- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Književniku Draganu Jovanoviću Danilovu uručena Nagrada Desanka Maksimović
Književniku Draganu Jovanoviću Danilovu uručena Nagrada Desanka Maksimović
By objektiva
on 17/05/2025
Književniku Draganu Jovanoviću Danilovu, ovogodišnjem laureatu prestižne nagrade za ukupan doprinos srpskoj poeziji, juče je u Brankovini, 32. godinu, uručena Nagrada “Desanka Maksimović”.
Na konsultacijama koje su elektronskim putem održane u martu i aprilu 2025. godine, Žiri: profesor dr Goran Maksimović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu; profesor dr Đorđe Despić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; profesor dr Branko Vraneš, vanredni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu; dr Slađana Ilić, doktor filoloških i doktor političkih nauka; i Vojislav Karanović, pesnik i urednik Redakcije kulture u Radio Beogradu RTS-a i dobitnik nagrade „Desanka Maksimović“ za 2019. godinu, jednoglasno su izabrali pesnika Dragana Jovanovića Danilova za dobitnika nagrade „Desanka Maksimović“ za 2024. godinu.
U obrazloženju Žirija je navedeno: “Dobitnik nagrade „Desanka Maksimović“, za ukupan doprinos srpskoj poeziji, pesnik Dragan Jovanović Danilov (Požega, 1960), prisutan je u srpskoj književnosti duže od tri i po decenije. Njegov raznovrstan pesnički, prozni i esejistički rad, kao i pisanje likovnih kitika, na kreativan način obilježili su savremenu srpsku književnu i umetničku scenu. Najčešće su prezentovani u književnoj i umetničkoj periodici, a zatim i u pesničkim knjigama, slikarskim katalozima, kao i u romanima i knjigama eseja. Prvu knjigu pesama objavio je 1990. godine. Zastupljen je kao pesnik u više antologija i zbornika. Poezija mu je prevođena na ruski, poljski, engleski, francuski, nemački, italijanski, makedonski, slovenački, bugarski i rumunski jezik. Živi u rodnom gradu i radi u Narodnoj biblioteci u Požegi.
Izdvajamo pesničke knjige: Euharistija (1990), Enigme noći (1991), Pentagram srca (1992), Kuća Bahove muzike (1993), Živi pergament (1994), Evropa pod snegom (1995), Pantokr(e)ator (1997), Glava harfe (sa Divnom Vuksanović, 1998), Alkoholi s juga (1999), Koncert za nikog (2001), Homer predragađa (2003), Gnezdo nad ponorom (2005), Memoari peska (2008), Moja tačka priviđenja (2010), Kad nevine duše odlaze (2011), Vino s vulkana (2012), Simetrija vrtloga (2014), Govoriti s vodopadima (2016), Um podivljale reke (2018), Kanjoni kroz nas (2023). Izbor iz Danilovljeve poezije objavljen je 2019. godine pod naslovom Čuvar beležnice.
Objavio je sledeće romane: Almanah peščanih dina (1996), Ikonostas na kraju sveta (1998), Otac ledenih brda (2009), Talasi beogradskog mora (2016), Šta sneg priča (2016), Jelen noći roman o Savi Šumanović, 2022).
Ukazujemo i na knjige autopoetičkih eseja: Srce okeana (1999), Duhovi Balkana (2019), Živeti u malim gradovima (2021). Pored toga, Danilov je kao likovni kritičar i esejista objavio monografije o slikarima: Vasiliju Dolovačkom, Ljubodragu Jankoviću Jaletu, Željku Đuroviću, Predragu Vukičeviću, Zoranu Nastiću, Damjanu Kovačeviću, Dragoslavu Živkoviću i Lazaru Vozareviću. Napisao je i više od tri storine tekstova za kataloge likovnih izložbi.
Dobitnik je više uglednih pesničkih nagrada: „Brankove nagrade“, „Zmajeve nagrade“, „Vasko Popa“, „Branko Miljković“, „Meša Selimović“, „Zlatni suncokret“, „Oskar Davičo“, „Branko Ćopić“, „Stevan Pešić“, „Prosvetine nagrade“, „Risto Ratković“, „Jefimijin vez“, „Pesma nad pesmama“, „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića“, „Dimitrije Mitrinović“, „Laza Kostić“, „Momo Kapor“, „Đura Jakšić“, „Disove nagrade“, „Velike bazjaške povelje“ i više drugih međunarodnih priznanja u Italiji, SAD, Tunisu i sl. Zbirka pesama Balkańska sjesta, objavljena u poljskoj izdavačkoj kući Ruthenus – Rafal Barski (Krosno, 2023), u prevodu Olge Lalić Krovicki, ušla je 2024. godine u uži izbor za međunarodnu nagradu „Vislava Šimborska”.
Objavljeno je više književnokritičkih ogleda o stvaralaštvu Dragana Jovanovića Danilova, a ovde posebno ukazujemo na knjige: Dvanaest i po krugova protrčavanja kroz poeziju D. J. Danilova (autori Vladan Panković i Nikica Banić) (2003), Poezija Dragana Jovanovića Danilova (zbornik radova povodom dobijanja „Zmajeve nagrade“ u izdanju Matice srpske, 2014), Kaligrafija metafore (autor Stojan Đorđić) (2017), Danilov Homer predragađa (autor Bogomir Đukić) (2021), tematski dvobroj časopisa Sent (broj 56/57, 2021), posvećen je recepciji poezije Dragana Jovanovića Danilova na stranim jezicima.
Suština pesničke poetike Dragana Jovanovića Danilova počiva na doživljaju lepote kao „cvetanju bića“ (Plotin), kao i interpretaciji raznolikih životnih iskustava koja su nataložena u tom biću. Za Danilova je nastanak pesničkog nadahnuća, kao i sam čin stvaranja pesme, spontani i iznenadni događaj ravan buktinji, dok su pesnički doživljaj i pesnička imaginacija istovremeno potkrepljeni snažnim emocijama i preciznim vizuelnim senzacijama. Upravo je u tom ukrštanju subjektivnog i objektivnog doživljaja sveta u sebi i sveta izvan sebe sadržana ona autentična iskra stvaranja, u koju pesnik nastoji verovati, ali je mora i neprestano preispitivati. Senzacije iz spoljašnjeg sveta i intimni lični doživljaji, podjednako iz sveta uspomena vezanih najčešće za detinjstvo i mladost, kao i za aktuelnu živu stvarnost, izvori su najpouzdanijeg i neposrednog pesničkog nadahnuća. Iz spoljašnjeg sveta istovremeno izranjaju iskustva iz neposrednog okruženja, iz užeg i šireg zavičaja, kao i iz udaljenih, često i sasvim nepoznatih i egzotičnih podneblja. Intimni doživljaji iskazani su kroz ukrštanje dionizijskog i apolonijskog nadahnuća, kroz snažne sudare telesnog i duhovnog, kroz direktno ukrštanje i prožimanje ozbiljnog i smešnog. U tom kontekstu, za Danilova poezija izrasta u sveobuhvatni plašt koji pokriva celokupan čulni i spoznajni svet, a jezik poezije izrasta u najdublji vid i umetničko sredstvo prodora u taj spoznajni svet.
Navodimo i neke od reprezentativnih Danilovljevih pesama: „Memoari peska“, „Dlanovi“, „Vino sa vulkanskih ostrva“, „Na Salominoj činiji“, „Temelj“, „Veliki pesnici“, „Zvona za Balkan“, „Beseda o prvom grehu“, „Čuvar stada“, „Popodne sa golubovima“, „Šampanjac“, „O vučjim tragovima, o materici i ruži“, „Vrtoglavi tekst“, „Harfa i prsti“, „Reči strašnije od vejavice“ i sl.
To su samo neki od poetičkih i umetničkih argumenata kojima smo se rukovodili prilikom izdvajanja ovoga istaknutog pesnika za ovogodišnjeg dobitnika ugledne književne nagrade “Desanka Maksimović“, navedeno je u obrazloženju.
Zahvaljujući povodom prijema Nagrade, književnik Dragan Jovanović Danilov u svojoj besedi o Desanki Maksimović kaže:
“Kroz liriku Desanke Maksimović provlači se uzvišena poezija strepnje, slutnje, neostvarene ljubavi i žudnje za voljenim bićem. Desanka pokazuje da ljubav nije ništa drugo do jedno neprestano putovanje u drugu osobu, najuzvišeniji pokušaj prirode da ljudsko biće izvede iz sebe i da ga uvede u drugog. U tom smislu ljubav nije moguća drugačije nego kao poistovećenje.
Kod Desanke kao i kod Momčila Nastasijevića ljubav odnosi čovekov duh negde daleko u neslućene daljine, u daleke obzore koji se ne mogu dodirnuti.
Kod Desanke me oduvek fascinirala ta lakoća izricanja, a kad kažem lakoća onda tu reč upotrebljavam u njenom ritualnom značenju, a ne u vrednosnom smislu. Ne znam pesnikinju ni pesnika osim možda Miloša Crnjanskog, koja je toliko obljubljena u srpskom narodu. Desanka je pevala „verujem u radost praštanja“. Upravo zbirka „Tražim pomilovanje“ govori o praštanju i mislim da bi svaki Srbin, pogotovo u ovom vremenu trebalo da pročita ovu knjigu.
Govoriti o Desanki Maksimović to znači govoriti o pesnikinji koja je posedovala dar vesništva. Ona je bila jedna od najprefinjenijih duhova i najuzvišenijih srca u čijem delu se objavljuju zastrašujuće dubine realnosti, ali i onostranih sfera. Njena poezija naučava da nema druge obećane zemlje do one koju čovek može pronaći u sebi samom, u svojoj tradiciji kao mestu odakle ono staro sija jednim novim, oplemenjenim sjajem, u svom srcu. A po pravoslavnoj nauci ljudski um se nalazi u srcu.
Nažalost, po mom osvedočenju poezija Desanke Maksimović nije dovoljno duboko istražena pa zahteva jednu novu esejističku elaboraciju novih generacija mladih kritičara i istraživača književnosti.
Čitajući poeziju Desanke Maksimović otkrio sam ispod njenih stihova jedno dubinsko vrtloženje. I sam sam se okrenuo presnom životnom realitetu i mislim da sam tek tada pronašao sebe kao pesnika.
Poezija po mom poimanju i osvedočenju mora da bude dramatična, da nosi potencijal vrtloga. Pesma treba da odaje vrtloženje, egzistencijalnu potresenost. Poezija koja nije dramatična je neodgovorna. Pesme pišem zato da zapušim otvore kroz koje duva besmisao. U pravoj poeziji mora da se vidi zagrljaj života i smrti. Najbolje moje pesme su one u kojima sam izbegao preteranu kultivisanost i koje izgledaju kao da su odvaljenje od tela. Pisanje poezije je kao i tango – ples oko nečeg nedostupnog. Svaka pesma je oblik oproštaja sa životom. Za mene poezija je najviši stepen pripreme za odlazak sa ovog sveta.
Verujem u veliku budućnost poezije zato što je poezija spor medij. A sve što je sporo to je i dugovečno. U ovom svetu u kome je toliko toga opustošeno, sjaji još samo poezija. Poezija je borba za dušu.”
Nakon poetskog časa valjevskih učenika na Trgu pesništva kraj spomenika u liku Desanke Maksimović u Valjevu, u skladu sa tradicijom, u Brankovini je prvo položeno cveće na humku velike poetese čija je misaona poezija jednako bliska svim generacijama čitalaca, zauzimajući važno mesto na stranicama svetske lirike 20. veka.
Povodom svečanosti uručenja nagrade, održanoj u biblioteci škole iz 1894. godine, prisutne su pozdravile upravnica Zadužbine “Desanka Maksimović” iz Beograda dr Svetlana Šeatović, predstavnik Lokalne samouprave Valjeva Saša Đoković i direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” iz Valjeva, Violeta Milošević.
“Časni oci, poštovana porodico Desanke Maksimović, uvaženi dobitniče nagrade i ostali književnici, predstavnici javnih institucija i organizacija, dragi profesori i đaci!
U ime organizatora današnje svečanosti, Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“, želim svima toplu dobrodošlicu u Brankovinu, na trideset drugu dodelu pesničke nagrade Desanka Maksimović.
Brankovina i Valjevo pamte i beleže čitavu plejadu pesnika koji su se posednjih decenija ovde okupljali povodom koji je upisan u istoriju srpske kulture. Desanki u čast, Valjevo i Zadužbina Desanka Maksimović čuvaju sećanje i neprocenjivu kulturnu baštinu koju nam je ona ostavila, da nas po njoj prepoznaju u Srbiji, a jednako i u svetu.
Sa nadom i uverenjem da će se generacije koje dolaze, prema kulturnoj ostavštini Desanke Maksimović i njenoj Zadužbini, odnositi sa dužnim poštovanjem i da će nastaviti da adekvatno pomažu rad ove važne kulturne
institucije, zahvaljujem Gradu Valjevu na pokroviteljstvu i podršci.
Pesniku, Draganu Jovanoviću Danilovu, dobitniku priznanja – čestitam! A svima, koji su sa nama u Brankovini, želim lep dan u ovoj posebnoj atmosferi sećanja i proslave pobede kulture nad prolaznim vrednostima”, rekla je Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke iz Valjeva.
Svečanost uručenja književne nagrade “Desanka Maksimović” u Brankovini su svojim programom “Rađanje pesme” uveličali učenici Valjevske gimnazije, dok su je muzički oplemenili učenici škole “Živorad Grbić” iz Valjeva.
Uručenje prestižne nagrade “Desanka Maksimović” za ukupan doprinos srpskoj poeziji tradicionalno priređuju Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović” iz Valjeva i Zadužbina “Desanka Maksimović” iz Beograda, u saradnji sa Valjevskom gimnazijom i Narodnom bibliotekom Srbije, a pod pokroviteljstvom Grada Valjeva. U predstojećem periodu, u sklopu uručenja Nagrade, Narodna biblioteka Srbije u Beogradu će održati okrugli sto o poeziji Nikole Vujčića, laureata za 2023. godinu.
Naslovna fotografija – Uručenje nagrade “Desanka Maksimović” – foto Ivan Simić