- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Izložba “Vreme nevreme” u Modernoj galeriji Valjevo – Simbolika iskustva ovekovečena u skulpturama
Izložba “Vreme nevreme” u Modernoj galeriji Valjevo – Simbolika iskustva ovekovečena u skulpturama
By objektiva
on 05/04/2025
U Modernoj galeriji Valjevo svečano je otvorena izložba “Vreme – nevreme” Tamare Rakić. Izloženi opus je sastavljen od izabranih skulptura, nastalih od 2012. do 2025. godine, i crteža urađenih od 2011. do 2022. godine.
Skulpture i crteži komplementarno izražavaju stvaranje novih transforativnih svetova, pored ostalog napominje Jelena Matić, autorka teksta Onomatopeja u pretećem katalogu izložbe Vreme – nevreme, koji je objavila Moderna galerija iz Valjeva.
“Ovo kratko izlaganje možemo započeti rečenicom: skulpture i crteži Tamare Rakić su reprezentacije pasa, u nadi da ćemo opisati jedan simbolički sistem. Međutim, svakom upotrebom termina reprezentacija u govoru o likovnim umetnostima pokrenu se pitanja važna za teoriju i istoriju umetnosti: šta to znači za sliku ili skulpturu kada kažemo da predstavlja nešto; šta to znači za sliku kada kažemo da je realistična i kakvu ulogu ima svojstvo narativnosti u slikama i skulpturama u kojima prepoznajemo mimetičku referencijalnost. Odgovori na ova pitanja zasnovana su na argumentima koji se pozivaju na interpretaciju svojstava umetnosti i njenog odnosa prema realnosti, odnosno načinima tumačenja iste. Govor o skulpturama i crtežima Tamare Rakić, selektovanim za ovu izložbu počiva na uvidu o ponavljanju jednog motiva i njegovim mogućim supstitucijama sličnim onima koje su prisutne u metaforama kao jednom od oblika saznavanja.
Ako bismo u jednoj rečenici pokušali da sumiramo ideje na kojima počivaju skulpture Tamare Rakić mogli bismo se poslužiti primerom u kom je pas predmet lingvističke analize filozofa Baruha Spinoze. Ilustracija pas − znak nebeski i pas – životinja koja laje poslužila je ovom filozofu kako bi predočio da su razum i volja Boga odvojeni od razuma i volje ljudi, te da bi se oni međusobno mogli slagati samo po imenu. U njegovom primeru homonimije, problem imena ukazuje na semantičke razlike u okviru istog označitelja. Spinozino tumačenje istim imenima pripisuje različito značenje uslovljeno ontološkim statusom predmeta. I u skulpturama Tamare Rakić postavlja se pitanje ontološkog statusa jednog elementa stvarnosti － životinje psa －odnosno njegove reprezentacije. Život ovih skulptura se odvija na putu između psa – znaka nebeskog i psa − životinje koja laje tokom kojeg pojam reprezentacije zadobija nove sadržaje.
Skulpture i crteži Tamare Rakić učestvuju u premetanju pojmova koje je prisutno u jeziku svaki put kada se pozivamo na životinje – od kartezijanskog razumevanja životinja kao automata mechanica i pitanja: da li je pas za čoveka znak za animalnosti i nemuštost spram kojeg stoji razum i jezik čoveka kao poligoni za utvrđivanje distinkcija i identifikacija do savremene borbe za prava životinja (u kojima pas ima status amblema).
Prikaz psa prisutan je u likovnim umetnostima od antike, bivajući deo religioznih, istorijskih ili žanr kompozicija. Asocijacije i konotacije koje vezujemo za psa su bogate i negativnim i pozitivnim uverenjima.
Jedan od razloga Tamarinog odabira skulpture kao oblika likovnog istraživanja odgovara protejskoj prirodi skulpture kojoj je postmodernizam ponudio nova lica.
Mogućnost upotrebe termina skulptura uslovljen je stalnim redefinisanjem njegovog opsega i sadržaja. Istorija umetnosti svedoči o brojnim modifikacijama klasične definicije skulpture kao umetnosti likovnog izražavanja trodimenzionalnim formama izvedenim u čvrstom materijalu. Takvo pretežno materijalističko određenje, centriralo je pitanje prostornih odnosa kao okosnicu istraživanja skulpture. Avangardni i neoavangardni pokreti, u skladu sa svojim projektima, redefinisali su skulptoralne prakse. Polazeći od Dišanovog koncepta ready-made objekata, svaki predmet mogao je postati (ne)umetničko delo, prema tradicionalnoj klasifikaciji označeno kao skulptura. Kako je termin skulptura spram savremenih umetničkih praksi postao neadekvatan označitelj, termin instalacija pokazao se korisniji svojom sposobnošću da obuhvati različite (neo)avangardne koncepte. Kada govorimo o radovima Tamare Rakić, terminološka dilema se razrešava primenom termina sa najširim značenjem – skulptura − pozivajući se na argumente komponovanja elemenata i oblike njihovog povezivanja koji su bliži tradicionalnom razumevanju skulpture.
Možemo reći da se Tamara Rakić oslanja na modernističko razumevanje umetnosti. Ona skulpturu interpretira kao crtež u prostoru preispitujući tradiciju prikaza psa u istoriji umetnosti i inovacije koje su u skulpturu uneli umetnici Alberto Đakometi i Beri Flanagan. (Još jedan umetnik, Džef Kuns je u okvirima neoavangardnih ideja proslavio skulpturu psa, na prvom mestu ironijom i cenovnikom, praveći seriju skulptura Balloon Dog.)
Selektovana su dela koja svedoče o spoju ekspresionističkih i manirističkih postulata u kreiranju forme. Na osnovu formalnih karakteristika, skulpture Tamare Rakić mogu se podeliti u dve grupe. Prvu grpu determiniše dominacija izduženih formi, zamišljenih kao linije koje dele prostor na ravni, više nego kao volumeni koji ga zauzimaju. Odnos površina i linija vođen je minimalističkim načelima. Svetlost naglašava fakturu materijala i formira igru senki. Senka je inherentni element skulpture koji dovodi do njenog udvajanja. Skulptura se pojavljuje kao crtež na površini zida kojem odgovara objekat u prostoru – prizori sličani onima iz opisa Platonovog mita o pećini. Pokušaj da se predstavi pokret važno je svojstvo ove grupe skulptura. Za razliku od futurističkih načela u okviru kojih lepota pokreta i njegove brzine rezultira rastakanjem naglašenog volumena u prostoru, pokret u skulpturama Tamare Rakić je akrobatski poput onog na freskama u Knososu. Drugu grupu (članovi drugog skupa su skulpture: Mirni protest I, Mirni protest II, Mirni protest III, Porodični portret, Vremenski putnici) skulptura karakteriše statičnost vezana za opredeljenje ka tradicionalnim predstavama bista sa nezaobilaznim elementom postolja, čija simbolika je uvek bila važna u tumačenju javnih spomenika i funkcionisanju skulpture u javnom prostoru.
Za obe grupe, nastale ovom uslovnom podelom, svojstveno je grupisanje entiteta i njihovo uključivanje u različite kontekste, pa su stoga retki oni samostalni u svom delovanju. Ciklus skulptura Mirni protest, Vremenski putnici i Porodični portret biste su grupisane u nizovima, nekada kao jedan red, a nekada, ostavljajući utisak šahovskih figura, raspoređene su u više redova. Skulpture Pljušti ko iz kabla, Kapljica koja ide na gore, Ključari, skupovi su čiji elementi − figure pasa stilizovane do apstrakcije − označavaju ponavljanje istih radnji.
Tamara učestvuje u prevođenju zvukova nemuštih u likovni jezik, i čini da implicitno priznanje postojanja jezika onima koji ga zvanično nemaju postane moguće praveći nova imena za skulpture koje kao da govore”, rekla je istoričarka umetnosti Jelena Matić povodom izložbe Vreme – nevreme.
U središtu umetničke pažnje Tamare Rakić su njeni ljubimci psi, tako da iskustvo ovekovečava umetničkim delima. Likovna kritičarka Jelena Matić proces opisuje rečima: “Struktura tog prenosa otkriva nam veze između različitih znakovnih sistema i načina označavanja − put od životinje do simbola.”
Pred prvu samostalnu izložbu u Modernoj galeriji u Valjevu umetnica Tamara Rakić o svojim ostvarenjima, pored ostalog kaže da se trudi da putem radova iskaže svoja osećanja: “Odavno sam izabrala formu koju najviše volim i ovo traje. Forma je elegantna, vuče me”, pojasnivši da voli pse i razume šta joj ljubimci poručuju kroz pokret: “Dobro poznajem anatomiju pasa. A onda, to koristim da izrazim šta ja hoću da kažem, kroz njihov pokret.” Dodavši da kao da smo zatečeni u vremenu apsurad, kaže: “Iskoristila sam mogućnost da kroz naslov kažem ono što mislim”, rekla je Tamara Rakić za valjevske medije neposredno pred otvaranje svoje prve samostalne izložbe, naznačivši da je zadivljena pažnjom koju zaposleni ulažu u perfektno funkcionisanje Moderne galerije u Valjevu.
Podsećamo, Tamara Rakić je rođena 1961. u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek vajarstvo, u klasi profesora Nikole Koke Jankovića, 1985. godine. Magistarske studije završila je u klasi istog profesora 1988. godine. Priredila je 22 samostalne i učestvovala na više od 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 1984. do 2005. godine bila je u statusu samostalnog umetnika. Od 2005. godine zaposlena je u srednjoj školi TEHNOART BEOGRAD škola za mašinstvo i umetničke zanate. Član je ULUS-a od 1986. Status istaknutog umetnika je stekla 2006. godine za doprinos u širenju i razvoju kulture i umetnosti u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je prestižnih nagrada u oblasti skulpture među kojima se izdvajaju nagrada salona SNBA Carrousel du Louvre u Parizu (2004); nagrada Gran Prix za skulpturu, Izložba moderne i savremene umetnosti Evrope, Gallerie Carre a la Farine, Versaj (2005); Zlatno dleto, Prolećna izložba ULUS-a galerija Cvijeta Zuzorić i brojnih drugih.
Skulpture Tamare Rakić nalaze su u muzejskim zbirkama, privatnim kolekcijama i javnom prostoru: skulptura Krug, Bavanište (2018); skulptura Kad je nama vreme stalo…ostalo su događaji, Veliko Gradište (2017); skulptura Mirni protest, Bor (2012); skulptura Samo ljubav, Zlatibor (2011); skulptura Oblak, Aranđelovac (2011); skulptura Ostrvo, Aranđelovac (2010); skulptura Ključari, Bor (2010); skulptura Život, Apatin (2010); skulptura A nije mu teško, Apatin (2010); bista akademika Miloja Vasića, Veliko Gradište (2006); skulptura Savaot, Pristanište Veliko Gradište (2006); skulptura Molba, Dečiji kulturni centar Beograd (2004).
Član je i direktor Internacionalnog simpozijuma skulpture PINKUM od 2014. godine. Učestvovala je u više saziva kao član žirija za ULUS-ovu galeriju i izbor novih članova ULUS-a. Bila je član žirija za odabir umetnika za učešće na Međunarodnoj likovnoj koloniji koju organizuje JU Narodni muzej Veliko Gradište, u saradnji sa Udruženjem likovnih stvaralaca Đura Jakšić iz Požarevca i Udruženjem Fokus-Europa iz Nemačke, na Međunarodnoj likovnoj koloniji ARTEFAKT. Predstavljala je Srbiju na sazivu vizuelnih umetnika u Tunisu (2016), Srbiju i Crnu Goru na izložbi u Luvru u Parizu (2004) i bila predstavnik FLU Beograd na XVIII sazivu Prve likovne kolonije mladih u Ivanjici (1985). O radu Tamare Rakić snimljen je kratkometražni film u serijalu Umetnici, slikari i vajari za Treći program RTS-a (2010).