- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- VIDEO – Fantastične skulpture Adriane Popović
VIDEO – Fantastične skulpture Adriane Popović
By objektiva
on 30/03/2025
Narednog vikenda u Modernoj galeriji u Valjevu je otvaranje nove izložbe. A prethodna, prva samostalna izložba skulptura profesora dr Adriane Popović održana u Modernoj galeriji u Valjevu, sigurno da će dugo ostati u finim uspomenama poštovaoca izuzetnog umetničkog stvaralaštva.
Podsećanja radi, sredinom decembra prošle godine otvorena je izložba “Ishodište” Adriane Popović, u čiji opus su uključeni stvaralački segmenti od 2002. do 2022. godine, i grafike nastale od 2022. do 2024. godine.
U pozivu je naglašeno da u svom stvaralačkom pristupu Adriana Popović istražuje odnos sadržaja i forme na primeru, kako ih sama autorka naziva, višestrukih tela: Polazeći od klasičnih tema akta i portreta, Adriana interpretira procese metamorfoze. Skulpture počivaju na metodologiji dihotomije lica i naličja koja nam postepeno otkriva doslovno i metaforički mišljen preobražaj. Narativi skulptura i grafika zasnovani su na analizi antropoloških i socioloških fenomena, naučnoj fantastici i futurističkim vizijama. Otkrivajući nam nove svetove, Adrianine skulpture i grafike formiraju složene simboličke sisteme.
Skulptorka Adriana Popović sve to s lakoćom vrlo lepo pojašnjava opisujući proces nastanka skulpture tokom autorskog vođenja kroz izložbu Ishodište, opisujući odnos prema materijalu, kao i idejni razvoj svakog ostvarenja – izdvajamo segment u kome su brojni Valjevci i posetioci pristigli i iz Beograda u Modernu galeriju u Valjevu, uživali u predavanju profesora dr Adriane Popović.
Povodom zatvaranja uz autorsko vođenje kroz izložbu 8. i 9. marta, priređen je i panel razgovor sa autorkom na temu Naučna fantastika u delima Popovića, uz filozofa Nemanju Miljkovića, sa kojim smo razgovarali upravo o jedva primetnim dodirnim tačkama koje se naziru u slikama Ljube Popvića, odnosno u fantastičnim i kompleksnim vajarskim delima profesora dr Adriane Popović.
Adriana Popović je rođena u Parizu 1970. godine. Po obrazovanju je geofizičar, arheolog i vajar. Master iz istorije umetnosti i arheologije odbranila je na Sorboni 1995, master iz geofizike u Renu 1996, a doktorat iz plastičnih umetnosti na Sorboni 2016. godine.
Potiče iz poznate umetničke porodice, njen otac slikar Ljuba Popović je rođen u Valjevu, majka je arhitekta Nataša Jančić i tetka Olga Jančić je vajarka.
Adriana Popović živi i radi u Parizu kao profesor vajarstva i keramike. Za svoje životno zanimanje prvo je izabrala put nauke, i to je uspešno završila, ali splet okolnosti je doveo do momenata koje opisuje kao neverovatnu sreću jer su joj, po ceo dan, ruke bile u glini, ispričala je za portal Objektiva.rs.
Podsećamo, prve samostalne izložbe Adriane Popović organizovala je Galerija Claude Lemand u novembru 2000. i decembru 2003. godine.
Potom, izložbe u galeriji Gradske kuće VII arondismana 2004. izlagala je u Carrousel du Louvre u okviru Nacionalnog salona Beaux-Arts (SNBA) i predstavila prvu skulpturu od bronze Korifej obesmišljenog sveta.
Usledili su samostalna izložba u Galeriji La Toupie 2006. i učešća na brojnim kolektivnim izložbama u Francuskoj.
Tokom 2007. i 2008. izlagala je na dve kolektivne izložbe u Galeriji Visconti u Parizu. Na Balkan Art Fluxion Exhibition, izložbi koju je organizovalo udruženje Auropolis u Amsterdamu sa umetnicima sa Balkana, predstavila se 2008, a 2009. izlagala je u Biblioteci grada Beograda u okviru kolektivne izložbe Pariska vertikala II, kao i u Galeriji Pariski krug. U decembru iste godine Galerija The Heder u Tel Avivu organizovala je samostalnu izložbu Adriane Popović.
Goran Musić je 2010. snimio kratkometražni film o njenom stvaralaštvu, koji je prvi put prikazan u Francuskom kulturnom centru u Beogradu 2011. godine. Film je osvojio brojne nagrade na festivalima u Srbiji. Na jednoj od kolektivnih izložbi pod nazivom Obale snova, nadrealizam i njegov odjek u savremenoj umetnosti stajale su uz sliku Ljube Popovića.
Sa Galerijom Dorothy’s učestvovala je i na Salon d’Art Contemporain u prostoru čuvenog francuskog modnog kreatora Pjera Kardena, kao i na humanitarnoj izložbi u Gradskoj kući pariskog 11. arondismana posvećenoj žrtvama terorističkog napada koji se odigrao 13. novembra 2015. u Parizu. Samostalna izložba Prvo istraživanje poslednjeg ornitantropa praćeno zvucima i svetlima Marija Lorenca u Kulturnom centru Saint Michel u Parizu obeležila je 2012. godinu. Posle niza grupnih izložbi u Francuskoj novembra 2014. usledila je samostalna izložba u Srpskom kulturnom centru u Parizu uz projekciju dokumentarnog filma Adriana, a 2015. organizovana je izložba u čast otvaranja festivala Art Eclipse u Parizu.
Na konkursu Narodne skupštine Francuske za najbolju skulpturu inspirisanu Olimp de Guž 2015. godine Adriana Popović osvojila je treće mesto. Retrospektivnu izložbu u gradu Kurbvoa (Courbevoie) pored Pariza održala je 2019. Potom su usledile brojne kolektivne izložbe.
U vreme kovida nastavila je da izlaže virtuelno – Fikcije i veštačka inteligencija (Fictions et Intelligence artificielle) 2021. godine. Samostalno je izlagala za vreme konferencije Seks, seksualnost i seksualni odnosi u naučnoj fantastici, priređenoj na Sorboni 2023. godine. Bronzani odlivak Olimp de Guž na izložbi Žene pioniri predstavljen je u martu 2024. godine.
Autorski tekstovi Adriane Popović česti su u francuskoj, ali i u srpskoj stručnoj periodici, počev od doktorske disertacije U potrazi za višestrukim telom – mikrootpor silovanju mašte, preko teksta Pogled na muzeologiju kroz praksu vajarstva u glini nasleđenog kroz ličnu isprepletenu istoriju – ići dalje u mikrootporu ugrožavanja imaginacije, objavljenog nakon konferencije koju je organizovala Sorbona u Sirogojnu u Srbiji, do Mitteleuropa i čovek budućnosti i Imaginarni grad u simbiozi sa/ili izraslinom sa živim svetom u nekim umetničkim delima (La cité imaginaire en symbiose ou/et en excroissance avec le vivant dans quelques œuvres d’art choisies).
O radu Adriane Popović su pisali francuski istoričari umetnosti, filozofi i pisci poput Filipa Kurvala (Morfologija evociranja), Fernana Kambona (Jedni i mnogi), Žeroma Gofeta.
Foto&video – Snežana Jakovljević Krunić za portal Objektiva.rs