- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Zakon je dobar, ali na papiru – nepoverenje u institucije opravdano
Zakon je dobar, ali na papiru – nepoverenje u institucije opravdano
By objektiva
on 07/07/2025
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji i dalje se suočava sa brojnim izazovima, uprkos postojećim zakonima koji garantuju jednak pristup tržištu rada.
Iako Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (OSI) postoji od 2009. godine i predviđa brojne olakšice i subvencije za poslodavce, praksa pokazuje da put do prave inkluzije još traje. Zakon predviđa da firme sa 20 do 49 zaposlenih moraju da angažuju najmanje jednu osobu sa invaliditetom, kao i još jednu na svakih narednih 50 radnika, jer će u suprotnom plaćati penale u iznosu polovine prosečne plate na godišnjem nivou. S druge strane, zakon poslodavcima predviđa subvencije i podršku za zapošljavanje osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, kao i za radnog asistenta i prilagođavanje radnog mesta.
Advokat Mladen Milovanović potvrđuje da je sve to predviđeno, ali ukazuje i da Zakon o radu kaže da ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da to ispuni osoba se proglašava tehnološkim viškom.
“Često se dešava da poslodavci samo pro forma sprovedu postupak, navedu da nisu u mogućnosti da obezbede odgovarajuće radno mesto i ta osoba je tehnološki višak, dobije otpremninu i ide na biro”, kaže Milovanović. On smatra da je to razlog zašto osobe sa invaliditetom kriju dijagnozu, a prvi je što se plaše da uopšte neće dobiti posao i preporučuje da prilikom zapošljavanja odmah prijave dijagnozu. U slučaju povrede na radu, po rečima Milovanovića, neće ostvariti naknadu štete i mogu dobiti otkaz. On tvrdi da većina osoba sa invaliditetom ne tuži poslodavca koji im nije obezbedio odgovarajuće radno mesto i uslove za rad, jer su sporovi skupi. Podseća da se mogu obratiti Službi besplatne pravne pomoći Gradske uprave Valjevo i republičkom Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
Kao jednu od opcija Milovanović navodi i obraćanje Inspekciji rada, ali kaže da zaposleni retko prijavljuju poslodavce, možda tek kada dobiju ili daju otkaz. “Dok su u radnom odnosu zaposleni uglavnom ćute i trpe, dok ne nađu nešto bolje. Ljudi generalno nemaju poverenje u institucije, nemaju poverenje da će inspekcija svojim izlaskom nešto promeniti. Naprotiv, mogu samo trpeti posledice jer se uglavnom zna ko je prijavio”.
Načelniku Kolubarskog okruga, u čijoj nadležnosti je i Inspekcija rada, uputili smo pitanje da li se kontroliše primena Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u valjevskim firmama i na koji način. U telefonskom razgovoru smo obavešteni da to nije u nadležnosti Inspekcije rada, iako se u članu 46 Zakona navodi da “inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, preko inspektora”.
Na evidenciji valjevske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, zaključno sa 31. majem 2025. godine, su 173 nezaposlene osobe sa invaliditetom, pri čemu ih je u Valjevu 147, u Osečini 8, Mionici 7, Ubu 5, u Ljigu i Lajkovcu po troje. Prema podacima ove ustanove u prethodnim godinama broj zaposlenih osoba sa invaliditetom u Srbiji raste, ali često je reč o kratkoročnim poslovima. Diskriminacija, nepristupačno radno okruženje i niska svest poslodavaca i dalje predstavljaju prepreke ka stabilnom i dostojanstvenom zapošljavanju.
Ipak, postoje i svetli primeri. Kompanije koje su uložile u prilagođavanje radnih mesta i programe podrške tvrde da zapošljavanje osoba sa invaliditetom donosi novu energiju i motivaciju među zaposlenima. „Kada im se pruži prilika, često pokažu izuzetnu posvećenost i lojalnost“, navode u nekim kompanijama u Valjevu koje nisu želele da budu imenovane, neke od njih jer zapošljavaju osobe sa invaliditetom pod opštim uslovima (bez korišćenja subvencija).
Kao primer poslodavca koji se izdvaja u kontinuiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom iz valjevske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje naveli su nam preduzeće “Dunja – D” iz opštine Mionica. Vesna Dragićević, vlasnica pekare “Dunja D” iz Mionice, kaže da ne treba imati predrasude već pružiti ljudima šansu.
“Duže od decenije zapošljavamo osobe sa invaliditetom i naša su iskustva isključivo pozitivna. Trenutno imamo jednog radnika sa invaliditetom, sve smo ih do sada angažovali preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Koristimo njihove subvencije, s tim što su one ograničene na godinu dana, a mi te ljude zapošljavamo uglavnom na duže”, navodi Vesna Dragićević.
Dejan Drajić, predsednik Udruženja obolelih od multiple skleroze Kolubarskog okruga, kaže da imaju više negativnih nego pozitivnih iskustava sa zapošljavanjem. Smatra da treba informisati poslodavce da osobe sa invaliditetom mogu da rade i daju značajan doprinos. Drajić tvrdi da mnogi poslodavci radije plate penale državi i ne zapošljavaju ih, ukazuje i na fiktivno zapošljavanje.
“Imamo dosta članova koji imaju nevidljivu invalidnost, odnosno imaju multiplu sklerozu ali nisu nepokretni. Kod njih se pojavljuju drugi problemi: zamor u rukama, glavobolja, trnjenje ruku i nogu, što niko ne vidi pa poslodavci često nemaju razumevanja”, objašnjava Drajić.
Dodaje da puno njihovih članova teško dolazi do zaposlenja pa zato ne mogu da ostvare minimalnih pet godina staža kao uslov za penziju. Osim toga, nemaju pravo na tuđu negu i pomoć jer nije predviđena za njihovu dijagnozu. Zato misli da podrška Grada Valjeva kroz aktivne mere politike zapošljavanja može biti veoma značajna.
“Da bi se unapredio položaj osoba sa invaliditetom u Valjevu neophodno je da u rad Saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou bude uključena i osoba sa invaliditetom, koja bi zastupala njihove interese, da može da se čuje njihov glas i ukaže na probleme u praksi”, zaključuje Dejan Drajić, predsednik Udruženja obolelih od muliple skleroze Kolubarskog okruga.
Nažalost, kao i većina oblasti u našoj zemlji i ova je uređena samo “na papiru”, dok se u praksi jasno vidi da se oni koji su nadležni “ne mešaju u svoj posao” i ne trude da obezbede primenu zakona koji propisuje da OSI imaju koliko-toliko ravnopravne šanse u životnoj trci. To im ne smeta da u javnim nastupima konstatuju kako položaj OSI jeste težak i obećaju deklarativnu podršku, na kojoj se sve i završi. Tako je nedavno Valjevo posetio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša, a jedna od tema na sastanku sa predstavnicima Grada odnosila se na položaj osoba sa invaliditetom. Konstatovao je da se Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom nedovoljno primenjuje, da su OSI već godinama zaboravljene i da zaslužuju da koriste svoja prava. U tom smislu, državu zanima da se osobe sa invaliditetom zapošljavaju u privatnim firmama i državnim institucijama, a ne da poslodavci plaćaju naknadu za izbegavanje obaveza, izjavio je Beriša.
Ministra Berišu su ugostili gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i načelnik Kolubarskog okruga Viktor Mićić, po funkcijama predsedavajući i jedan od 17 članova Lokalnog saveta za zapošljavanje kao konsultativnog tela Skupštine grada, koje aktivnim merama treba da pruži podršku zapošljavanju. Da li Savet prepoznaje problem zapošljavanja osoba sa invaliditetom, predviđa li Lokalnim akcionim planom zapošljavanja (LAPZ) mere podrške za njihovo zapošljavanje i da li bi uključio predstavnike udruženja OSI u svoj rad, neka su od pitanja upućenih gradonačelniku Valjeva Lazaru Gojkoviću.
Uz uopštene konstatacije, gradonačelnik Gojković nam preko Službe za informisanje piše i ovo: „Sigurno da u narednom periodu planom možemo predvideti posebne mere podrške za osobe sa invaliditetom, mislim da je to dobar predlog. Takođe ne vidim razlog da predstavnike udruženja osoba sa invaliditetom ne uključimo u rad Saveta za zapošljavanje, što bi nam pomoglo da bolje sagledamo njihove probleme.”
Na isti način, kao dobar predlog, okarakterisan je i zahtev predstavnika Evropskog pokreta u Valjevu na javnoj raspravi o Nacrtu Odluke o budžetu za 2025. godinu da se u okviru aktivnih mera politike zapošljavanja obuhvate i posebno osetljive grupe, pre svega osobe sa invaliditetom. Ali, to nije doprinelo da gradska vlast uvrsti predlog u Lokalni akcioni plan zapošljavanja za 2025. Pritom se u tom planu iz godine u godinu konstatuje (prepisuje) da osobe sa invaliditetom imaju prepreke u “pristupu zaposlenju i mogućnostima za razumno prilagođavanje uslova na radnim mestima” i da se povećava broj nezaposlenih. Šta onda gradsku vlast sprečava da kroz rad Saveta i Lokalni akcioni plan zapošljavanja pruži konkretnu podršku izuzetno osetljivoj kategoriji naših sugrađana?! Naprotiv – u akcionom planu nijedne godine nisu predviđene mere niti indikatori osetljivi na osobe sa invaliditetom, a 2023. Lokalni akcioni plan zapošljavanja nije ni realizovan.
Vreme je da udruženja osoba sa invaliditetom imaju svog predstavnika u Lokalnom savetu za zapošljavanje, a verujemo da bi to bio prvi korak do aktivnih mera za osetljive grupe u Lokalnom akcionom planu za zapošljavanje. Dosledno poštovanje zakona, više odgovornosti javnih funkcionera i službenika, “slušanje” glasa osoba sa invaliditetom, jače zastupanje od strane udruženja i učešće njihovih predstavnika u Lokalnom savetu za zapošljavanje, kao i više razumevanja od strane poslodavaca, može doprineti da radni status osoba sa invaliditetom bude znatno povoljniji.
Borka Marković
Projekat „Posao nas meri“ realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju Pokret Polet, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. Za sadržinu ovog materijala isključivo je odgovoran Evropski pokret u Srbiji – Valjevo i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
#EUzaTEBE