- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu treći na svetu
Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu treći na svetu
By objektiva
on 13/06/2025
Tim sastavljen od šest studenata Pravnog fakulteta u Beogradu osvojio je treće mesto na Međunarodnom pravnom takmičenju sportske arbitraže na temu “Simulacija suđenja pred sudom za sportsku arbitražu u Lozani”. U timu koji za predstavljao srpsku delegaciju nalazio se i Danilo Medenica, Valjevac, student IV godine Pravnog fakulteta u Beogradu, vicešampion takmičenja.
Danila smo zatekli na kratkom boravku u rodnom gradu i saznali kako je takmičenje proteklo.
“Mi smo pre početka priprema imali period selekcije ekipe koji je počeo u oktobru prošle godine gde su naši profesori i mentori, profesor Marko Jovanović i asistent Stefan Jovanović izabrali ekipu od šest studenata za ovo takmičenje. Tim u sastavu Ana Čikarić, Jelena Stanojević, Bogdana Stamatovski, Luka Carević, Luka Vorkapić i moja malenkost iz Valjeva.
Tema koju smo konkretno imali bila je “Simulacija jednog suđenja”, bila je u pitanju trka od 200 metara, finale Olimpijade, sportska je arbitraža. Bila je neka opstrukcija u ovoj trci i bilo je pitanje pristrasnosti jednog sudije. Naš zadatak bio je da predstavljamo i stranog tužioca i strano tuženog. Kao tužioc smo predstavljali trkačicu koja se žalila da je nastala opstrukcija tokom trke i da sudija nije bio objektivan pri odlučivanju. Kao tuženi smo bili Svetski atletski savez. Samo takmičenje – finalni deo održan je krajem maja u Madridu, ali da bi došli do Madrida morali smo da prođemo on-line kvalifikacije koje su održne u martu mesecu”.
Kolika je konkurencija u kvalifikacijama?
“Bilo je prijavljeno 70 fakulteta iz celog sveta. Mi, Beogradski univerzitet smo zabeležili odličan rezultat, zauzeli drugo mesto u kvalifikacijama, i tim rezultatom smo se plasirali na finalni deo koji je održan u Madridu. Ispred nas se nalazio samo Univerzitet iz Majamija, trećeplasirani su bili predstavnici Bond univerziteta iz Australije, koji su nas eliminisali u polu finalu, i osvojili laskavu titulu šampiona”.
Kako je izgledalo takmičenje u Španiji?
“Mi smo u Madrid otišli dan ranije da bi se malo aklimatizovali. Trajalo je dva dana eliminaciona faza gde smo prvi dan imali eliminacionu fazu – osminu finala i četvrt finala koja su se održavala u advokatskim kancelarijama. U osmini finala smo eliminisali Univerzitet iz Indije, dok smo u četvrt finalu za protivnika imali jedan ozbiljan Univerzitet – Univerzitet iz Pekinga, ali smo i njih pobedili. Plasman u polu finale je za nas bio ozbiljan uspeh kada se uzme u obzir protiv koga smo se već borili, kolike su njihove finansije i koliki je broj njihovih studentata na Univerzitetima, ali i sama rang lista na kojoj se nalazi Univerzitet iz Pekinga u odnosu na Beogradski.
Već sutradan smo imali polu finalnu rundu u Španskom arbitražnom centru u Madridu. Takmičili smo se protiv Bond univerziteta iz Australije i bila je to jedna jako respektabilna runda, gde smo išli prsa u prsa sa njima, i mogu reći da je finale bilo jako blizu. Čak su i arbitri izašli sa pohvalom da je to bila jedna od najboljih rundi koju su slušali od početka samog takmičenja, a ovo je četvrta godina kako se ovo takmičenje održavalo. Na žalost, oni su za malo bili bolji od nas, ispali smo, a Bond univerzitet je pobedio u finalu. Tako da možemo da kažemo da smo u polu finalu ispali od najboljih. Mi smo bili bolji od njih u kvalifikacijama, a čak su nam nakon polu finala prišla njihova profesorka koja je bila njihov mentor i rekla nam je da smo mi za njih bili ubedljivo najveći strah, i da su se za nas čak specifično pripremali, pošto u okviru samog takmičenja imamo i određene pisane podneske koje predajemo. Mesec dana su radili simulacije kako bi to sa nama izgledalo, i eto na kraju se ta njihova priprema i isplatila.
Mi smo jako ponosni na ovaj uspeh i u ukupnom zbiru osvojenih bodova završili smo ovo takmičenje kao trećeplasirani, od 70 svetskih fakulteta, što je zaista veliki uspeh.
Druga pozicija je pripala Univerzitetu Oslo iz Norveške. Od arbitara smo dobili i veliko priznanje da je naša runda sa australijancima bila finale pre finala”.
Dodeljene su nagrade za najbolje govornike i ti si visoko plasiran.
“Da, dodela te nagrade je u sklopu takmičenja, nema odvojenog takmičarskog dela, u svakoj rundi nastupaju po dva člana iz tima, arbitri boduju kada daju nama bodove, govornik koji je na celom takmičenju sakupio najviše bodova je pobednik, a meni je pripalo drugo mesto, i dobio sam nagradu za drugog najboljeg govornika takmičenja”. Ali, moram da naglasim da ova nagrada ne bi bila dobijena bez mog tima i mentora koji su mi dali priliku da mogu da dođem tu gde sam došao”.
Kako je zapravo izvrđena selekcija za ovo takmičenje?
“Sam proces selekcije je od slanja CV-a i intervjua sa našim mentorima – to je početni deo. Nije bio bitan samo prosek, već i znanje engleskog jezika koji je morao biti na visokom nivou, s obzirom da je takmičenje na engleskom jeziku. Ono što je bitno, to je i timski rad, kako se sarađuje u timu i kako to sve izgleda. Mentori su tražili i selektovali nas koji smo imali i pozadinu iz sporta, i uklopili smo se fenomenalno. Imali smo šest predivnih meseci priprema, gde smo zajednički pripremali i radili bez ikakvih prepirki – funkcionisali smo kao švajcarski sat pod vođstvom profesora. Nas pet je iz četvrte godine, dok je samo jedan član našeg tima Bojana treća godina”.
Rekao si da su svi došli iz sporta. Ko se bavio kojim sportom pre studija?
“Počeću od najmlađe, koleginica Bogdana se bavila tekvondom na zavidnom nivou, mislim da ima crni pojas, Luka Vorkapić se kao i ja bavio košarkom, Luka Carević bio je vaterpolista, a bavio se i boksom, dok je Ana Čikarić najsvestranija od svih nas – bavila se baletom, atletikom, a Jelena Stanojević bila je košarkašica.
Pored titule trećeg najboljeg tima bili smo i najviši tim. Možda smo malo i zastrašujuće delovali na protivnike (smeh) u tim rundama. Inače, Jelena je iz Banja Luke, Bogdana, Luka Carević i Luka Vorkapić su iz Beograda, dok je Ana Čikarić iz Smedereva. Ja sam predstavnik iz Valjeva”.
Kakvi su dalji planovi?
“Generalno ne volim da pričam o daljim planovima, i dalje sam mlad i zelen, ali ovo iskustvo mi je otvorilo mnoge prilike i nove vidike, i ta sportska arbitraža je jedna divna oblast pogotovo za mene, kao bivšeg sportistu, kombinuje dve moje ljubavi pravo i sport. U Srbiji je problem da iako imamo vrhunske sportiste ovo tržište je suženo tako da bi se masteri morali raditi u inostranstvu što je za mene primaljivo, ali sama arbitraža, ne samo sportska, već i trgovinska me dosta interesuje. Naravno i sama advokatura, ali videćemo vremenom šta će se izroditi iz toga.
Hvala puno na interesovanju za nas, a iskoristiću priliku i da se ovim putem zahvalim u ime tima Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu koji nam je pružio bezuslovnu podršku da bi mogli da se u potpunosti fokusiramo na samo takmičenje. Hvala timu, a posebno mentorima profesoru Marku Jovanoviću i asistentu Stefanu Jovanoviću koji su nas vodili kroz ovo divno putovanje”.
Danilo Medenica je iz poznate fotografske porodice, otac je fotograf, majka je godinama u prosveti. Ima 23 godine, na Pravnom fakultetu studira uz prosek 9.45.