- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Lasta premala da primi zainteresovane za tribinu ProGlasa
Lasta premala da primi zainteresovane za tribinu ProGlasa
Autor objektiva
26/01/2025
Svečana sala Lasta bila je premala da primi zainteresovane Valjevke i Valjevce na tribini ProGlasa “Budućnost se ne gradi krvavim rukama”, koju je organizovalo udruženje Valjevski pokret otpora.
Popunjena do poslednjeg mesta, sa brojnim građanima koji su stajali, mnogi su ovu tribinu pratili i putem video bima koji je za ovu priliku namešten ispred ulaza ovog objekta.
U dvočasovnom obraćanju, prisutnima Valjevu su se predstavili glumica Danica Maksimović, profesor Beogradskog univerziteta Miodrag Jovanović, scenarista i dramaturg Nebojša Romčević, reditelj Srđan Golubović, prosvetna ispektorka iz Zrenjanina Ivana Atanacković, i dr Jasmina Pašić iz Valjeva.
Govoreći o trenutnoj političkoj krizi u Srbiji, profesor Miodrag Jovanović posebno je naglasio:
“Da imamo nosioce političke vlasti koji razmišljaju racionalno, mi bismo već davno izašli iz ove političke krize. Ali, nažalost nemamo i ne možemo još uvek da budemo načisto gde sve ovo ide.
Ono što je sigurno je da uz zahteve studenata, koji se svode na zahtave za pravdom, odgovornošću, jednakošću pred zakonom, staje apsolutno sve više i više građana Srbije i sve više profesija.
Sve što dolazi sa suprotne strane jeste jedno perpetuiranje dubokih podela u ovom društvu.
Sa jedne strane imamo zaglušujuću tišinu, koja se pretvara u buku i sve više u bes, a na drugoj strani, pandan toj tišini, je nešto što je krajnji vid potemkinovštine.
Ovo što se dešava je još jedan prikaz Potemkinovih sela, tih ljudi koji su dovedeni sa svih strana Srbije, plaćeni, ucenjeni, naterani, da bi neko i dalje verovao u vlastitu snagu, autoritet i nedodirljivost, iako mu se pred očima dešava ne samo generalna proba generalnog štrajka, već narodna buna koja se valja ulicama širom Srbije. Uveren sam da će ta buna dovesti do pada ovog naopakog režima”, rekao je profesor Jovanović u Valjevu.
Nebojša Romčević, scenaristva i dramaturg posebno je naglasio:
“Ono čemu mi danas prisustvujemo je nešto što istorija ne pamti. U istoriji se još nije desilo da se stanovništvo pokori svom obrazovnom podmlatku.
Mi smo toj deci potrebni, ali sada na novi način. Moramo da shvatimo da su oni ljudi novog doba i da imaju šta da nam kažu. I ne da nam kažu samo šta da radimo, nego pre svega kako se osećaju. To je ključno.
Mislim da su te stvari nešto što se u nama menja i zbog toga ovaj duh ne može da se vrati u lampu, ovaj duh je sada nad Srbijom, a verujem da će proširiti i van naših prostora jer se radi o generacijskom sukobu koji je postao neizdrživ”.
U emotivnom govoru glumica Danica Maksimović je između ostalog rekla:
“Kada vidim našu divnu decu ja ne mogu ne reagujem. Svako od nas ima dužnost da reaguje, da pomogne, da podrži, ako ne razume da sedne da razgovara u svojoj rođenoj kući.
Porodica je osnov našeg društva. Mi to ne smemo da zaboravimo. Ne morate isto da mislite. Nije stvar u tome da mi imamo to jednoumlje, pa smo mi sada neka druga strana. Nije tačno. Mi moramo da se razumemo.
Nije sramota reći da nismo dobro. Naša deca su danima na ulici gde ih gaze kolima. Svako od nas ima pravo da brani svoj integritet.
Ja vas molim ne savijajte kičmu, bilo da je u pitanju direktor škole, neka je to direktor bilo koje ustanove, neka je to ne znam ko iz njihovih redova. Ja ne delim na njihove i naše.
Nemam strah ni od koga. Mogu sada da dođu da me vode odavde, znam da mirno spavam i da nikome ništa ne dugujem. Već 30 godina se bavim humanitarnim radom, na bilo koji način, to mnogi znaju. Time se ne hvalim, ali vam kažem da želim da činim dobra dela. I valjda ću po nečemu biti zapamćena”.
Reditelj Srđan Golubović naglasio je:
“Ono što se nama danas desilo je proleće u januaru. Ovo je početak nečega velikog. Ali, ovo je počelo pre 60 dana, i ono što se desilo je nešto što je potpuno promenilo krvnu sliku ove zemlje.
Prostim rečima studenti su obrnuli igricu i potpuno su naglavačke okrenuli sve o čemu smo mi do današnjih dana pričali o politici. Sve su naopačke okrenuli. Studenti nemaju vođu u svom pokretu, bave se nečim što je direktna demokratija – plenumska demokratija. Ne postoji demokratskiji način odlučivanja na svetu ikada od onoga što oni danas rade. To je nešto što ova vlast apsolutno ne razume.
Mislim da se vlast prvi put plaši nekoga. A koga se plaše, plaše se mladih ljudi od 19, 20, 21 godine. Oni se plaše mladih ljudi jer ne razumeju šta oni njima govore.
Oni ne mogu da shvate jer ti ljudi njima kažu ne zanima nas ko je predsednik, ne zanima nas ko je premijer, mi hoćemo da živimo u jednoj zemlji u kojoj će da se živi na normalan način.
Mi volimo ovu zemlju zato što poštujemo institucije sistema. Zato tebi kažemo nisi nadležan, zato što poštujemo sistem i institucije sistema ove zemlje, zato što volimo ovu zemlju.
Ova generacija ne pati od autoriteta. Oni samo traže nešto što je najnormalnija stvar u kojoj svaki normalan, dostojanstven čovek želi da živi. Sanjam trenutak kada će u Srbiji vlast da se smenjuje svake četiri godine. Zar nije normalno da ne znamo ko je premijer, da ne znamo ko su neki ministri, da su to neki ljudi kao što studenti sada traže, da su to ljudi koji su u funkciji građana, da su to ljudi koji su birokrate, činovnici, koje mi plaćamo, koji samo rade u interesu građana svoje zemlje. To je ono što studenti traže, i to je ono što ova autoritarna vlast ne razume i ne može da razume. Ono što se sada dešava u Srbiji, to je apsolutna avangarda na svetskom nivou”, rekao je Srđan Golubović na tribini ProGlas-a u Valjevu.
Utiske iz Zrenjanina prisutnima je predstavila Ivana Atanacković, prosvetna inspektorka koja je naglasila
“Sada je najbitnije da se stvori jedno normalno, pravedno društvo gde će važiti zakoni za sve isto, gde će se zakoni primenjivati jer je to osnova svega.
Studentski zahtevi počivaju na tim da se stvori pravna država i posle će sve da se složi.
U sistemu sam obrazovanja i ni jedan nastavnik ne želi da je na ulici i da ne drži časove, želi samo da bude dostojanstven, da živi u uređenoj državi, da bude dostupan deci i da ih uči. Ovaj vid postupanja jeste neki vid vaspitavanja dece da budu dostojanstveni, da imaju svoje mišljenje da ga izraze, da imaju pravo da se okupe, da iskažu ono što misle. Da uskažu svoj stav, da se ne saginju. Ni jedan roditelj sigurno ne želi da dete isključi iz sistema obrazovanja, pogotovo osnovnog, nije to cilj. Cilj je da pokaže detetu da treba da zauzme stav, da ga ima i da budu u bezbednom okruženju i da bezbedno uče i jednom ispravnom sistemu”.
Predstavnica Valjeva na ovoj tribini bila je dr Jasmina Pašić pozdravljajući prisutne rekla je:
“Ovo jeste generalna proba generalnog štrajka, proleće u januaru, ali iz domena moje struke ovo je oslobađanje od straha.
Dostojevski kaže napraviti prvi korak i progovoriti prvu reč, to je prvi i najteži način osloboditi se straha.
Mislim da smo veliki broj ljudi smatrali apstinentima, kao što smo i studente smatrali mladim ljudima koji nisu baš preterano uključeni u sva dešavanja. Ali, ovi prvi koraci, izlasci na ulicu su koraci ka oslobađanju. Lakše je osloboditi se kada si u grupi, lakše je kada imaš podršku. I upravo mislim da su ti izlasci na ulicu nešto što je oslobodilo ljude straha.
Ne može čovek neprestano živeti u strepnji i strahu i neprestano očekivati represiju. Uostalom, svi autokratski režimi počivaju na strahu, uslovno rečeno podanika.
Mi nismo podanici, i zato i treba da preispitamo sami sebe šta je to što nas koči da napravimo prve korake i izgovorimo prve reči.
Dugujemo izuzetnu zahvalnost studentima koji su nam otvorili oči i koji su pokrenuli sve ovo.”
Major policije Katarina Petrović kratko je pozdravila prisutne rečima:
“Puno mi je srce što za vas ovde nismo imali ni dnevnice ni sendviče, što ste ovde došli svojom voljom i što ćemo, nadam se, jednog dana svi zajedno osvanuti u slobodnom gradu, u slobodnoj državi u kojoj ja nemam pretenzija da budem iznad bilo koga od vas.”