijskih troškova prouzrokovanih aerozagađenjem.
“Rezultati ovog istraživanja su u najmanju ruku zastrašujući. Naime, prema rezultatima predstavljenim u pomenutom radu, posledice povišenih koncentracija samo suspemndovanih čestica prečnika 2,5 mikrona (PM2.5) su u toku jedne godine (2019) u 26 posmatranih tačaka došli do “troškova” odnosno materijalno iskazanih negativnih posledica u iznosu između 7,8 i 9 milijardi evra.
Takođe, rad detaljno prikazuje analizu izvora zagađujućih materija procenjujući da najveći doprinos emisijama PM2.5 čestica daju: različite vrste sagorevanja vezana za stanovanje (mala i srednja ložišta) 48%, Industrija 19%, Poljoprivreda 10%, Saobraćaj 6% i drugi izvori 17%.
Kroz analizu izvora PM2,5 rad u zaključku ukazuje da je smanjenje emisija iz domaćeg i industrijskog energetskog sektora od suštinskog značaja za postizanje značajnih zdravstvenih i ekonomskih koristi.
Takođe, podvlači se da je potrebno ovaj cilj postaviti kao prioritet, a pre svega sprovesti mere koje promovišu prelazak na obnovljive izvore energije, poboljšavaju efikasnost zgrada i usvajaju najbolje dostupne tehnike za industrijske objekte, kao što je navedeno u Zelenoj agendi za zapadni Balkan.
Nažalost, predstavnici institucija država Zapadnog Balkana su u toku svojih obraćanja, odnosno prezentacija, uglavnom samo afirmativno govorili o rezultatima svog rada, pri tom ni jedan jedini put ne povezujući pitanje zagađenja vazduha i javnog zdravlja te su na taj način u potpunosti ignorisali još jednu od činjenica navedenih u ovom radu – smrtnost usled povišenih koncentracija PM2.5 čestica je 2,5 puta veća na Balkanu nego u Evropskoj Uniji.
Imajući ovo u vidu postavlja se jednostavno pitanje: Da li države Zapadnog Balkana uopšte imaju kapacitet da se problemom zagađenja vazduha i generalno zaštite životne sredine bave na integralan, multidisciplinaran i sveobuhvatan način ili ćemo u ovoj oblasti svaki napredak zasnivati na pomoći međunarodnih organizacija i Evropske Unije?”, zapitao je Dejan Lekić nakon konferencije o zajedničkim pristupima rešavanju zagađenja životne sredine i konceptu Jedno zdravlje na Zapadnom Balkanu koju je početkom meseca organizovao UNEP u Sarajevu.