Uz radnu terapiju obeležen 10. oktobar – Dan mentalnog zdravlja
By objektiva
on 11/10/2025
Međunarodni Dan menatalnog zdravlja, 10. oktobar, na globalnom nivou, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) posvećen je mantalnom zdravlju u vanrednim situacijama, napominje Služba za odnose s javnošću ZC Valjevo.
“Prof. dr sci. med. Snežana Marjanović, specijalista neuropsihijatrije i sudske psihijatrije, načelnica Službe psihijatrije ZC Valjevo, još jednom se osvrnula na značaj pravilne brige o mentalnom zdravlju u kontinuitetu tokom čitave godine.
– Dan mentalnog zdravlja prilika je da još jednom opštoj populaciji naglasimo važnost prevencije. Mi se uvek zalažemo i akcentujemo prevenciju kao ključnu aktivnost u očuvanju mentalnog zdravlja. Mentalno zdravlje u čitavoj zajednici podrazumeva niz aktivnosti i pomoć celokupne zajednice. Apelujemo na timski rad. Individualni rad struke ostaje za baš teška stanja i duševne bolesti. Za zaštitu mentalnog zdravlja je potreban timski rad u koji je uključen psihijatar, psiholog, pedagog, socijalni radnik, gde svi zajedno rade na poboljšanju. Potrebna nam je i zajednica, porodica, radno okruženje celokupna društvena zajednica, koja bi sa nama pomagala. U krajnjoj liniji i davanjem prostora ili nekim drugim vidom podrške i pomoći – rekla je prof. dr sci. med. Snežana Marjanović podsećajući da su pacijenti imali razne aktivnosti obilaske kulturno istorijskih znamenitosti.
U očuvanju mentalnog zdravlja pacijenata načelnica je istakla značaj radne terapije i kućnih poseta, jer se na taj način pacijenti i kontrolišu da li redovno uzimaju terapiju i koliko napreduju u remisiji jer se na taj način direktno smanjuje broj hospitalizacija.
– To je čitava priča pružanja pomoći u zaštiti mentalnog zdravlja. Jer za stresnu situaciju jako je bitna prevencija i da su ljudi informisani što više sa jasnim preporukama i na taj način bismo mogli da zaštiotimo ljude i u kriznim situacijama jer ne znamo kako će ko reagovati, a kriza je oduvek bilo i biće ih. Svaka vrsta radne aktivnosti pomaže pacijentu da se vrati u realan svakodnevni život i poboljšava njegovu samostalnost i funkcionalnost kroz kvalitetniji život. Sa druge strane zašto nam je potrebna zajednica možemo videti i u primeru Italije koja je sjajno rešila i podržala brigu o mentalnom zdravlju. zajendica nam je potrbna na primer kada bi naši korisnici mogli da budu radno angažovani pod nadzorom bar na po par sati kao što je to u Italiji. Na taj način bi korisnici mogli sebi da obezbede minimum egzistencije, a ujedno je i to dobro za procenu koliko su u dobroj remisiji. To je savremen pristup lečenja mentalnog zdravlja – rekla je dr Marjanović dodajući da je u planu u toku čitave godine organizovanje raznih tematskih tribina koje bi pomogle zdravstvenoj prosvećenosti i zaštiti mentalnog zdravlja kroz destigmatizaciju.
Načelnica psihijatrijske službe je navela da je trenutno mnogo više ljudi suočeno sa reakcijama na neku stresnu situaciju nego što je samih duševnih poremećaja i oboljenja i to je ključni razlog zašto je potrebna ozbiljna prevencija i edukacija kako bi se ljudi oslobodili stigme, a svaki problem adekvatnim pristupom na vreme sprečio da se ne razvije u ozbiljna neurotska stanja ili depresiju kao ozbiljnu psihijatrijsku bolest.
Viši radni terapeurt Dobrica Žunjić već pet godina razvija radnu terapiju kao bitan segment oporavka i lečenja pacijenata kojima je narušeno mentalno zdravlje u toku rehabilitacionog programa tokom lečenja.
– Kroz tehnike i aktivnosti dolazimo do ciljeva koji su svrha zajedničkog timskog rada, osim radnog terapeuta tu su pacijenti, psihijatar, psiholog, zdravstveni saradnici.
Svaki rad je individualan i za svakog pacijenta se pravi poseban plan. Stavljamo akcenat na radne aktivnosti koje razvijamo kod pacijenta kako bismo poboljšali njegove motoričke funkcije. Radimo na tome da se ti pacijenti podrže i pripremimo ih za nastavak lečenja u njihovom socijalnom okruženju u kome se nalaze nakon hospitalizacije. Krajnji cilj jeste socijalizacija i resocijalizacija i ovde uspostavljamo neku vrstu balansa. Da pacijent može da samostalno brine o sebi. Imamo ekipu kućnih poseta koje kontrolišu kako se pacijenti snalaze i osim nadzora vršimo i usmeravanje pacijenata. To su i evropski standardi vaninstitucionalnog lečenja koje primenjujemo svakodnevno – rekao je Dobrica Žunjić, viši radni terapeut Službe psihijatrije ZC Valjevo, dodajući da izražava veliku zahvalnost svim privrednicima i preduzetnicima koji su pomogli nabavku didaktičkog materijala za radnu terapiju psihijatrijske službe.
Pored radne terapije sa kreativnim i rekreativnim radionicama koje su korisne, nezaobilazne su socio edukativne radionice gde pacijente učimo kako da se snađu i žive u svom kruženju sa zdravstvenim problemom koji imaju. Žunjić je uputio apel da čitava zajednica i socijalno okruženje tokom čitave godine obrati pažnju na osobe sa mentalnim teškoćama, da imaju više razumevanja, da saslušaju i prihvate te pacijente jer im to najviše znači u samom oporavku. Ključne poruke Dana mentalnog zdravlja 2025. godine, preuzete sa https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2025
Mentalno zdravlje u vanrednim situacijama:
Sukobi, katastrofe i hitne zdravstvene situacije uzimaju veliki danak na mentalno zdravlje
Procenjuje se da oko 1 od 5 ljudi u područjima pogođenim sukobom ima mentalno zdravlje. Doživljavanje straha, anksioznosti ili tuge u takvim okolnostima je normalna reakcija na veoma stresne događaje.
Mentalno zdravlje je od suštinskog značaja za obnovu života: Pored hrane, vode i lekova, preživelima je potrebno i mentalno zdravlje i psihosocijalna podrška da bi se nosili, oporavili i obnovili.
Integrisanje mentalnog zdravlja jača reagovanje u vanrednim situacijama: Mentalno zdravlje i psihosocijalna podrška ključni deo reagovanja u vanrednim situacijama ne samo da spašava živote, već i jača zajednice i zdravstvene sisteme za budućnost.
Ulaganje u mentalno zdravlje je ulaganje u oporavak: Ulaganje u mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku pomaže porodicama, zajednicama i ekonomijama da se oporave od kriza, izgrade dugoročnu otpornost i oblikuju jače zdravstvene sisteme.
Zaštita mentalnog zdravlja spašava živote: Paket minimalnih usluga za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku nudi dokazana rešenja u hitnim slučajevima, obezbeđujući pravovremenu, koordiniranu negu koja smanjuje patnju, jača blagostanje i gradi inkluzivnije odgovore.
Inkluzivna zaštita mentalnog zdravlja dovodi do jačih zajednica: Inkluzivna podrška mora doći do djece, starijih osoba, osoba sa invaliditetom, izbjeglica i osoba s već postojećim mentalnim zdravstvenim stanjima, uključujući i one u institucijama.
Rešavanje barijera kao što su stigma, diskriminacija, troškovi i jezik je od suštinskog značaja
Zaštitite svoje mentalno zdravlje: Dajte prioritet svom mentalnom zdravlju tako što ćete ostati povezani, biti fizički aktivan i pratiti rutine. Minimizirajte upotrebu alkohola, uključite se u smislene i prijatne aktivnosti i potražite podršku od pouzdanih prijatelja, porodice ili zdravstvenih radnika.
Promovisanje mentalnog blagostanja kroz različite pristupe: Slojeviti pristup – od alata za samopomoć i psihološke prve pomoći do specijalizovanih usluga mentalnog zdravlja – obezbeđuje dostupnu, efikasnu i odgovornu podršku za sve.
Zaštitite dobrobit humanitarnih radnika: Humanitarni radnici se suočavaju sa ekstremnim stresom i često su direktno pogođeni krizama na koje reaguju. Organizacije treba da obezbede odmor, nadzor, vršnjačku podršku i programe mentalnog zdravlja na radnom mestu kako bi održale efikasan humanitarni odgovor.
Služba psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo broji u svom timu 12 lekara i 28 sestara i tehničara, kao i brojne stručne saradnike. Psihijatrijsku službu prema strukturi čine:
Odeljenje za stacionarne usluge;
Odsek za specijalističko – konsultativnu delatnost sa dnevnom bolnicom (dnevna bolnica psihijatrije i odsek za bolesti zavisnosti);
Odsek za psihoterapiju i adolescentnu psihijatriju;
Odsek za rehabilitaciju i socioterapiju obolelih od bolesti već socijalno – medicinskog značaja što uključuje i kućnu psihijatrijsku zaštitu, radno-okupacionu terapiju i druge aktivnosti);
Odsek geronto – psihijatrije;
Specijalistički kabinet sa kabinetom za sudsku psihijatriju.”