- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Kvalitet valjevskog vazduha – Ne zagađuju samo kotlarnice i “Krušik”, gasove ispušta i deponija
Kvalitet valjevskog vazduha – Ne zagađuju samo kotlarnice i “Krušik”, gasove ispušta i deponija
By objektiva
on 28/10/2024
Nakon prekida u petak, danas je nastavljeno zasedanje Skupštine Grada Valjeva. Razvila se diskusija povodom usvajanja Plana kvaliteta vazduha do 2027. dokumenta koji je trebalo da bude izrađen i usvojen pre dve godine. Tačka Dnevnog reda je danas usvojena uz 27 glasova za.
Na kraju diskusije, gradonačelnik Valjeva, Lazar Gojković, za skupštinskom govornicom napominje da to nije političko pitanje, naglasivši da je gasovod stigao u Valjevo, do industrijske zone. Napominjući da je naredne godine očekivano otvaranje deponije u Kaliniću, naglašava da je, pored brze saobraćajnice, gasovod veoma važan: “I tu nam trebate svi, da svako ubedi svog komšiju da se priključi na gas. Samo tako ćemo smanjiti aerozgađenje u Valjevu. Intenzivno radimo na tome da pređemo u drugu fazu. E tu nam trebate svi, nema politike. Ogroman, skup projekat, skupa je i druga faza”, rekao je Gojković.
Doktor Zoran Živković, potpredsednik Skupštine Grada Valjeva, govoreći o Planu kvaliteta vazduha za 2024 – 2027. je rekeo: “Kao osnovnom dokumentu za upravljanje kvalitetom vazduha na lokalnom nivou, obuhvata sve zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji dovode do njegovog zagađenja, koji je usvojilo Ministarstvo životne sredine 24. maja ove godine.
Podsećanje – Već 63 dana aerozagađenja, vazduh u Valjevu među 10 najzagađenijih u ex-Yu – ovde
Jasno je zbog čega je ovaj Plan za Grad Valjevo značajan, posebno kada se zna da u kategorizaciji 10 gradova u Srbiji sa najvećim brojem dana aerozagađenja, nalazimo se trenutno na trećem mestu”, napominje dr Živković, podsetivši da je dozvoljeni godišnji limit 35 dana i da je 16. februara ove godine Valjevo bilo najzagađeniji grad na svetu; potkrepivši izlaganje podacima o višestrukoj štetnosti aerozagađenja po zdravlje, i uz podsećanje da su u Valjevu najzastupljenije plućne bolesti:
“Zbog čega je sve ovo bitno? Pa, po obimu oboljevanja u ovom gradu, na prvom mestu se nalaze respiratorne infekcije, na drugom maligniteti pluća, na trećem poremećaji urinarnog trakta, na četvrtom poremećaji srca i šlogovi, i na petom metabolički poremećaji”, pored ostalog rekao je dr Zoran Živković, potpredsednik Skupštine Grada Valjeva.
Prethodno, u diskusiju su se uključili odbornici opozicionog “Svanuća”. Goran Gavrilović podseća na (ne)urađeno u proteklim godinama, napomenuvši da Grad Valjevo kao vlasnik 20% akcija firme, ima pravo da zatraži zvaničnu informaciju o upotrebljavanim energenta, na šta je dobio odgovor da je Krušik prešao na kvalitetniji, rumunski ugalj.
Dušan Mišković iz “Svanuća”, naglašava da se potencira na izgradnji infrastrukture i objekata za decu, ali da je od primarnog značaja pitanje kakav vazduh udišemo.
Marija Andrić, odbornica “Svanuća” je naglasila da govori o temi sa 113. strane akta koji je na dnevnom redu: “Na predlog da se na gradskoj deponiji predvidi postavljanje novih filtera, dobijen je odgovor da se predlog odbacuje jer nije predmet nacrta Plana kvaliteta vazduha. Obrazlažući, Marija Andrić navodi: “Razgradnjom organske komponente u čvrstom komunalnom otpadu, nastaje deponijski gas, uglavnom metan i ugljen dioksid, a ima i vodonik sulfida i amonijaka. Da bi ovi gasovi bezbedno odlazili u atmosferu, ugrađuju se tzv. biotrnovi. Na našoj deponiji bilo je postavljeno 20 biotrnova, ali ih je u julu 2019. pronađeno samo tri jer su ostali vrlo stručno i odgovorno, zatrpani”, pored ostalog rekla je Andrić, naglasivši da, pri razmatranju kvaliteta vazduha, deponija ne sme biti izostavljena.
Nemanja Jakovljević, odbornik “Svanuća” napominje da je neophodna kontrola. Prvo je pitao da li su novosagrađene zgrade priključene na toplanu. Zatim pita ko će to da kontroliše i da li je tačna informacija da u Grad Valjevo, već šest meseci nema rukovodioca inspekcijski poslova, očekujući odgovor kada se načelnik vrati na zasedanje. Pri tome pohvalivši prisustvo pomoćnika gradonačelnika tokom rada Skupštine, primetivši: “Nema minstara gradskih, posebno ovih plaćenih članova Gradskog veća. Ali, nije to sad tema, to je obaveza prema građanima. Zamolio bih da sledeći put dođu i prisustvuju sednici Skupštine”, napominje Nemanja Jakovljević iz “Svanuća”.
Ivan Manić, odbornik “Svanuće” napominje da postoji veliko interesovanje za datu temu, pri tome izražavajući zabrinutost da li postoji politička volja d Planu bude sproveden u delo, podsetivši na događanja u vezi dokumenta za period od 2016. do 2021. godine. Pri tome naznačava: “Pohvaliću i svoju organizaciju Lokalni front Valjevo koja je pokazala kako građanska inicijativa može da promeni stvari, za sve one koji veruju da u ovoj zemlji, kojom se ovako vlada, ne može”, rekao je Manić.
Na početku diskusije, Aleksandar Đukić, odbornik opozicionog “Svanuća” je rekao: “Pred nama je dokument koji zbog svoje važnosti zaslužuje da ima sopstvenu sednicu Skupštine grada, a ne da bude tek jedna od 62 tačke na dnevnom redu.
Prošle nedelje Grad Valjevo je već dostigao broj od 73 dana sa nedozvoljenom koncentracijom štetnih čestica u vazduhu u 2024. godini. Podsećam vas da je dozvoljeni limit 35 dana u toku godine. Znači, već sada smo dvostruko premašili taj broj, a do kraja godine ima još dovoljno hladnih dana da taj broj možda pređe i 100 dana udisanja opasnog vazduha.
Stanje je, dakle, ozbiljno i od svih nas zahteva ozbiljan pristup rešavanju ovog problema koji pogađa sve građane. Koliko smo zaista ozbiljni u tome?
Hajde da se podsetimo originalnog naziva ovog dokumenta. Taj naziv je bio PLAN KVALITETA VAZDUHA 2022 – 2027. Pošto su probijeni svi mogući rokovi za njegovu izradu i usvajanje, pribeglo se triku promene imena i skraćenju perioda njegovog važenja. Sve to da se ne bi videlo koliko se kasni sa ovim dokumentom.
Zato danas imamo ovako skraćeni Plan kvaliteta vazduha za period 2024 – 2027. Pa čak ga i tako skraćenog usvajamo na kraju 10. meseca godine u kojoj bi on trebalo da počne da se primenjuje od njenog prvog dana.
Ne znam zašto je rukovodstvo Grada Valjeva već godinama u svađi sa planskim dokumentima, pa gotovo svi neverovatno kasne. Plan kvaliteta vazduha, evo, kasni 3 godine, a Plan razvoja grada Valjeva za period 2023 – 2033, kao najvažniji planski dokument našeg grade, je počeo da se pravi prošle godine u martu. Rok za izradu tog dokumenta bio je 12 meseci i istekao je u martu ove godine. Da ne govorimo o tome da je taj dokument trebalo da bude gotov do početka 2023, jer je tada trebalo da počne da se primenjuje. U ovom trenutku kasni već 2 godine. Još ga nismo videli, a kada li ćemo tek početi da ga primenjujemo?
No, vratimo se Planu kvaliteta vazduha koji kasni 3 godine. Kakvu to poruku ovim kašnjenjem gradska vlast šalje građanima? Da li im uliva nadu da će problem aerozagađenja biti rešen? Kako građani ozbiljno da shvate plan koji se donosi za period koji je već delimično prošao? Planovi se prave za vreme koje dolazi, a ne za vreme koje je prošlo.
Planovi inače služe da se na bazi analize aktuelnog stanja kroz određene mere i aktivnosti postignu unapred definisani ciljevi.
Kada je u pitanju analiza stanja, i sam Plan kvaliteta vazduha 2024 – 2027. otkriva jednu veoma gorku istinu o tome koliko se i kako gradska vlast prethodnih godina borila protiv aerozagađenja. Na strani 129 ovog dokumenta možemo da pročitamo i sledeću rečenicu:
S obzirom da se radi o izuzetno ozbiljnoj temi koja ima tako strašan uticaj na zdravlje ljudi u ovom gradu, da li osećate bar trunku odgovornosti što do sada borba protiv aerozagađenja gotovo da nema nikakvog efekta? Vi ste na vlasti poslednjih 12 godina, a rezultata nema.
Plan mora da da odgovor na pitanje kakvi će i koliki rezultati biti postignuti tokom njegovog važenja i primene. Ovaj Plan kvaliteta vazduha nigde ne kaže kakvi će biti konkretni efekti njegove primene. Nema kvantifikovanih rezultata, očekivanih brojčanih i merljivih vrednosti poboljšanja na osnovu kojih ćemo moći da merimo uspešnost ovog Plana. Da li će na kraju 2027. godine broj dana sa povećanom koncentracijom štetnih čestica i vazduhu biti bar ispod ovih 73 koje smo već sada dostigli u 2024? Plan nam ne daje ništa na osnovu čega možemo da merimo da li je bio dobar ili nije. Pravljen je izgleda reda radi, da ga kao Grad imamo i da se ispuni zakonska obaveza.
Mere i aktivnosti koje se planiraju u jednom ovakvom dokumentu obično imaju svoje indikatore koji su najčešće brojčani. Na osnovu toga onda znamo da li je neka mera sprovedena u skladu sa planom ili nije. Najveći broj mera u ovom Planu nema definisane brojčane vrednosti indikatora. Oni su opisni i napravljeni su tako da se ne može precizno oceniti da li je plan realizovan uspešno ili ne.
Tako, recimo, za meru „Gašenje kotlarnica“ kao indikator imamo navedeno „broj ugašenih kotlarnica na fosilna goriva“, ali nigde nije definisan očekivani broj kotlarnica koje će biti ugašene.
Sa ovako definisanim indikatorom i jedna ugašena kotlarnica može da znači da je mera uspešno sprovedena.
Uzgred, da li znamo koliko je novoizgrađenih zgrada u Valjevu priključeno na toplanu? Da li su sve novoizgrađene zgrade i one koje su u izgradnji (a gde ima uslova za priključenje) zaista i priključene?
Nejasne su i mere obaveštavanja građana i postupanja u danima kada su vrednosti aerozagađenja daleko iznad dozvoljenog nivoa.
Pre desetak godina sam boraveći u Kini imao priliku da vidim da su u Pekingu u zavisnosti od nivoa aerozagađenja bili definisani setovi mera koji su se odmah sprovodili. Postojala su tri nivoa mera poređanih od najmanje do najviše restriktivnih kako bi se u odnosu na vrednost aerozagađenja uticalo na njegovo smanjenje i zaštitilo zdravlje građana.
I još nešto, u Pekingu su za period 2013 – 2021. u njihovoj strategiji koju su nazvali „Rat protiv zagađenja“ bili zacrtani vrlo konkretni ciljevi: smanjenje PM 2,5 čestica za 25% i smanjenje PM 10 čestica za 34%.
Mi to ovde nemamo precizno definisano. Ostaje nam da se nadamo da ćemo postići nekakve rezultate, ali ne znamo kolike. Mi kao građani ne znamo ni kako da postupamo u danima kada su vrednosti aerozagađenja visoke. sem da ostanemo u svojim kućama i stanovima, a nema ni definisanih mera kako da se odmah utiče na spuštanje tih visokih vrednosti.
Sve u svemu, kada se ovako definišu ciljevi i rezultati onda se govori o loše napravljenom planu. A ovde se radi o planu o kojem je trebalo da raspravljamo u oktobru, ali 2021. godine i koji je već uveliko trebalo da se sprovodi.
Važno pitanje svakog plana jeste i ko će i kako pratiti njegovo sprovođenje.
Predviđeno je formiranje Radne grupe za praćenje realizacije Plana kvaliteta vazduha „koju čine svi prepoznati nosioci aktivnosti iz Akcionog plana“. To otprilike znači da će u toj Radnoj grupi biti predstavnici Grada, gradskih komunalnih preduzeća i Zavoda za javno zdravlje. Ono što bih vam predložio jeste da u tu Radnu grupu uključite i predstavnike formalnih i neformalnih grupa građana koji se već godinama unazad bave pitanjem aerozagađenja i imaju određena znanja i iskustva koja mogu da budu veoma korisna. Oni će vam ujedno biti i neka vrsta korektivnog faktora koji će vam pomoći da rezultati sprovođenja Plana budu što bolji.
Na kraju, ovaj Plan kvaliteta vazduha 2024 – 2027. je mogao i morao da bude mnogo bolji. Vi ćete ga danas svakako usvojiti. Mi ćemo kao odbornička grupa „Svanuće“ biti uzdržani.
Naravno, u vremenu koje dolazi pomno ćemo pratiti realizaciju ovog dokumenta. Znajte da ćemo analizirati svaki korak koji napravite i insistirati na realizaciji aktivnosti. Sa pitanjem aerozagađenja jednostavno nema igranja.
Isuviše je važno za sve naše sugrađanke i sugrađane.
Ono što od vas kao građanin Valjeva i kao odbornik zahtevam, jeste da veoma ozbiljno shvatite i ovaj dokument i problem kojim se on bavi. Ja kao Valjevac želim da vazduh u Valjevu ne bude opasan po život. Verujem da svi to želimo.
Nije svejedno koliko će borba protiv aerozagađenja trajati. Ona mora maksimalno da se ubrza i intenzivira. Svaki dan sa visokom koncentracijom štetnih čestica u vazduhu ozbiljno utiče na naše zdravlje. Statistike koje govore o uticaju aerozagađenja na pogoršanje zdravstvene situacije smrtne ishode kod populacije koja je izložena aerozagađenju su porazne i strašne. Svaki dan sa aerozagađenjem više, znači život u Valjevu manje Zato mi nemamo vremena za neozbiljan pristup i odugovlačenje rešavanja problema aerozagađenja.
Realizacija Plana kvaliteta vazduha i smanjenje aerozagađenja bi morali da budu apsolutni prioritet za gradsku vlast. Hajde da nekoliko godina stavimo po strani neke manje bitne stvari i troškove i da sredstva iz gradskog budžeta u značajnijoj meri usmerimo ka rešavanju pitanja aerozagađenja. Verujem da će to građani razumeti, a siguran sam i podržati. Napravite hrabriji iskorak, jer je on za ovakav problem izuzetno važan. Zapravo, neophodan.
Naravno, potrebno je naći i sredstva iz drugih izvora i tu do izražaja dolazi upravo Plan kvaliteta vazduha. Sredstva iz republičkog budžeta i donatorska sredstva u značajnijem obimu se obično dobijaju tek onda kada postoje planski dokumenti za rešavanje nekog problema. U ovom slučaju, aerozagađenja. Zato je i dodatno sramota što naš Plan kvaliteta vazduha ovoliko kasni.
Aerozagađenje je uz opasnost od otvaranja rudnika litijuma i borata najveći problem koji naš grad ima. Moramo da se izborimo sa aerozagađenjem, ali i sa opasnošću od otvaranja rudnika.
Naša deca neće hteti da žive u gradu u kojem ne mogu normalno da dišu. Neće hteti tu da rađaju i odgajaju svoju decu. Valjevo se između dva popisa stanovnika smanjilo za preko 8000 ljudi. Nastavi li se ovakav trend, naš grad će nestati.
Isto tako, ne zaboravite to, Valjevo može da bude divno mesto za život. Od nas zavisi da li će tako i biti”, rekao je Aleksandar Đukić, odbornik opozicionog “Svanuća”.
Govoreći o indikatorima, Jasminka Nedeljković, odbornica “Svanuća” je rekla: “Već godinama, pri svakoj analizi izvršenja budžeta čuju se u ovoj sali primedbe na izbor
indikatora koji bi građanima na jednostavan i razumljiv način prikazali kakvi su efekti utrošenih sredstava.
Slična primedba pala je i u javnom uvidu u Nacrt plana kvaliteta vazduha. Obrađivačima plana zamereno je da se na nekim mestima pojavljuju samo neprecizni ili opisni pokazatelji (ovo je lepša reč od latinskog indikatora). Kao primer loših pokazatelja navedeni su, recimo, broj ugašenih kotlarnica na fosilna goriva, broj novih priključaka, broj objekata na kojima su sprovedene mere energetske efikasnosti, pa čak i broj inspekcijskih pregleda.
Meni se čini da se najbolji pokazatelji uspešnosti mera predviđenih u akcionom planu mogu veoma lako naći u mesečnim i godišnjim izveštajima Zavoda za javno zdravlje, koje inače grad uredno dobija i objavljuje na svojoj stranici.
Izgleda da te izveštaje niko ne čita u nadležnim službama, inače bismo na osnovu mesečnih izveštaja Zavoda, recimo, mogli dobiti pokazatelje o prosečnom mesečnom sadržaju opasnih materija u vazduhu i, poređenjem sa dopuštenim graničnim vrednostima, i ocenu kvaliteta vazduha u tom mesecu.
Merenja koja obavlja Zavod za javno zdravlje imaju jedan veliki nedostatak: sadržaj čestica PM 10 meri se samo na jednom jedinom mestu, unutar samog Zavoda. Ni na jednom od šest mesta ne meri se sadržaj najopasnijih po zdravlje čestica PM 2,5.
Stoga smatram da je neophodno da se rezultati merenja koja obavlja Zavod za javno zdravlje kombinuju sa podacima sa automatskog mernog mesta u Naselju oslobodilaca Valjeva, čiji rezultati se objavljuju na stranici Agencije za zaštitu životne sredine gotovo u realnom vremenu, odnosno sat ili nešto više po izvršenom merenju. Na tom mestu meri se koncentracija čestica i PM 10 i PM 2,5, ali i još nekih materija, kao što je sumpor-dioksid.
Dakle, uspešnost mera koje budemo, nadam se, preduzimali moći će veoma jednostavno da se meri praktično mesečno. U tom slučaju merenja će pokazivati da koncentracije određene opasne materije beleže konstantan pad u odnosu na odgovarajući period u, na primer, godini pre početka primene ovog Plana.
Praćenje podataka u realnom vremenu otvara još neke mogućnosti: recimo, da se u ovom gradu konačno ispoštuje obaveza iz člana 16 Zakona o zaštiti vazduha i omoguće tzv. namenska merenja u prilikama kada postoji osnovana sumnja da je došlo do zagađenja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi.
Pored toga biće najzad omogućeno i poštovanje člana 23 Zakona o zaštiti vazduha: nadležni organ grada moći će da obavesti građane da je došlo do koncentracije zagađujućih materija opasne po zdravlje i to, kako ovaj član propisuje: putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta ili na drugi pogodan način.
Lično mislim da dnevne novine nisu baš najpogodniji medij za upozorenja ove vrste i nadam se da naši gradski organi nikada neće doći u priliku da takvo ili slično upozorenje uopšte moraju da objave”, zaključila je Jasminka Nedeljković.
Rad Skupštine Grada Valjeva je nastavljen diskusijama, prema Dnevnom redu, za koji je ukupno predviđeno više od 60 tačaka za zasedanje u toku, a do momenta objavljivanja ovog teksta obrađeno je nešto više od trećine.